Vesti

Slike i akvareli dr Vjekoslava Ćetkovića u Gradskoj galeriji Užice

Posted: 26. aprila 2017. u 17:33   /   by   /   comments (0)

U Gradskoj galeriji Užice u utorak 26. aprila otvorena je izložba radova dr Vjekoslava Ćetkovića, podeljena na dve celine: donji deo Galerije pripao  je akvarelima, a na spratu su izložena njegova ulja na platnu. Ćetković (1953)  je  rođen u Nikojevićima u okolini Užica, a nakon Više pedagoške škole, Filozofskog fakuteta u Beogradu, magistarskog i doktroskog zvanja stečenog  u Skoplju, svojom praksom, umetnošću kojoj je ostao dosledan , ispisao je značajno mesto u istoriji srpskog slikarstva, još od prve samostalne izložbe 1970.godine. Ekspreisivan u bojama, simboličan u temi , Ćetković je na pravi način odrazio duh svog naroda, beležeći u istom- nagonski nesputanom pristupu boji, epohu koja će ostati upamćena po turbulencijama i u materijalnom , i u duhovnom pogledu.

Podsećajući, u predgovoru katalogu , na spaljivanje dela moderne umetnosti u dvorištu Stare vatrogasne službe u Berlinu 1939. ksu nacisti spalili više od 5000 radova značajnih svetskih umetnosti, okarekterisanih kao izopačene i degenerativne, istoričar umetnosti, profesorka Užičke gimnazije, Biljana Spalović , dala je nagoveštaj nebesmrtnosti ljudske težnje ka lepoti, istini i ljubavi.

„ U (ovom) vrtlogu ozračenom sećanjem na rodno mesto i žudnjom za iskonskim , neiskvareneim, daleko od ovoe i ovakve civilizacije, nastanjeni su seljak, selo, seoske kuće, predeli i običaji, žena , mit i bajka, simboli , morski predeli. Srem , crkve, manastiri…U svojoj gruboj, monumenatalnoj snazi, njegov je seljak-beskrajno strpljiv, pomiren sa nedaćama, čestit i plemenit, neuplašen mećavama, sušama i poplavama, okrenut svojoj veri i nadanjima. Žena je majka, radnik, drži preslicu  vodi kravu, nosi dete, naga je Evropa na leđima bika, anima. Bik kao nekontrolisana muška snaga, snaga prirode i radnički duh razjarene je i bljuje krv u ratu i miran, pitom dok nosi ženu na svojim leđima“- naznačila je Spalovićeva suštinu Ćetkovićevog dela, i dodala:

-Krvava asocira na stvaranje i plodnost, sofra je mesto obedovanja ili ritualnog susreta sa precima. Ovako odabranim vidom arhetipske simbolike uz svo neophodno postizanje harmonije i jedinstva tehničkih elemenata sa motivom, umetnik na jedna delikatan način saopštava ideju o jedinstvu ženskog i muškog principa- Sunce i Mesec, vatra i voda, bik i krava racionalno i iracionalno. Za razumevanje njegove umetnosti važno je ono manje primetno, nešto što je iza pojavnog, drugo lice, tajanstvena magija nekih prošlih vremena koja živi u njemu, prikaz nevidljive energije i iskrene lepite prirode“.

Biljana se osvrnula i na kolorit , najizrazitiji element Ćetkovićevog slikarstva govoreći o celini dela kao „apteozi boje koja je slojevita, duboka, zvučna , upečatljiva i daje posebnu izražajnost formama i prostoru. Ono je spontano, čulno puno emocije i dinamike, snažnog zamaha, sočne paste i bogate teksture, ali uvek prethodno pažljivo promišljeno u kompozicijskom građenju, u kontrastima boja, ritmu, svetlo tamnim partijama. Ono je trijumf snage, jedinstvo lepote,prirode i istine.“

Izložba radova Vojislava Ćetkovića u Užicu biće otvorena narednih mesec dana.

M. Nikolić