Društvo

Sedamdeset sedmo podsećanje na zapostavljeni deo užičke i nacionalne istorije

Posted: 29. novembra 2018. u 22:54   /   by   /   comments (0)

I u ono, najčešće nazivano „srećno vreme“ dok su danas minijaturne države na Balkanu ponosno stajale pod jednom zastavom, u svetu uvažene  države, 29. novembar, pored obeležavanja Dana republike SFRJ, Užicu je davao povod više i za ponos i za tugu.  Tadašnje Titovo Užice nacionalnu radost i ponos na izvojevanu slobodnu zajednicu slavilo je  sa sećanjem na tragičan kraj jedine slobodne teritorije u okupiranoj Evropi 1941., bitkom na Kadinjači, u kojoj je, braneći odstupnicu iz grada u koji su nadirali okupatori, izginuo ceo Radnički bataljon. Ove godine obeležila se sedamdeset sedma godina od najtragičnijeg događaja u Užicu. Pekarska, Krojačko- obućarska i Tkačka, tri čete, mahom radnika, njih ukupno 270 u sastavu bataljona krenuli su put Kadinjače da zaustave Nemce koji su nadirali iz pravca Zaglavka, znajući da će se s Kadinjače samo srećnici vratiti.

Za razliku od stogodišnjice obeležavanja završetka Prvog svetskog rata kada je u gradu na Đetinji otkriven spomenik oslobodiocima na kružnom toku uz prisustvo najviših rukovodilaca Grada i sekretara predsednika Republike, na Kadinjači je počast u ime Srbije izrazio državni sekretar u Ministarstvu za rad i boračka pitanja Nenad Nerić, a u ime gradske vlasti, predsednik Skupštine. Nekadašnje grandiozne svečanosti kad je  veći deo Užičana znao da prevalili barijeru zvanu put dug četrnaest kilometara, i uz visoke vojne počasti, pripadnike JNA, da mnoštvo gostiju i delegacija položi vence i zakletve za slobodu, već polako pripada delu prošlosti o kome se sve manje priča, i- stiče se utisak, namerno gura u zaborav. Put Kadinjače, godine 2018. krenula su tri autobusa puna, mahom starijih sugrađana, nekolicina đaka, dok nas je na samom spomen komplekstu sačekala delegacija koju je činilo nekoliko pripadnika Vojske Jugoslavije i par mladih poletaraca pripadnika vojske koji su držali počasnu stražu prvog, ovde podignutog, spomenika sa uklesanim stihovima iz poeme Slavka Vukosavljevića:..Ko te, Užice, ne bi voleo/ bio si grade…/

Nekadašnja nacionalna ceremonija obeležavanja bitke na Kadinjači i krah Užičke republike, svela se na skroman program u organizaciji Narodnog muzeja Užice, u čijem je sastavu spomen kompleks i  koji finansijski podržava Ministarstvo za  rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nadu da zaborav i za ovaj spomenički kompleks, gotovo izuzet iz redovnih i popolarnih turističkih trasa u zapadnoj Srbiji,  neće baš toliko brzo doći dalo je i pristustvo direktora Zavoda za zaštitu spomenika iz Kraljeva budući da sama po sebi spomenička celina već nalaže hitne intervencije radi očuvanja.

Vence na spomenik položili su delegacija Vlade Srbije, Vojske Srbije, republičkog odbora SUBNOR-a, Grada Užica, opštinski odbori  SUBNOR-a Užica, Kosjerića, Sekcije Prve proleterske brigade iz Barajeva, boračke organizacije iz Aranđelovca i Stare Pazove, udruženje veterana ratova devedesetih i potomaka ratnika major „Kosta Todorović“ i mnogi drugi..

Uz podsećanje da je „sloboda najskuplja srpska reč“, državni sekretar u Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja, Nenad Nerić podsetio je na formiranje Užičke republike kao i njenu organizaciju tokom trajanja od 24. septembra do 29. novembra 1941. godine.

Potpredsednik SUBNORa, Željko Zirojević, uz napomenu da ova organizacija broji 1300 članova, podsetio je na istorijske činjenice koje su uslovile bitku na Kadinjači, kao i vojno strategijsku važnosti operacije tokom koje je izginuo ceo  Radnički bataljon.

Predsednik Skupštine Grada Užica, Branislav Mitrović između ostalog rekao je: da zaboravimo ne smemo, da pamtimo je naša obaveza i ti prema svima koji su život dali suprotstavajući se pošasti fašizma i uvereni da je život vredan samo ako ga čovek živi u slobodi“.

Prarastos poginulima služili su sveštenici užičke crkvene opštine.

Na kraju obeležavanja sedamdeset sedme godišnjice bitke na Kadinjači upriličen je umetnički program u režiji Nemanje Rankovića. Autor teksta „Blagoslov slobode“ kazivali su glumci Narodnog pozorišta Užice-Divna Marić, Slobodan Ljubičić i Nemanja Hadži Jovanović, dok je poemu Kadinjača, Slavka Vukosavljevića govorila Ivana Žigon. Hor „Braće Baruh“ dodao je prikladnu muzičku komponentu ovom delu programa.

M. Nikolić