Press

Riznica: Đurđev- dan

Posted: 6. maja 2018. u 07:40   /   by   /   comments (0)

 

Sad nam dolazi najznatniji praznik u godini i najveći svetac u Srba ne samo pravoslavne i rimokatoličke; nego i Muhamedove vere, i ne samo u onih, koji primiše tuđu veru a zadržaše narodnost svoju — jezik i običaje — kao Muhamedanci i katolici Srbi; nego i kod onih, koji – nekada bijadoše Srbi, pa se preliše iz raznih okolnosti u druge narodnosti, kao u Arnaute, Cincare, Grke, prave Turke, a nešto i Bugare. On je ne samo „Đurđev danak hajdučkij sastanak, i ne samo dan kad se počinju jaganjci i mleko jesti; nego i najveći svetac, ne samo za lјude, nego i njegova oruđa, pa i stoku i zemlјe. Govore: da se na Đurđev dan sunce devet puta ustavlјa, zajigra na nebu i devet puta poklanja Đurđevu-danu, i to triput u jutru, triput na podne i triput uveče. Na Đurđev dan nesme se vreme menjati: ni kiša da pada, ni vetar da duva, ni grmiti, ni munje da sevaju, ako neće to sam sv. Đurađ, kome se ne samo sveci; nego i sva nebesa poklone po devet puta tog dana, pa i anđeli. Ni u jedan praznik, u celoj godini nepraznuju i ženskinje, kao na Đurđev-dan. Do-đite na Uskrs, Božić i koji hoćete praznik pa će te zastati ženskinje gde dvori, masno, neobučeno i t. d. a na Đurđev dan toga nema. Može se čovek obići na Božić i Uskrs da se neponovi ali na Đurđev dan ne. S toga se svako mora ponoviti pa ma to čim bilo, a Srbi Muhamedove vere ponavlјaju se svim okrutom oblačnim. U narodu srbskom dvojako proslavlјaju Đurđev dan i to: jedan deo naroda meće krstove u veče Đurđeva-dne, na kuće, zgrade, njive i t. d. Ostali, a i sa ovim prvim zajedno, duvaju u duduke, u veče Đurđeva-dne. Zapadni deo kneževine dan: jedan deo istočne Bosne i Ercegovine i t. d. meću krstove koje prave od leskovine. To se čini ovako: ode mlađi iz kuće u veče Đurđeva dne u šumu, na seče leskovi mladica i u ove uturi malu prečagicu, pošto je razcepi pri vrhu, i tako napravi nešto kao krst i to meće svuda na zgrade, njive, torove i t. d. Oni koji to meću vele, da čine zato: što je sv. Đurađ zdravo mrzio na one koji se nisu hteli krstiti ili koji su se krstili, pa se odrekli Hrišćanstva. On je udarao s vojskom ubijao jih, a njive i useve zatirao jim. S toga su lјudi, da bi ga se spasli, metali svuda krstove pa i na zemlјe svoje i t. d. Ovako pričaju u podrinskom, delu užič. i u onim pomenutim krajevima u Bosni, Ercegovini i t. d. O ovome, i osim mlogih koji su nam pričali, obširnije je na pismeno izložio gospod. Dimitrije Popović sveštenik Kovilјački u okr. podr. koje ćemo u osobenoj knjizi „Običaji nar. Srpskog“ kad je pečatamo, napečatati. Inače je običaj u svima krajevima srbskim da te i takve krstove meću u veče Spasovog dana. U veče Đurđeva-dne stanarica ili planinka sprema vodu za stoku. Ovu donosi sa devet izvora, sipa u jedan veliki sud, tu meće nekoliko kaplјi Omaje, ili vode ispod vodeničkog kola. U tu vodu meće raznog cveća kao: omana, zdravca, deteline, grabovih, drenovih, klečikinih grančica, povratače, smilјa, đurđevka i t. d. pa tu vodu nosi u bašču i meće je u cveće da noći, te sutra dan kupa u njoj stoku svu. Neke počinju muzti od Đurđeva-dne stoku, a druge još od velikog četvrtka. Sve se listom na Đurđev-dan, pre zore i rođenja sunčevog, okupa u tekućoj vodi, opaše vrbovim, drenovim, a devojke grabovim prućem da se oko njih grabe momci. Posle se ovog obuku čiste i nove preobuke ili rublјe. U veče Đurđeva-dne devojke sabiraju raznog cveća pa ga ostavlјaju u kitama, a negde vencima, na sakrivena mesta, namenjujućij na momke za koje misli da pođu. Na Đurđev dan konje boli glava, kao i ostalu stoku, dokle se god neokupa. Sam sam pretrpio od nepažnje; te kupajućij se na ladan Đurđev-dan dobio vrućicu, od koje sam proležo šest nedelјa. Možda je ovo bilo i ne toliko zbog ladnoće koliko zbog mlogog i dugog kupanja. Sve što zna vračati, čarati i bajati, vražati, nametati, činiti, i t. d. čara, vrača, baje, čini i t. d. u veče Đurđeva-dne. Žene gole na vratilama lete oko stanova, proteruju onako gole marvu kroz dve vatre ili dve upalјene sveće. Zavežlјaja krpica, konaca, pantlјika i kojekakvih čarolija toliko osvane na Đurđev-dan, pa i po varošima, koliko svaka duša ima u sebi želјa da zla promeni za dobra. Tada se nalaze i karte nove razastrte po travi i kraj putova. One moraju biti samo 32 ili gatajuće karte. Ko nagazi na takve čarolije u kojima ima i lјešnjika i oraha i t. d. taj propada. Baš te godine kad sam, kao đak u prvom razredu gimnazije u Šabcu, dobio vrućicu, po mom mišlјenju od mlogog kupanja, ja sam naišao na jedne nemogu krasnije biti savršeno nove karte; ove uzeo, sa kojih su svi držali da sam dobio vrućicu, a ne sa mlogog kupanja. Kao što smo kazali, na Đurđev-dan Srbi sviju vera prvi put jedu mleko i meso jagnjeće. Kože od ovakvih jaganaca daju svojim sveštenicima na poklon ne samo Hrišćani i Risćani, nego i Muhamedanci.

Muhamedanci ovo čine oni koji su popa, svog kmeta, te godine ma zašto potrebovali, to jest kog su zvali: da jim na grobovima svojih pomrlih rođaka očita posle derviša i odže što treba: koji su jim čitali molitve i svetili masla i t. d. Krv od tog jagnjeta valјa da pliva po jezeru ili reci kakvoj. Na Đurđev-dan mahom, a obično je i u prvi petak po Đurđeva-dnu, koji se zove bilјarski, a i ponjedelјnik, koji se tako isto zove, idu tako zvane Bilјarke, beru razno bilјe lekovito i tada se pevaju razne pesme tako zvane bilјarske a i Đurđevdanske. Ovo čine one koje hoće da leče druge, a devojke to čine radi lјubavi, zdravlјa, sreće i t. d. Kao što Lazarice zabilјeže ili zapotnaju s brašnom, tako se na Đurđev-dan zapotnaju devojke cvećem raznim, a naročito đurđevkom, belim cvetom, i tada se kaže: „Zapatna smo Smilјanu za Smilјka“ ili kako jim je ime. Negde ovo čine sa detelinom ili petoprstom kao što je u Maćedoniji zovu.

Ali sve ovo nije ništa, spram praznovanja u veče Đurđeva-dne. Pre nekoliko dana oderu se kore od mladih vrba i od ovih saviju se duduci raznih veličina. Mali počinju od stope, pa idu dalјe sve veći i veći i to toliki da često pređu i dva hvata dužine. Na sastavcima se ušivaju likom, a i vrbovim mladicama. Duduci izgledaju kao prave trube. U veče Đurđeva-dne udevaju se u te duduke piskovi, koji su napravlјeni iz vrbovih mladica.Kad bude skoro oko gluvog doba noći, a negde i ranije, momčad iz celog sela, pošto je se sabrala sva sa svojim duducima na jedan breg najvišiji, s kog se svo selo vidi, odigra igru triput umesto pevajućij i idući s desna na levo ili za tokom sunca ove pesme.

Prva Strva na krajina
Pa Krajina!
U tuđini Alemani.
U Tartari i Mandžuri.
U toj Hobi Hindušanu,
U nas dobro u Inđiji.
U Inđiji u Srbiji,
Svetoj zemlјi od starine.
Svako dobro svaka sreća,
Ponajviše mir i zdravlјe.
Višnjeg Boga proslavlјamo.
Veličamo i hvalimo,
Da nam dade svako dobro.

/Zapis od baba Savke Skadarke./

Sad uzmu one duduke. Najveći duduk metnu na ramena njih nekolicile, pa se grabe da svi u njega duvaju. One manje duduke nose oko najvećih, no tako, da veći dolazi do najvećeg, pa po stepenu, dok se sva ta gomila neogradi najmanjim u koje duvaju momčići. Na jedan mah zaduvaju svi u svoje duduke. U veliki udevaju i poviše piskova, pa duvaju njih i poviše negde, a negde onaj glavni što duva u pisak glavni, to neda; te se s toga hoće i da pokrve. Ko duva u najveći duduk, valјa, da je najjači, najkrupniji, najbrži, najpametniji, da najviše baca motke, kamena, da skače i t. d. Kad svi zaduvaju u duduke podigne se takvi urlek, pisak, vrisak, mumlјanje i bog te zna kakvih tu glasova nema, jednom rečju urnebes takav, da je strah božiji to slušati. Sve kalamunje, vaške, kučići, psi, čpire, bene, rundovi, vižle, i t. d. pa čak i lisice i vuci i druga zverad po selu i van ovog zaurlaju; kokoši se razbude i stane jih kakot, guske šište i t. d. da se nemože prestaviti sebi ta bezlabornost i smesa raznih glasova. Ovako duvajućij obiđu devet puta oko sela , a negde se razdele pa oblaze oko jednog sokaka, a negde svi zajedno oko sela, i ako mogu triput malo dalјe od sela, koje računaju kao da su obišli ceo atar tog svog sela. Ovaj atar ili malo veći prostor od sela obilaze ne devet, nego triput i opet se vraćaju odakle su i pošli. Tu odigraju triput, a negde i sad i prvi put po devet puta i odpevaju gornje i iduće pesme, pa se razlaze kućama. Dokle ova ovakva čudnovata galidba, šum, larma, gungula, gromila i t. d. ide i valјa se, dotle u kući kućna starešena , koja je ostala sama od muškinja kod kuće i starci, vadi svo oružje čisti, a belo oštri. Tada namenjuje šta će kome dati i pokloniti. Ženskinje se svo zabavlјa opet svojim stvarima. Ono sprema nove košulјe rublјe i preobuke za sutra, pere sudove, pregleda gaće, koje je spremilo za one koji će sutra dan prvi put obući. Često su Turci u veče i na Đurđev-dan napadali na kuće i otimali oružje od Srba, jer su znali da se tada svo, pa i ono sakriveno, iznosi. Sutra dan, pošto se svi izkupaju i t. d. nadevaju se prvij put gaće muškoj deci. Ovo nadevanje gaća već razlikuje polove, i to je pređe bivalo u 11. god. obično a i docnije, kao čak u 21. a sad je običaj da se to čini u 7 god. U taj se dan prvij put opasuje tako, zvani muški ili mužali pojas i za ovaj se zadevaju pokloni razni od rodbine, i od kućne starešine dobijeno oružje. Pojas označava kao neko punolјetstvo i oni koji ga dobiju mogu ići u čete. Poklonjeno oružje često je se uzimalo natrag i često se sakrivalo u obštu tajnu sakrivenu mestnost, kad su Turci vladali, a tako se i danas čini, gde vladaju. Gaće i pojas moraju se čudnovato i uraditi. Moraju se za jednu noć odkati, nabiti, opresti, sašiti, skrojiti, ubeliti i t. d. Sve ovo rade same devojke i to nagi gole u zatvorenoj kući, pošto se okupaju očešlјaju no sa raspletenim kosama. Voda za pranje toga tako otkatog pojasa i gaća mora se u gluvo doba sa devet izvora doneti. U nju se meće raznog cveća, Bogojavlenjske vodice, a vatra se podloži badnjakom i t. d. Osim ovog na Đurđev-dan kao i u druge neke praznike gataju po konjsknm koracima i to, ako konj desnom nogom korači, biće dobro, našta su namenili, ako levom hrđavo. Vode konje da preskaču preko vrlјika i to uvek lijo, pa ako preskoče najpre, tri, pa 7 pa 9 bez da se kopitama dodarnu do vrlјika i bez da se uztežu tada će takođe biti vrlo dobro, inače zlo i hrđavo. Kad momčad, a negde i to vrlo redko samo skoro oženjeni, dođu sa duducima na mesto s kog su pošlјi, onda duduke sve uzmu pokvare izkidaju i sagoru, a negde jih samo izkidaju. Oženjeni lјudi samo nose, no neduvaju u duduke. Ovde je dato prvenstvo neženjenim lјudima nad oženjenim, inače oni ga svuda imaju nad ovim. Devojke naprotiv, pa posle njih neveste, imaju u svemu i svačemu prvenstvo. Darnuti i uvrediti devojku to toliko u Srba znači koliko zabosti trn u oko celom rodu i plemenu njenom, ili ako ovih nema, celoj okolini. Kad su već svršili tako sa svojim duducima, pogase onu vatru iza brega što je gorela, i koju su naložili po negde trlјajući dva suvarka jedan od drugi koja se zove živa, a po negde obično ukresala, onda se uvate u kolo, odigraju i odpevaju koliko smo puta gore kazali i iduće pesme. Po ovom se sa najvećom tišinom vraćaju svojim kućama gotovo već kad se razsviće. Odavde idu te se kupaju, dele i dobijaju darove i t. d.

* * *

Đurđevo cveće cvetalo.
Đurđevo cveće prebelo.
Devojke cveće sejau.
Đurđevo reka do tekla.
Đurđevo cveće zanelo.
Đurđevo cveće cvetalo.
Devojke cveće berau:
U vence belo vijahu.
Vence mi reki davau.
Druge mi majke davau.
U skut ga majke metau.
Majka ga iz skut metaše:
„Ni moje cveće ni ćerka“
Đurđevo cveće cvetalo,
Đurđevo cveće prebelo.
Plavo mi cveće rumeno.
Devojke cveće berau,
U skut ga ocu mećau I
z skuta ga otac mećaše:
„Ni moje cveće ni ćerka.“
Đurđevo cveće cvetaše.
Devojke cveće berau
Na skut ga bratu metau.
Bratac ga iz skut metaše:
„Ni moje cveće ni sestra.“
Đurđevo cveće cvetalo,
Devojke cveće berau,
Na skut ga seje metau,
Seja ga sa skut metaše!
„Ni moje cveće ni seja.“
Đurđevo cveće cvetalo.
Devojke cveće beraju,
Dragome svome davau,
Drago jim cveće prifati
Veselo drago zapeva;
„I moje cveće i deva.“

/Zapis g. Ilije Spasojevića učitelјa župe Sirinićke u Staroj Srbiji, poslao nam g. Mihail Đorđević učitelј Veliko-Očki u Staroj Srbiji prizrenskoj nahiji./

Miloš S. MILOJEVIĆ
,,Pesme i običaji ukupnog naroda srbskog“
Obredne pesme
Beograd 1869 god.

Priredio: Slobodan MITRIĆ

Na slici: ,,Bilјni petak“

Uz saglasnost priređivača preuzeto sa: https://www.facebook.com/mitri.boki/posts/191976211426174