Press

Preminuo Aleš Debeljak

Posted: 30. januara 2016. u 13:42   /   by   /   comments (0)

Slovenački pesnik, esejista, publicista, prevodilac i sociolog kulture prof. dr Aleš Debeljak preminuo je 28. januara u teškoj saobraćajnoj nesreći na autoputu ka Ljubljani, preneli su lokalni mediji.

Debeljak je preminuo na licu mesta, kada je na njega naletelo teretno vozilo, a prema navodima policije, bio je na kolovozu, van auta.

Rođen 1961. godine u Ljubljani, Debeljak je diplomirao 1985. godine komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Ljubljani i doktorirao u oblasti sociologije kulture na Univerzitetu Sirakuza u Njujorku. Bio je Fulbrajtov stipendista na Berkliju. Radio je kao redovni profesor na Fakultetu za društvene nauke u Ljubljani i gostujući profesor za balkanske studije na Koledžu Evropa (Natolin-Varšava).

Objavio je 14 knjiga eseja i osam zbirki pesama, od kojih je poslednja “Kako biti čovek” objavljena 2015. U oblasti esejistike najpoznatiji je po tekstovima o postmodernizmu.

Knjige su mu prevedene na dvadestak jezika.

Objavljivao je i kritike i kolumne u slovenačkim medijima, bio kourednik “Nove revije”, glavni urednik “Tribune” i potom “Literature”, kourednik časopisa “Sarajevske sveske” i “Verse”, te kolumnista subotnjeg dodatka “Dela” od 2008.

Bavio se i prevođenjem i uredio više antologija.

Dobitnik je nekoliko međunarodnih, jugoslovenskih i slovenačkih nagrada, među kojima su Nagrada Prešernovega sklada i priznanje Ambasador nauke Republike Slovenije.

http://www.seecult.org/vest/preminuo-ales-debeljak

 

SIDRO

Kongresni trg, Ljubljana

Da bih se probudio, ali ne još sasvim, samo na ivici bih visio,

za jedro bih se držao i verovao bih kapetanu na reč,

verno kao što su me naučili, konopce bih zavijao i rastezao,

senka koja neće da se odvoji od čoveka, svet u ravnoteži.

Kakva greška. Ako si nekad gledao u zid, približno dugo,

i uzalud tražio, mada bez naglosti, tragove trgovačkih

putovanja među mrljama ostrva i jedared pogodan vetar,

ako si pitao odsjaj u ogledalu, zašto se ugledaš na

pomoćnika, mada bez radosti, pa znaš da nisi vredan

šegrta, ako si nekada u šaku opsovao, jer pred zakonom drhtiš,

malo uvek kriv kad si jako ugrizao u prste, spojene u molitvu

za one koji nedostaju, ako je tekla krv: imamo ozbiljan slučaj.

Kakva greška. Da bih se probudio, ali ne sasvim, moraš prikupiti

svu hrabrost, drhtati od teskobe i biti skoro lud, pad će biti

dubok, ako ti otkažu ruke, a naročito, ako nemaš čuvara.

Ne bih se probudio, uopšte ne: radije bih lebdeo kao odložena kazna