Press

Podsećanje: Momo Kapor (8. april 1937- 3. mart 2010)

Posted: 3. marta 2018. u 10:22   /   by   /   comments (0)

Pisao je u miru i tišini, slikao u gužvi uz muziku… Neprikosnoveni predstavnik domaće kulturne baštine, Momčilo Kapor Momo, rođen je 8. aprila 1937. godine u Sarajevu, u gradu u kojem je izgubio majku u najtežim ratnim vremenima. Sam način na koji je preživeo situaciju u kojoj su mu poginuli svi ukućani, čak i mače koje je držao u rukama, nagovestili su da će Momo biti poseban. Diplomirani je slikar na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti. Često je isticao kako je najviše od svega voleo da slika iako je prijemni položio iz trećeg puta. Objavio je i veliki broj romana i zbirki priča koje su i danas među najčitanijima, jer su protkane čistom ljubavlju. Kafane na Vračaru kao da još uvek očekuju da Momo uđe, dok neke druge Une i dalje osvajaju srca svojih profesora. Svaka njegova priča budi dobro poznate emocije koje smo svi u nekom trenutku života osetili, a svaka priča podseća na priču nekog iz komšiluka, priču koja nam je bliska – valjda ga zato toliko i volimo.

Svi koji pamte neodoljivog Momu, znaju i za njegove čuvene ljubavi. Poslednje decenije života proveo je u braku sa lepom stjuardesom Ljiljanom, koja je od njega bila mlađa dvadeset godina, ali Moma je umeo da se šali govoreći: “Kada ja budem imao sto godina, ona će imati osamdeset, pa se razlika neće primetiti.”

Kaporu smrt nije bila tabu. Jednom prilikom rekao je: “Smrt je lepa, samo ne u krevetu. Voleo bih da umrem za stolom.” Umro je u Beogradu 3. Marta 2010. godine. Sahranjen je u Aleji velikana u Beogradu. Posle punih sedam godina, Momo još uvek živi kroz svoja dela, ulice Beograda i svaku našu ljubav. (mycupoftea.rs)

 

KAKO SE PREPOZNAJE PRAVI KAVALjER I GOSPODIN  A KAKO PROSTAK I DRIPAC

Džentlmen je jedna od anglosaksonskih reči koja se nikada nije primila u Srbiji. Ovde se za nekog ko je lepo vaspitan i otmen kaže – gospodin čovek. Pritom, ta odrednica ne znači u isto vreme i socijalno poreklo onoga o kome se govori. Može se mirno reći da mnogo više prave gospode postoji po srpskim selima nego u gradovima, a najmanje njih živi u prigradskim naselјima.

Ko je, dakle, džentlmen, a ko prostak, najlakše je utvrditi prilikom grupnih turističkih putovanja i, za vas koji sada letite ovim avionom, biće to zanimlјiva igra na vašem desetodnevnom putovanju sa osobama koje ranije niste poznavali.

Pođimo najpre od spolјašnjih obeležja, koja su po kanadskom sociologu Makluanu, produžene poruke koje preko odeće i ostalog jedna osoba upućuje svetu oko sebe. Naravno, najpre ćemo iz džentlmenske lige izbaciti muške osobe koje na crne mokasine nose bele čarape ili one kojima su cipele, istina, nove, ali uprlјane rodnim blatom.

Za tu selekciju najstručnije su stjuardese. Obratite pažnju na njih kada prolaze kroz sedišta i broje putnike, one nikad ne gledaju u lica već im je pogled uglavnom oboren i koncentrisan na cipele. Pravi džentlmeni nose, istina, staru ali do savršenstva usijanu obuću. Zato ćemo iz džentlemnskog roda izbaciti bogate dripce (izraz koji je u naš jezik zvanično uveo poznati režiser Emir Kusturica).

Dripci, naravno, nose veoma debele kartije lance sa krstovima (mada nisu pobožni) ili medalјonima, razdrlјene crne košulјe na belim odelima i zlatne ručne satove teške najmanje pola kilograma.

Prilikom dolaska u hotel u koji ih je smestio turoperator, najviše neprilika vodiču praviće oni koji su malo kad u životu spavali u bolјem hotelu od ovoga u kome su smešteni. Insistiraće uvek bučno na ceni koju su platili za ovaj aranžman, a tražiti sobu sa pogledom na more iako u tom gradu nema mora, tvrdiće da su oplјačkani prilikom promene valute i žaliti se da celu noć nisu oka sklopili zbog… i praviće stotine primedbi na hranu zemlјe u kojoj su se našli, pa će tako na Dalekom istoku tražiti biftek sa pomfritom, u arapskim zemlјama svinjski kotlet, a u Indiji goveđu supu.

Evo i malog testa po kojem ćete lako poznati pravog džentlmena.

Kada zauzmete mesta za zajedničkim stolom hotelskog restorana, pravi džentlmen će uvek, istog časa kada sedne, staviti preko kolena salvetu, dok će ostali, koji to nisu, mirno sedeti sa smotanim piramidama od salveta na tanjirima. Stavlјanje salvete na krilo opšte je poznati znak konobaru da je gost spreman za obed.

Naravno, nećemo posebno isticati sitne gestove kao što su pridržavanje stolice dami koja sedi pokraj džentlmena, sipanje pića (jedna dama nikada ne uzima sama bocu ma koliko bila žedna), pripalјivanje cigareta, pridržavanje kaputa ili jakne, kao i otvaranje i zatvaranje automobilskih vrata, jer prave dame u stvari i ne znaju gde se nalazi kvaka.

Za razliku od pravog džentlmena, oni koji to nisu izbegavaće zajedničke izlete po znamenitim antičkim lokalitetima i umesto toga radije će obilaziti zlatare i prodavnice čuvenih firmi za odeću.

Nјihove Viton torbe imaju uvek nove svetložute kaiševe, čak i onda kada su prave, a ne lažnjaci, njihovi mobilni telefoni imaju najjače zvučne signale, čini se da pored toga što mogu i da fotografišu, na njima može da se gleda televizijski program i čak da se čovek obrije kao braun aparatima za brijanje.

Zanimlјivo, oni se još uvek nisu navikli na to čudo tehnike, pa čim sednu za sto stavlјaju ga na vidno mesto ispred sebe. Naravno, neće imati pojma da tri dramatična uvodna takta signala sa njihovog mobilnog telefona pripadaju Betovenovoj Petoj simfoniji, zvanoj Sudbinska. Siroti Ludvig van Betoven, gde je završio – to je sudbina.

Bogati dripci najviše štede na napojnicama nosačima svog prtlјaga, liftbojima i konobarima, a posle večere obavezno uzimaju račun i kontrolišu cene upoređujući ih sa našima. Nјihova čuvena rečenica glasi: ,,Neću da me niko pravi budalom za moje rođene pare“.

Pravi džentlmeni su, inače, uvek neupadlјivo odeveni, a tako se i ponašaju. Kada je jedanput neki poznanik zadivlјeno rekao ministru inostranih poslova Velike Britanije, Entoniju Idnu da ima divno odelo, ovaj se istog časa vratio kući, obukao staro, a novo dao batleru da ga iznosi prije nego ga on obuče.

Postoji još jedan način da prepoznate pravog džentlmena.

Pravi džentlmen nikada neće pisati o tome ko je džentlmen a ko nije.

Momčilo MOMO KAPOR

ТАКО ЈЕ ЗАПИСАНОIn memoriam (03. 03. 2010)МОМЧИЛО МОМО КАПОР, српски сликар, књижевник и новинарКАКО СЕ ПРЕПОЗНАЈЕ …

Posted by Хоризонт Земун on 3. ožujka 2018