Umetnost

Posvećnost tradicionalnom slikarstvu učinila je šestoricu savremenika Fantastičnim

Posted: 29. juna 2018. u 10:23   /   by   /   comments (0)

Posmatrač kada vidi pravu sliku, ona mora da mu odveže pertle, da mu zarumeni obraze, da ga ostavi bez daha..“ Željko Tonšić: Katalog izložbe „Fantastičnih 6“

Da je nekim slučajem u najširem delu populacije sprovedena,  popularna medijska forma “osluškivanja ukusa“ naroda- anketa, na temu  naših najboljih savremenih slikara, sigurno je da bi većina u sam vrh popularnosti svrstala i šestoricu koje je istoričar umetnosti, Maja Živanović okupila u grupu koja svoje radove izlaže pod entitetom „Fantastičnih 6“. Željko Đurović, Zoran Velimanović, Milan Tucović, Sergej Aparin, Vladimir Dunjić i radovi preminulog Željka Tonšića, nakon Beograda i Kragujevca izloženi su i u  Gradskoj galeriji Užice od 27. juna kada je bilo svečano otvaranje, i ostaće među Užičanima naredne tri nedelje. Poznavaoci istorije , pa i istorije umetnosti, setiće se, uz ovu izložbu i primera koji su ostali trajno zabeleženi, da su grupe popularnih umetnika jednog doba imali zajedničke izložbe koje su, ne samo izazivale trenutnu pažnju publike vezanu za njihovu aktuelnu karijeru koja se preplitala, kao što je to /nužno/  slučaj sa svakom umetnošću sa trenutim društvenim kretanjima, već i ostala zabeležena kao društveni događaj koji je obeležio jednu zajednicu i njen trenutnu istorijsku desckirpciju. Radovi i životi ove šestorice slikara teku separatno, i svaki od njih je na svoj način izgradio jedan komunikativni tok sa zajednicom, prepoznatljiv i priznat u najširim krugovima publike, odnosno, već ugrađen u postojeći okvir opšte kulture, a spojeni angažovanjem zajedničke poznanice, koja  je u ovu konekciju ugradila i atribute svoje struke: likovne kritike, dobili su vizuru likovnog identiteta našeg doba i prostora.

„Ideja za nastanak projekta „Fantastičnih 6“ leži u činjenici da je kontinuitet nasleđa figurativne, samim tim i fantastične likovne umetnosti u Srbiji, više nego primetan u poslednjih 50 godina. Ali, uprkos evidentnom postojanju pojedinaca koji se samostalno usavršavaju, i pritom su nagrađivani, shvalila sam da je medijska, a i pažnja likovne javnosti više bila usmerena ka nekim drugim pravcima i likovnim medijima. Dve decenije sam patila razvoj metafizičke, nadrealne i fantastične umetnosti kroz televizijske emisije i različite vidove predstavljanja tih umetnika na RTV Studio B…Stoga je ovaj projekat, sada, dostupan i publici širom Srbije , logičan sled mog istraživanja u tom polju likovne umetnosti“- gotovo sa prkosom prema preovlađujućoj apatiji i beskrajnom ponaljanju reči „beznađe“ kada je u pitanju javno mnjenje i stav struke koja se decenijama vrti oko reči više nego javnog dela, iznela je priređivač izložbe, Maja Živanović, svoj motiv da krene u akciju afirmacije, realno: dela najboljeg što trenutno imamo na likovnoj sceni.

Ono što spaja ove umetnike, kada je u pitanju njihov rad, po Majinim rečima je „to što su svi odlični crtači“:

-Crtež je osnova od koje ovih šest umetnika kreću. Kada se napravi paralela između njihovih crteža i ovih slika, onda se tek vidi šta kolorit „radi“, šta znači za sliku: kako se menja kompozicija, svetlo…Gledala sam da ove slike koje su predstavljene imaju baš jak crtež u sebi, da on bude uporište, a da se dalja „priča“gradi oko njega. Neke od ovih slika predstavljaju realne prizore, skoro pa prizori iz svakodnevnog života, ali kada se pogleda atmosfera,vidi se da tu ima neke teskobe, kod nekih od njih ima nečeg metafizičkog, i onda shvatiš da je to izmeštena realnost. Kod Đurovića i Velimanovića, recimo, postoji fantastika koju oni neguju, i koja se izgubila u srpskoj umetnosti poslednjih godina. Ako posmatramo istoriju umetnosti zadnjih sto godina vidimo da je bilo mnogo fantastičnih umetnika koji su imali svoje mesto na likovnoj sceni, a kod nas je zadnjih deset godina skrajnuta. A naziv “Fantastičnih 6” ne znači da se oni isključivo bave fantastikom kao motivom, već i da su renomirani, nagrađivani, a kao autor projekta imam pravo da kažem: ovo su, za mene, šestorica najboljih slikara današnjice.

Na samom otvaranju izložbe u ime umetnika, obratio se Milan Tucović, rekavši da je višedecenijsko međusobno privatno prijateljstvo moglo da ostane samo na tome, da nije bilo Majine ideje i upornosti u realizaciji ovog projekta. Takođe, Tucović je rekao da ova izložba otvara mogućnost i da se sagleda komunikativnost individulanog likovnog izraza u sadejstvu sa drugim, otvarajući tako nove mogućnosti percepcije:

-Veličina umetničkog dela jeste da se nikad ne iscrpljuje u svom značenju, i da uvek ostavlja nove mogućnosti za dodavanje ili proširenje postojećeg. Slika, u svom značenju, uvek zavisi od prostora, i od onog ko gleda sliku. Uvek drugačije značenje, definisano sa ova dva osnovna parametra, dobija novu dimenziju i kada se slike upoređuju, odnosno kada su grupisane. U ovom vremenu kada se forsira jedinka, kada je sve razbijeno na monade, lepo je i da se i mi, i naši radovi družimo.

Lepotu ovakvog druženja, kroz ovu izložbu, Željko Đurović je opisao i kao mogućnost da i oni sami, bez obzira što bi mnoštvo publike moglo reći da su to slikari “koji sve znaju”, nauče nešto novo jedan od drugog:

-Mi se dugo poznajemo, družimo se decenijama, i mnogo puta do sada sam išao na njihove samostalne izložbe. Međutim, tek ovako kada smo skupa, prvi put posmatram samo  njihovu tehničku stranu. Valjda što već poznajem sve radove, tek sad posmatram detaljno šta ko i kako svaki od nas radi, koje su to “cakice”. Ranije, dok sam išao na pojedinačne izložbe, bio mi je najbitniji umetnički doživljaj.

Govoreći o mogućnostima da jedan od drugog još nešto nauče kroz ovu izložbu, Đurović se prisetio i detalja iz istorije umetnosti i istorije kulture, uopšte, navodeći da „je čest primer i tokom prošlosti bio da slikari upoređuju svoja dela sa radovima kolega“, a ilustrovao je to anegdotom o Pikasu koji je nosio svoje crteže u Luvr, upoređivao ih sa radovima starih italijanskih majstora i plačući izlazio iz muzeja.

U okruženju radova “Fantastičnih 6” u odnosu na preovlađujuće umetničke forme poslednjih godina posetilaca se oseća pomalo “izmešteno” u neko prošlo doba kada je  slikarstvo zasnovano na eksploataciji njegovih tradicionalnih parametara  bilo dominantno, a ovo je bila prilika  i da se kaže nešto na temu tog odnosa, a kompetenta za tu vrstu odgovora bila je autorka projekata:

-Kroz radove ove šestorice umetnika figurativno slikarstvo se vratilo, i održava se, neguje i razvija na našoj likovnoj sceni. I još nešto: oni su jako vredni. Mnogi umetnici se žale da nemaju novca, “nemaju hleba”, a ovi ljudi su zaista vredni, oni “grizu”. Nije im problem da li izlažu u Užicu, Beogradu, a recimo za sledeću godinu imamo poziv za izložbu u Baku-u. Znači, isto je tretirana publika i u Beogradu, u Kragujevcu, u Užicu, a biće i u inostranstvu. To je jako važno, i to odražava njihov zajednički stav koji je ovom prilikom Milan i izrekao: nije važno da li je na izložbu došlo 2 000 ili 20 ljudi, ako ti ljudi zaista osećaju, razumeju, podržavaju. Moram reći i da su mediji ti koji čine da neka izložba bude uspešna: recimo u Beogradu smo dosta pažnje i vremena posvetili marketingu, oglašavajući vrlo frekvetno otvaranje izložbe, tako da je posećenost bila daleko  iznad današnjeg proseka. Ako ljude “bombarduješ” umetnošću, naravno da će je više uvažavati, i poklanjati joj daleko više pažnje u svom životu- rekla je Maja, prenoseći ovom prilikom i svoje medijsko iskustvo budući da više od deceniju i po bavi stručnom medijskom prezentacijom umetnosti kroz svoje autorske emisije na Studiju B. Istovremeno, iskoristivši priliku, čuli smo i njen decidan autorski stav o novim likovnim medijima, pri čemu je naglasila da nikako ne nipodaštava savremene produkte umetničke prakse kroz multimediju i korišćenje proširenih medija, ali da je osnova svega: tradicionalna forma.

-Nemam ništa protiv novih medija kada je likovna umetnost u pitanju, ali bih od svakog autora koji se njom bavi, volela da vidim uspešno savladane tradicionalne osnove slikarstva, crtež, kompoziciju , smislenost u formulaciji ideje , pa tek nakon toga: njihovo autorsko prikazivanje u novim formama- rekla je Maja Živanović.

M. Nikolić