Press

Princip-radi principa

Posted: 3. decembra 2017. u 09:30   /   by   /   comments (0)

Autor:  Čedomir Cicović  Priče bez tačke

Princip (ne Gavrilo, nego princip uopšte (ono kad kažete: „E baš neću/hoću iz principa!“), šta je to, a šta bi trebalo biti?

Na našim prostorima to je vrlo često (svesno ili nesvesno) poistovećeno sa inatom. Pa kad vam je, iz nekog razloga, glupo da sebi ili drugima priznate da ste tvrdoglavi i da (najčešće neargumentovano) samo insistirate na nečemu,, onda kažete da ste PRINCIPIJELNI! I pride ispadnete em pametni, em dosledni.

Ali princip nije, ili makar nebi trebao biti, samo kulturnija zamena za tvrdoglavost i inat.

Ima i drugih problema sa principom/ima. Nebi da komentarišem Slučajeve, (namerno sa velikim S) koji bi bilo koji svoj princip branili životom, a pre nego što preispitaju i svoj život i svoj princip. Takvi i zaslužuju da ih, ako ništa drugo, barem neki od takvih principa i košta života.

Ima i onih koji ne odustaju i ne modifikuju ni one principe koji ih očigledno usporavaju ili koče, principe koji nisu prošli test života i prakse.

Na primer: „Nikad nebi dozvolio da mi Musliman/Bošnjak, Srbin, Albanac, Hrvat (ubaciti po želji u zavisnosti odakle ste i eventualno protiv koga ste), ma ni slučajno leče bilo kog člana porodice, ma ni po cenu života!“ (Ima takvih verujte, slušao sam ih svojim ušima. Mnogi od vas će reći da su takvi velika manjina, a ja ću reći da, čak i da je tako, u svrhu razumevanja primera u ovom tekstu, primer treba istaći „jarkim bojama“.)

Ovakav nacionalistički motivisan i isključiv princip ipak je relativno prisutan na našim prostorima. I onda jednog dana, našem principijelnom junaku iz ovog primera (recimo da se zove…na primer…Ratko) dok vozi ženu i dvoje dece kroz…recimo…Nemačku, detetu naglo pozli. Bogu dragom (u ovom slučaju Hrišćanskom) je zahvalan  što je na putu stvorio pomoć u vidu doktora koji je baš na vreme i baš na pravi način pomogao i dete spasao.

Ratko mu je zahvalan do neba, nudi novac, čast, grli ga i ljubi, ali u trenutku shvata da se u onoj brzini nisu čak ni upoznali. Upoznaju se i shvataju da su jedan očigledno Srbin, a jedan…recimo…slučajno…Musliman. Lekar sa tim (u svrhu primera) nema problema (pripišimo to Hipokratovoj zakletvi), ali naš junak, iz već opisanih motiva, itekako ima. Ali šta da radi? Da povuče zahvalnost? Da vrati vreme i odbije ponuđenu pomoć i time rizikuje i život sopstvenog deteta? Ili da jednostavno još jednom zahvali čoveku, produži dalje, prizna da je ispao budala i – NAUČI NEŠTO!

To nešto NIKAKO NIJE da treba živeti BEZ PRINCIPA. Oni mogu biti jako korisni i dobri, kao orijentir, ali samo krajnji orijentir, okvir onoga u čemu čovek funkcioniše svakoga dana, oni mogu biti jako korisni i kao oslonac i potpora (pogotovu ako su provereni kroz neji duži vremenski period). Ali i taj i takav princip/e treba ostaviti kao relativno fleksibilnu i stvar podložnu promeni. Jer on je tu da bi se orijentisali, kretali – UČILI! Ne dabismo za njega tek tako ginuli ili propadali, ne znajući tačno ni zašta ginemo ili propadamo. Ako shvatite da vaš/i princip/i koče vašu stvarnost – promenite principe…ili promenite stvarnost, u zavisnosti od toga do čega vam je više stalo i šta će imati bolji ili manje loš efekat po vas.

Ono što je najvažnije kao moja poruka svima vama za kraj: PRINCIP RADI PRINCIPA – NIJE PRINCIP!!!

P.S. Radi bolje ilustracije uzaludnosti „principa radi principa“ reći ću vam samo da kada na google-u ukucate „principijelnost“ nudi vam samo slike naših domaćih i regionalnih političara….

 Napomena: Tekst originalno objavljen na blogu na kome Cicović, na sebi svojstven, originalan način, piše o svakodnevnim temama: https://anticontrablog.wordpress.com/2017/11/29/princip-radi-principa/