Umetnost

Savremeno i tradicionalno u ikonopisu i portetima sa potpisom Nevene Ivanović

Posted: 12. novembra 2017. u 22:53   /   by   /   comments (0)

Druga samostalna, a prva u Užicu, izložba radova Nevene Ivanović, umetnice koja stvara u Sevojnu, otvorena je u Gradskom kulturnom centru Užice 10. novembra. Na izložbi su prikazani porteti i ikone u slikarskoj tehnici, oslobođene preciznu i unapred definisanu formu ikonopisa. Nevena koja je nakon završene srednje Umetničke škole u Užicu, a nakon toga i Visoke škole Srpke pravoslavane crkve za umetnost i konzervaciju na smeru Freskopis gde je odbranila i master rad koji se bavio istraživanjem međusobnog odnosa apstaktne umetnosti Zapada i sakralne umetnosti Istoka, uradila nekoliko praktičnih projekata u crkvama i manastirima u Srbiji koji su se odnosili na restauraciju i izradu freskopisa. Međutim, slobodno vreme i svoj unutrašnji istraživački nagon ka umetničkom izražavanju ispoljava u različitim formama likovnog stvaralaštva koji u nekim delovima istupaju izvan školskog i važećeg praktičnog klišea.

Koncept svoje izložbe, Nevena je počela da stvara četiri godine unazad, a kako je rekla „motiv je bila crkva čiji je freskopis videla dok je bila na akademiji“. U toj crkvi, u kojoj su trebali biti prikazani i savremeni ktitori, odnosno „ljudi koji su naši savremenici koji su priložili za freskopis u crkvi“, i kada je , poštujući principe freskopisa, na zidu crkve osvanuo motiv vizantijske odore na čoveku XXI veka.

-To je zapravo bio momenat koji me je pokrenuo na razmišljanje kako prilagoditi ikonu XXI veku- rekla je Nevena prilikom otvaranja izložbe, dodajući da je „centar razmišljanja u tome da je ikona živa. Portet je takođe-živ, kao i bilo koji drugi deo tela koji ima svoje mesto u umetnosti. Za ikonu to posebno važi, jer nije samo odraz nečijeg lika, već i kako su nas učili pet godina na akademiji: ikona je i kontakt sa Bogom“.

-Na izložbi su prikazani i porteti, a upitanost koju oni postavljaju jeste: koliko portet može biti „ikoničan“, i koliko ikona može biti čitljiva čoveku sadašnjice koji nije informisan ili obrazovan u religioznom duhu- dodala je Nevena i i istakla da „savremena umetnost takođe drži do tradicije, ali da tradicija teško prima odlike savremenog a da to ostane u prihvatljivim estetskim kriterijumima“.

„Savremene slikarske prakse već predugo insistiraju na intenzivnim eksperimentima unutar različitih umetničkih disciplina, često bez ikakvog rezultata. Postulat slikarskog medija kao takvog pretočen je u banalna istraživanja u tehnologiji i raznim vidovima ne tipičnih slikarskih praksi. I to je u potpuno u redu, da se iza takvh eksperimenata krije umetnikova ideja, poetika ili intenzivni poriv za stvaranjem, a ne samo testiranjem novih tehnologija kao takvih.
Pored toga što eksploatiše do graničnog polјa ikonu kao slikarsku zonu, Ivanović vrlo svesno odabira motive realnog sveta dajući im drugi kontekst, novo značenje. Sa jedne strane imamo ekspresivne i ne tako minuciozne ikonografske detalјe, u kojima nasleđe i odgovornost prema sopstvenoj kulturi, pre svega, diktira motiv i uslovlјava rezultat rada, dok se u drugom polјu Ivanović poziva na filmsku umetnost svojim kadriranjima, scenama obavijenim misterijom, detalјima koji posmatraču sugerišu zašto je nešto odabrano, ne i šta znači.
Intimna borba ovde se odvija na relaciji kulta portreta koji definisan različitim pristupima invanzivno menja status tradicionalne slike, a sa druge strane on nije ništa drugo do samo pažlјivo odabrani motiv kako bi umetnica saopštila nešto daleko važnije za nju. Duhovnost kao primarni cilј se prirodnim putem sugeriše u svakom od prikazanih radova, i briše se granica misterije između svetovnog i duhovnog. Ovde se sakralno ne ogleda samo u izloženom radu već i u odnosu ostvarenom sa njim, ili njima“- napisano je u predgovoru kataloga izložbe.
Izložba u Gradskom kulturnom centru biće otvorena naredne dve nedelje, a posetioci će imati priliku da vide deo stvaralaštva mlade umetnice koje je samo naizgled, kako je rekla „čitljivo svakodnevnom čoveku“, ali u postupku i promišljanju, kao i načinu pristupa temi zahteva daleko ozbiljniju stručnu analizu. Naime, njen portet sugeriše dinamiku unutrašnjeg, pa se kroz splet linija i senki očitava psihološka struktura modela, a ikone u tehnici pastela na papiru, odišu sumiranom istorijom umetnosti od Modiljanija do Šagala.

Sledeće čemu se možemo nadati kada je u pitanju rad ove mlade umetnice jesu asamblaži, budući da je nagovestila da se njena umetnička istraživanja već kreću u ovom pravcu.

M.Nikolić