Umetnost

Put umetničke fotografije od Užica do Španjole: Aleksandar Pavlović

Posted: 6. avgusta 2017. u 10:00   /   by   /   comments (0)

Užički umetnik, Aleksandar Pavlović, nakon dve uspešne izložbe umetničke fotografije u Jokanovića kući i Klubu Mladih u Požegi, svoju  novu samostalnu izložbu realizuje u Herceg Novom u okrivu festivala Španjola na istoimenoj tvrđavi. Po obrazovanju istoričar umetnosti, po opredeljenju umetnički fotograf, Aleksandar će publici Španjole predstaviti deo svoje kolekcije koja sadrži i radove koje je mogla da vidi publika u Užicu i Požegi na izložbama pod nazivom „Asamlažiranje“ , ali i nove radove, pa je postavka u Herceg Novom „Šta je afekat“ na festivalskom programu 8. avgusta. Novi radovi koji će biti premijerno pred Hercegnovljanima i gostima Španjole, iskorak su iz serijala „Asamblažiranje“ jedino u pravcu apstraktnije koncepcije i nešto svedenijeg izraza, ali u osnovi i dalje ostaje Aleksandrov prepoznatljiv rukopis: korišćenje unapred osmišljene ideje za nastanak fotografije:

Sašini radovi nastaju kao eksperiment baziran na pozicioniranju motiva kroz slaganje slojeva (layers) same fotografije. Procesualnost svakog pojedinačnog sloja postaje vidljiva u trenutku kada se fotografski eksperiment, koji učestvuje u oblikovanju njenih plastičnih, grafičkih i konceptualnih ciljeva, realizuje. Ovo određuje dinamiku nastanka motivi na površini fotografije. Kao takav, motiv je skup fotografskih elemenata, međutim, on nije ni više ni manje od bilo kog drugog fotografskog elementa. Ovo tvrđenje određuje karakter igre kroz koju ovi radovi nastaju. Naime, čin fotografisanja se sastoji od nameštanja situacije (pozicioniranje motiva) koja će biti upisana kroz objektiv kao niz slojeva.

Igra, čiji se karakter dodatno definiše kroz odnos ništa–nešto, predstavlja strategiju da se eksperimentalni proces izvede. Ona predstavlja koketeriju sa različitim vrstama emocija. Ako postavimo pitanje šta zapravo gradi ove fotografske asamblaže, dobićemo odgovor na pitanje gde se zapravo realizuje proces njihove recepcije. Situacija koja ispunjava ono što označavamo kao ništa, daje mogućnost da se unutar nje nešto dogodi– napisao je u predgovoru za katalog izložbe „Šta je afekat“ teoretičar umetnosti, Velimir Popović, koji u nastavku teksta razjašnjava misteriju novog Aleksandrovog sagledavanja teme kojom se bavi njegov umetnički rad:

-Emocija predstavlja stanje tela između percepcije i memorije. Kao takva ona predstavlja nešto za telo u kome je udomljena. U nju je svakako uključen i izvesan afekat. Za Deleza (Gilles Deleuze) on predstavlja dinamiku želje unutar nekog asamblaža i predstavlja manipulaciju značenjima i relacijama, pritom proizvodeći i saopštavajući izvesnu želju. Na taj način se generiše izvesan intenzitet koji donosi različite afekte u bilo kojoj situaciji ili događaju. Percepcija se tako može definisati kao ne-pasivno kontinuirano modeliranje, vođeno i dato od strane nekog afekta.

Afekat za naznačeno telo predstavlja izvesno ništa koje figurira kao uslov prepoznavanja neke spoljašnjosti. Sa druge strane,  tragovi situacije grade fotografije koje mi ovde posmatramo i one su za nas nešto, dok sama situacija figurira kao ništa, iz razloga što ostaje trajno nedostupna za nas. Procesualnost autorove namere svodi se na igru između njih, ali je konstantno određena radom afekta. Otuda je recepcija  trenutno definisana kao afekat koji nastavlja process asamblažiranja u telu posmatrača.

Govoreći o specifičnosti Pavlovićevog bavljenja fotografijom, odosno stvarnošću onakvom kavom je umetnik vidi koristeći fotografiju i foto aparat kao alat, Popović je, u nastavku,  analizirao i sam postupak i suštinu umetnikovog rada:

Pošto se svaka fotografija zbiva unutar nekog okvira ili ekrana, ovi radovi počinju da figuriraju kao ekranska rešenja putem kojih se razmatraju bitne teme našeg postojanja. Afekat ih konstantno redefiniše pokrećući uvek iznova proces asamblažiranja. On može da sprži površinu tela i otvori ga ništinu neke spoljašnjosti. Primera radi: upaljena cigareta u nekoj od fotografija može da referiše na neku filmsku sekvencu, može da predstavlja efemerno, dramatično i dinamično osećanje, ali takođe može da ukazuje na štetnost konzumiranja duvana. Međutim, ako u kadru vidimo upaljenu cigaretu, nedostaje čin njenog paljenja, ili: ako je cigareta izgorela do pola, nedostaje nam deo vremena između njenog paljenja i gašenja itd. Zaključak je sledeći: U sećanju, kako fotografa tako i posmatrača, fotografisana situacija ostaje zapisana kao proces njenog nastanka. To je direktna posledica nameštanja pre samog čina fotografisanja. Pomenutim nameštanjem se u Sašinom opusu izvodi asamblažiranje.

Pošto je svako umetničko delo izvesan sistem simbola koje njegovi motivi donose, sada je potrebno reći par reči o stilskom određenju izloženih radova. Mnogoznačnost fotografskog elementa često uvodi Sašin opus u različite vrste nadrealističkih kombinacija. Na primer: fotografija Out of Sense koja sadrži elemente iz Linčovog Eraserhead-a, u nizu fotografija uspostavlja odnos sa fotografijom pod nazivon Fish Army, koja sadrži izvesnu teskobu kolektivne telesne mutacije nastale kloniranjima identiteta, i kao takva asocira na Lavkraftovu priču pod nazivom The Shadow Over Innsmouth. Ako se vremenska nit između situacije i njene fotografije može koncipirati kroz odnos ništa – nešto, onda je kohezija unutar cele ove izložbe jača samo ukoliko raste broj mogućih čitanja radova koji je čine. Ovakav način koncipiranja slike dozvoljava autoru da unutar niza fotografija nagoveštava različite priče. Ovde dolazimo do granice na kojoj igra otvara poetsko u njima.

Nameštanje situacije koja će biti fotografisana predstavlja oponašanje rada na digitalnoj obradi slike, preko fizičkih intervencija iste; ovaj put u svetu predmeta, životinja, ljudi

Izložba  umetničkih fotografija Aleksandra Pavlović na Španjoli je u sklopu je festivalskog dana posvećenog vizuelnoj umetnosti, pa se tako očekuje, da u nizu od nekoliko samostalnih izložbi planiranih za  druženje publike sa ovom vrstom umetnosti, dobije posebnu dimenziju, budući da je užički umetnik  u dobrom i izlagačkom i posetilačkom društvu.

 Napomenja: za potrebe teksta korišćene autorske fotografije Aleksandra Pavlovića sa postavke izložbe „Šta je afekat“: 

  1. Isus Hrist, digitalna fotografija, 50cm x 70cm, 2017.
  2. Ožiljci, digitalna fotografija, 50cm x 70cm, 2017.
  3. Zaroniti u svoju dušu, digitalna fotografija, 50cm x 70cm, 2017.

M.Nikolić/ foto: Aleksandar Pavlović