Umetnost

Pola veka stara fešta, a svake godine sve mlađa i bolja

Posted: 8. februara 2019. u 00:17   /   by   /   comments (0)

Jubilarni  50. Praznik mimoze u počeo u subotu u Herceg Novom:Točilo se vino i pivo i raspoloženje je bilo na visokom nivou. Mimoza nije falilo i svaki posetilac poneo je sa sobom buket tog žutog cveta. Domaćini su se potrudili da svi budu dočekani kako treba…

Autor: Boban Markotić

Najpoznatiju turističko – propagandnu  manifestaciju u Crnoj Gori i u zemljama regiona, Praznik mimoze u Herceg Novom, i ove godine Užičani su organizovano posetili. Ovogodišnju jubilarnu, pedesetu po redu, feštu posetilo je ukupno  oko 15 000 posetilaca. A pola veka unazad, sve je počelo zahvaljujući nekolicini hercegnovljanskih entuzijasta. Vremenom je manifestacija od lokalne prerasla u priredbu poznatu širom Evrope i sveta. Herceg Novi je zahvaljujući i prazniku mimoze od 1991. godine član Udruženja karnevalskih gradova Evrope.

Dobrodošlica uz suve smokve  i lozu priređena je u Mediteranskom zdravstvenom centru Igalo, gde je najveći broj gostiju i odseo.  Ovaj objekat je svoje prve goste primio krajem osamdesetih godina.  Ambijent je prilagođen savremenom gostu, sobe krase moderna tehnička dostignuća, restorani su na bazi švedskog stola uz ponudu i dijetalne ishrane,  zatvoreni bazeni sa toplom morskom vodom, a tu su i saune, trim kabineti, teretane, barovi, kafeterije…Institut je smešten u centru Igala , uz samo more, okružen  predivnim parkovima i  borovima.

Program je počeku u petak 1. februara  svečanim otvaranjem uz povorke mažoretkinja i trombonjera i gradsku muziku Herceg Novog uz umetnički program i sportska takmičenja. Najatraktivnije, učinilo nam se, jesu Fešte od mimoze, ribe i  vina na ulicama i trgovima. U večernjim satima ista atmosfera prenosila se u hotele.

Subota, 2. februar, bila je, takođe  ispunjena aktivnostima.  Fešta od mimoze, ribe i vina u Baošićima  okupila je oko 15.000 posetilaca, Novljanja  i gostiju iz celog regiona, koje ni tmurno nebo nije sprečilo da dođu na  centralni događaj manifestacije posvećene  žutom cvetu u čast.

Povorka u kojoj su bili Gradska muzika, Mesna muzika Đenovići i mažoretke krenula je iz Kumbora oko 10. časova marširajući, i nastupajući atraktivnim tačkama ka Baošiću, gde je i održana centralna svečanost i zvanično otvaranje jubilarne  manifestacije.

Na dvanaest vatri domaćice iz  NVO  Fešta Baošici pržile su oko 1.200 kg ribe, uz koje je služeno vino i pivo.  Za dobru atmosferu u Baošićima pobrinula se klapa Stari kapetan. Naši sugrađani koji su dominirali svojim prisustvom brali su mimoze i čašćavali sebe ribom, priganicama i vinom.

Predsednik  opštine,  Stevan Katić, izrazio je zadovoljstvo što u Baošićima  otvara 50. Praznik mimoze.

-Vrijeme nam sinoć ( u petak, prim B.M.) nije bilo naklonjeno, zbog čega je danas odgođena ceremonija otvaranja,  a koncert Zdravka Čolića pomeren je za naredni petak.  Zadovoljstvo nam je što je veliki broj ljudi iz svih krajeva došao u Herceg Novi, što je Herceg Novi danas svijet. Velik broj delegacija iz inostranstva je ovdje  od Japana, Kine, Rusije, gradova u regionu i Zapadne Evrope.  Svi ljudi koji su  došli ponijeće sigurno fantastične impresije i zaista mi je zadovoljstvo što će svi koji budu boravili u našem gradu u narednih  pedeset  dana imati šta da vide  –  kazao je Katić.

U Baošićima su bili i predstavnici gradova  u okviru projekta “New castel of the world“.  Šefica kancelarije za međunarodnu  saradnju,  Simonida Kordić, kazala je da su tokom nekoliko meseci  tokom bilateralnih razgovora sa kolegama iz Velike Britanije, uspeli da na dvadesetogodišnjicu  rada organizaciju New  Castlea, učlane  Herceg Novi u tu zajednicu koja koja okuplja gradove sa svih kontinenata. Internacionalni nivo delegacija iz  Velike Britanije, Slovačke, Nemačke, Australije, Japana i Kine bio je jako zapažen.

Gošća iz  Velike Britanije Zejli Gejran zahvalila se domaćinima  na srdačnoj dobrodošlici.

-Veoma nam je drago što imamo priliku da prvi put budemo na Prazniku mimoze, u ovom predivnom ambijentu, na ovom predivnom festivalu. Drago nam je što će prvi “New Castle of the world day“  biti održan u Herceg Novom  –  kazala je Zejli.

Iako vreme zaista nije poslužilo start  jubilarnog praznika,  pa je ne samo Čolićev koncert  odgođen brojni  turisti nisu odustali,  sponzori „ Plantaže 13. Jul“ i „Nikšićka pivara“,  obezbedili  su da se popije po 1000  litara vina i piva, a ni mimoze nije falilo. Svaki posetilac  poneo je sa sobom  buket  tog  žutog cveća. Organizatori nam kažu da su hotelijeri popunili svoje kapacitete, ali da bi se napravila  prava  procena treba sačekati statistike o prijavi boravka.  Nedelja je u Baošićima bila rezervisana za bazar“ Mirisi i ukusi februara“  –  prezentaciju domaćih proizvoda, rukotvorina i starih zanata, takmičenja u pripremi rižota sa sipom.

Suđenje karnevalu

Po rečima naših domaćina  karavan  Praznika mimoze, u prethodnom periodu obišao je više gradova u zemljama regije. Posetili su nedavno i  Zlatibor. Ovogodišnji  praznik pratiće i jubilarna  monografija  Praznika mimoze čija je promocija planirana za 27. mart, a mi se podsećamo da su tih prvih godina  od 1969. godine nastupali i  Dubrovački trombonjeri uz čiju je pomoć osamdesetih godina napravljeno dvanaest  pušaka  nazvanih trombona, i tako je Praznik mimoze dobio svoje hercegnovske trombonjere.  Pojasnili su nam da je trombon  –  puška bez cevi koja koristi beli barutni prah, i prilikom pucanja  bez metaka izaziva samo jaku buku sa dimom i najavljuje dolazak karnevala.  Naredna dva meseca sudiće se novskom karnevalu ( mediteranska tradicija – za sve loše kriva je lutka Karneval kojoj se sudi, a na kraju se ritualno kažnjava ) planira se još maskenbalskih priredbi, večeri uz  ribu i muziku.

Tokom boravka pogledi  su nam najčešće začinjeni mladim i lepim mažoretkinjama,  koje su privlačile izuzetnu pažnju,  kao i veliki maskenbal koji je u subotu veče organizovao Institut  Dr. Simo Milošević.  Okupilo se više od 150 učesnika sa maskama , političara, filmskih i estradnih zvezda,  istaknutih ličnosti.

I ono u čemu su naše sugrađanke,  gosti iz Bajine Bašte,  Požege, Čačka, Beograda i svi mi zajedno uživali jesu: more, požutele mimoze i srdačnost domaćina.

Gospodine, izvolite..

Slobodno  vreme  tokom festivalskih  dana  provodio sam na popodnevnoj  „kavi sa mlijekom“ u   gradu.  Galantni konobari  Gradske kafane  u centru radili su baš kao u  Gradskoj u Užicu našeg prijatelja Darka Grujučića.

– Dobar dan, izvolite  –  prišao je član personala,  slobodno kao da smo najbolji drugovi.  Stigao je i kapućino, odličan,  za njom fruktal od pomorandže  pa onda još  jedna kafa. Meraklijski i sevdalijski.  Ekipa gostiju glasno je prepričavala sećanja sa prvih manifestacija festivala krajem šezdesedih godina, stalni gosti, uz kavu, čitaju dnevna  izdanja  crnogorske štampe: list  Pobjedu, Vijesti i Dan..

B.Markotić

Jednostavno  kada bih mogao da se isključim i zatvorim oči, zamislim za stolom drage ljude, ubedio bih i samog sebe  da nikada odavde nisam ni odlazio.  Kako dolazi  festival tako se prisećam zadnjim deset  –  petnaest godina organizacija, i pratećih  programa  fešti, i ljudi  sa kojima sam se u Gradskoj  kafani sastajao uz druženja  i  mediteranski život u ovom gradu.  I danas, kada god  dođem prvo provirim  kroz glavni ulaz lokala,  a kapućino i moj sto me čekaju.  Vidim po reakcijama gostiju i građana da je ovaj ugostiteljsi objekat  ponajbolji ako ne i najbolji u gradu. Srce mi je puno, kada vidim fantastičnu ponudu, širok asortiman autohtone hrane,   kvalitetnu kafu.., a tu je i odnos prema gostu.

Usledilo je i snimanje ( obilazak ) hercegnovskih kadrova, obilazak Starog grada gde je crkva Svetog Leopolda  Mandića ( Herceg Novi, 12. 05. 1866. – Padova 30. 07. 1942.)  Po oslobođenju grada od Turaka , Mlečani su 1688. godine izradili samostan i uz njega malu crkvu posvećenu Blaženoj Devici Mariji. Kasnije je crkva bila posvećena  Svetom Franji,  a u novije vreme , tačnije od 1976. godine, posvećena je Svetom Leopoldu  Bogdanu  Mandicu, koji je rođen u Herceg Novom od oca Petra i majke Dragice rođ. Carević. Na krštenju su mu dali ime Bogdan Ivan. Proglašen je svecem 1983. godine.

Blizu je i manastir  Savina  koji vekovima unazad predstavlja duhovno sedište grada. Reč je o zdanju vanredne lepote i nezaboravnog  ambijenta.  Ulaz u manastirsko dvorište  ukrašavaju impozantni čempresi i  gorostasna pinija stari više od 200 godina.  Kompleks čini mala i velika crkva  Uspenja Bogorodice sa riznicom i konakom, i crkva Sv. Save  na vidikovcu iznad. U maloj crkvi otkrivene su do sada najstarije  freske u ovim krajvima, a njihov autor je po svemu sudeći kotorski slikar  Lovro  Martinov  Dobrićević, jedan od najistaknutijih majstora  Primorja sredinom XV veka.

Prošetali  smo i do gradske galerije Josip  Bepo  Benković koja je osnovana  1966. godine i koja organizuje veliki broj izložbi  umetnika iz Crne Gore i inostranstva. U blizini kuće nobelovca  Ive Andrića nalazi se gradski muzej  Mirko Komnjenović osnovan kao Narodni muzej 1949. godine, a otvoren za javnost kao Zavičajni muzej 1953.  godine.  U sastavu muzeja nalazi se  arheološka,  etnološka,  istorijska  zbirka  i zbirka ikona.  Bilo je vremena  i za večernji oblazak Titove vile koja se nalazi u sklopu Instituta Igalo a koji je nekada pripadao doživotnom predsedniku bivše  SFRJ Josipu  Brozu Titu.  Ovaj kompleks je poznat pod nazivom vila „Galeb“ koja je sagrađena 1976. godine.  U ovoj vili Tito je boravio 4 puta u zvaničnoj poseti.  Videli  smo prostorije i salone u kojima je Tito sa svojim saradnicima  i gostima održavao sastanke, gledao  filmove, jedan od apartmana u kojima su boravili njegovi bliski saradnici, njegov apartman i apartman koji je bio predviđen za njegovu suprugu drugaricu Jovanku Broz koji su ujedno i najluksuzniji deo vile. Ulaznice s konzumacijom pića staju 3 evra. Rezidencija se održava a bašte i vrt oko vile sa bogatom florom i faunom  obnavljaju se i čuvaju. S obzirom na istorijski revizionizam  istoriografije NOB – a i socijalističke revolucije u Istočnoj Evropi posle pada komunizma spomen ploče u gradu koje govore o revolucionarnim tekovinama još uvek se dobro drže.

Bilo je vremena i za večernje  izlaske,  još šetnji,  snimanja i na kraju poseta našim prijateljima u Baošićima.

Kada vidim sve te fotografije i osvežim sećanja na ljude koji su u Herceg  Novi dolazili tokom ranijih  festivala uhvati me blaga nostalgija.  Mnoge od njih sam upoznao i poštovao,  sačuvao od zaborava…  Ne bih imao više šta da dodam,  za ovaj put,  zato uživam ovde u Gradskoj  a u meni se gnezdi delić zatomljene nostalgije.  Da li u Užicu imam s nekim da podelim to osećanje ?

Foto: Praznik mimoze Promo, naslovni foto: Boka News