Umetnost

Posveta junacima: u čast „1300 kaplara“ na Učiteljskom fakultetu Užice

Posted: 17. novembra 2018. u 10:59   /   by   /   comments (0)

Veličanstvenom akademijom pod sloganom „Ni korak nazad“, Društvo istoričara Užica obeležilo vek od Velikog rata

Autor: Svetislav Tijanić

Pod sloganom „Ni korak nazad“, i uz stihove Vojislava Ilića Mlađeg „Blago potomstvu što za njima žali/ Jer oni behu ponos svome rodu/ Blago i njima jer su hrabro pali/ Za Otadžbinu, Kralja i Slobodu“, Društvo istoričara Užica je veličanstvenom akademijom  obeležilo vek Velikog rata. U amfiteatru Pedagoškog fakulteta u Užicu, koji je uz Kolo srpskih sestara i Društvo srpskih domaćina organizaciono podržao akademiju, nije bilo slobodnog mesta. Najviše je bilo đaka, od osnovaca do srednjoškolaca i studenata. Uz voditelje, prvake drame Narodnog pozorišta Divnu Marić i Slobodana Ljubičića, i gosta dr Aleksandra Lukića sa Instituta za noviju istoriju Srbije, koji je govorio o svojoj knjizi „1.300 kaplara“, u programu su učestvovali hor Pedagoškog fakulteta, učenici Tehničke škole „Radoje Ljubičić“ i Užičke gimnazije, Radivoje Blagojević i Goran Dimitrijević, Željko Dimitrijević i Miodrag Dikić, Mina Milivojević, Goran Mitrašinović i Nemanja Milivojević.

Svečana akademija je bila posvećena deci junacima – slavnoj jedinici 1300 kaplara upućenoj na front kao poslednja nada za spas otadžbine. „Ovom akademijom dajemo doprinos očuvanju sećanja, izlasku iz duhovne zbunjenosti, malodušnosti i otuđenosti između predaka i potomaka. Pogotovo što smo svedoci i evropskog kolebanja i postepenog odricanja od svoje istorije. Mladima pojam ‘otadžbina’ sve manje znači. Njima je otadžbina tamo gde im je dobro u materijalnom smislu“, – istakla je agilna profesorka Snežana Nedeljković, autorka programa akademije i predsednica Udruženja istoričara Užica, puna ljubavi za svoju domovinu i njenu junačku istoriju, i s tim u vezi dodala:

– Snaga srpskog jedinstva iskazana u pobedama u Balkanskim ratovima ohrabrila je 1914. godine državu Srbiju da odbije ponižavajući ultimatum Austrougarske. Tadašnja vlast je znala da ima na koga da se osloni u odbrani suvereniteta, uprkos podnetim žrtvama u prethodnom Balkanskom ratu (21. hiljada poginulih i 22. hiljade invalida), i uprkos nespremnosti u svakom pogledu. Znala je Srbija da ima naraštaje koji su stasavali na zavetnom duhu – što kroz veru i Svetosavski zavet, što kroz predanje i epski odnos prema životu i slobodi, kroz Kosovski zavet. Ti naraštaji su imalli svest nebeskog građanstva u službi zemaljskoj državi i bili su spremni da na korici hleba učine za otadžbinu i nemoguće. Stoga je razumljivo što se mobilisani mladići nisu plašili smrti. Nego sramote ako ih odbiju na regrutaciji. Mi danas postavljamo pitanje i polemišemo oko smisla njihove žrtve, ali oni nisu imali dilemu oko toga.

Odred 1.300 kaplara jedini je primer u svetu da država šalje na front, u borbu, svoju budućnost, svoju celokupnu intelektualnu omladinu koja je bila i poslednja nada za spas otadžbine. Bili su poslednja nada da će svojim jedinstvenim patriotizmom i žarom podsticajno delovati na već iznemogle srpske borce kako bi učinili poslednji napor da se dignu protiv Poćoreka i njegove kaznene ekspedicije, kako bi odbranili čast svoje otadžbine. Prvu knjigu o tim dečacima, đacima u ratnoj uniformi, knjigu „1.300 kaplara“, napisao je poznati Užičanin, dugogodišnji novinar i urednik „Ekspres Politike“ Antonije Đurić. On napominje da je taj odred već posle prvih borbi nazvan „bataljonom smrti“, a zatim legendarni „bataljon 1.300 kaplara“. I zaista, te čuvene đačke čete podigle su borbeni moral ostalim borcima, iznurenoj srpskoj vojsci  brojnim bitkama i velikim gubicima. Prof. Dr Tadija Pejović (1892 – 1982), pozmati matematičar, pisac i naučnik, inače jedan od 1.300  kaplara, zabeležio je u svojoj knjizi sećanja sa fronta da je samo Cerska bitka izbacila iz stroja 259 srpskih oficira i 16.045 podoficira i vojnika. Trebalo je, znači, popuniti te strašne praznine u redovima vojske, pa je Vrhovna komanda odlučila da se đaci iz svih škola u Srbiji, koji su dospeli za vojsku, kao i oni koji su odložili služenje vojnog roka do završetka školovanja, pozovu u vojsku i pripreme za starešine. Tadija Pejović je, između ostalog, zabeležio: „Bilo nas je na početku 1.600, ali su neki odbijeni zbog slabog zdravlja ili što su bili previše mladi. Ali, niko od njih nije mogao da se pomiri sa tim da je odbijen. Smatrali su da je to uvreda i poniženje. Otadžbina je bila u opasnosti, a njihova pomoć je odbijena“.

Snežana Nedeljković, je  iznela i najbolju ocenu o tome kakvu su hrabrost iskazali srpski đaci u ratnim uniformama: „Nije čudo što nemački car Viljem javno iskazuje – ‘šteta što taj mali narod nije naš saveznik’.

– Nadamo se da će i spomenik u čast 1300 kaplara, dar Društva srpskih domaćina, postavljen ispred Užičke gimnazije, utvrditi sećanje mladih na slavne užičke gimnazijalce kaplare. Da će ih podsticati da se kao rodoljubi, naoružani znanjem i verom, regrutuju i sabiraju u borbi za očuvanje tradicionalnih civilizacijskih vrednosti, duhovne vertikale i istorijskog kontinuiteta. Divno je što našoj svečanosti prisustvuju i neki od potomaka ovih slavnih kaplara. Tako, – podvukla je Snežana Nedeljković, – ovo naše sabranje, simbolično gledano, doživljavam kao jedinstvo koje nam je itekako potrebno

Sastav ove jedinice činio je buduću intelektualnu elitu Srbije. Početkom rata veliki broj mladića, kako iz Srbije tako i iz Austrougarske, napustio je školovanje i stavio se na raspolaganje vrhovnoj komandi. Oni su upućeni u vojnu školu u Skoplju. Iako njihova obuka nije bila gotova razvoj događaja primorao je vrhovnu komandu da ih pošalje u borbu. Srpska vojska je bila u povlačenju, demoralisana, sa manjkom municije, Beograd je bio u neprijateljskim rukama, tako da se svet već pomirio sa potpunim slomom Srbije. Za odsudnu borbu bile su neophodne sve raspoložive snage, zbog čega su mladićima u Skoplju pre vremena podeljeni činovi kaplara (otuda i naziv) i oni su odmah narednog jutra upućeni ka Kolubari i Suvoboru. Srpska vojska je tada izvojevala jednu od najsjajnijih pobeda u Prvom svetskom ratu, predvođena Živojinom Mišićem.

Hiljadu trista kaplara predstavlja simbol žrtvovanja za slobodu sopstvene zemlje i naroda jer su ih činili, mahom, golobradi mladići koji su svesno krenuli u borbu.

Foto: Grozdomir Gradinčević