Press

Podsećanje: 10. jula 1856. rođen je Nikola Tesla

Posted: 10. jula 2018. u 08:26   /   by   /   comments (0)

Na današnji datum, 10. jula rođen je jedan od najvećih svetskih umova, srpski naučnik u oblasti fizike, elektrotehnike I radiotehnike. Časopis “Horizont”, iz koga, uz saglasnost priređivača, Slobodan Mitrića prenosimo tekst, ovaj datum obeležio je objaviljivanjem crtice o Tesli i profesoru Pešlu, nastalu na osnovu knjige “Moje uspomene” Nikole Tesle i imaginacije autora neobjavljenog romana “Brest”, autora Svetolika Stankovića, pisca iz Leskovca.

* * *

Politehnička škola u Gracu, jedna od najstarijih i najuglednijih u Evropi, nije skoro imala tako briljantnog studenta. Izrazito visok, vižljast, visokog čela, duguljastog lica ukrašenog lepim strogo srezanim brkovima, nesrazmerno dugih ruku sa tankim negovanim prstima kao kod vrsnih pijanista, primljen je u ovu školu, školske 1875./76. godinu.

Iz dalekog ličkog sela čije ime asocira na najlepše cveće i lekovito bilje, posle preležane teške bolesti, otac Milutin pravoslavni sveštenik, ispunio mu je životnu želju i poslao ga da studira na ovoj visokoj školi. Glas o elitnoj naučnoj instituciji dopreo je i do daleke provincije austro-ugarske monarhije. Mladić natprosečne inteligencije, i obdarenosti kakva se dobija lično od Svevišnjeg Tvorca, okrunjen genijalnošću pred kojom zastaje dah, rešio je da studira samo na ovoj školi, i ni na jednoj drugoj.
Ogromnom upornošću i neviđenim radom položio je sve ispite sa prve godine studija, ocenama koje zaslužuju da budu više od najboljih, i na taj način skrenuo na sebe pažnju strogih i uvaženih profesora. Posebnu naklonost i prijateljstvo iskazivali su mu profesor Ragner koji je predavao aritmetiku i geometriju, profesor Pešl koji je držao katedru za teorijsku i eksperimentalnu fiziku, i doktor Ale koji je predavao integralni račun i specijalizovao se za diferencijalne jednačine. Profesor Ale naročito se zainteresovao za preambicioznog studenta i često bi ostajao u slušaonici sat ili dva duže, dajući mu da rešava teške zadatke, u čemu su zajednički uživali.

Profesor Pešl, metodičan i savršeno temeljan Nemac, sa rukama kao medveđe šape, sve svoje eksperimente izvodio je vešto i precizno kao časovnik, bez greške.
Politehnička škola u Gracu upravo je dobila iz Pariza Gramov dinamo sa pljosnatim magnetima u obliku potkovice, i žicom namotanom armaturom sa komutatorom, te se agilni profesor Pešl odmah dao na posao da studentima demonstrira rad dinamo mašine, puštajući je da radi kao motor, pri čemu su četkice pravile problem, proizvodeći veliki prsten varnica.
Mladog briljantnog studenta taj prsten podsetio je na aure oko glava svetaca na zidovima crkve, u kojoj je njegov otac bio sveštenik. Misli su mu na trenutak odlutale daleko od laboratorije, u rodni Smiljan, roditeljima i njemu dragoj Lici. Njegova izvanredna sposobnost da se iz mašte i sanjarija vrlo brzo vrati u realnost, i ovoga puta učinila je da se zapita, da li bi možda bilo moguće da se motor pokreće bez četkica.

Bio je u nedoumici da li svoju ideju da saopšti strogom profesoru Pešlu, ili da oćuti. Srećom pripadao je onom soju ljudi koji jednom dobijenu ideju ne ostavljaju tako lako, spremni da je, izlažući je drugima, proveravaju iz svih uglova i pozicija, ne bojeći se osporavanja i poraza.

Kad je profesor Pešl završio eksperiment obratio se studentima:
– Gospodo, ima li kakvih pitanja?
Sakupivši dovonjno hrabrosti podigao je ruku i na znak profesorovog odobrenja, odlučnim i samouverenim glasom počeo da izlaže svoje misli:
– Poštovani gospodine profesore, poštovane kolege, upravo smo imali priliku da vidimo veliki nedostatak Gramove dinamo mašine sa četkicama i kolektorom. Ona ne samo što je nepraktična, ona je i opasna po okolinu, sa svojim vencem-prstenom varnica. Taj problem moguće je rešiti motorom za naizmeničnu struju, bez četkica i kolektora. Šta Vi mnogopoštovai gospodine profesore mislite o tome?
U laboratoriji tajac. Profesor, vidno uznemiren pitanjem, ćuti i šeta oko postolja mašine. Prisutni gledaju svog kolegu kao neko čudo, očekujući reakciju profesora Pešla.
Ledenim glasom, gotovo sa injem oko usana ovaj se obraća studentima:
– Možda će gospodin Tesla da uradi velike stvari u životu, ali mu sigurno neće poći za rukom da napravi motor za naizmeničnu struju. To bi bilo isto kao kad bi se jedna konstantna privlačna sila kao što je gravitacija, preobratila u rotaciju. Perpetuum mobile, nemoguća ideja!

Mladić koji je zagovarao nemoguću ideju bio je Nikola Tesla, potonji najveći i najgenijalniji pronalazač na ponju elektrotehnike, čovek koji je išao daleko ispred vremena u kojem je živeo, a planeta Zemlja bila mu je tesna, pa je svoj genijalni um usmerio ka beskonačnosti prostora. Bez njegovog dela čovečanstvo bi se vratilo u srednji vek, ostajući zasvagda u njemu.

Neko vreme, impresioniran autoritetom profesora Pešla, kolebao se oko ideje o motoru za naizmeničnu struju, bez četkica i kolektora, a onda se bacio na nju svim žarom i beskrajnim mladalačkim samopouzdanjem. Dvadesetak godina kasnije patentirao je motor za naizmeničnu struju, pokazavši da da je nemoguća ideja itekako moguća. Teslin polifazni sistem naizmenične struje srušio je Edisonovo carstvo jednosmerne struje, poput Hristovog razaranja Jerusalimskog hrama, izvršivši revoluciju u tehnici i industriji veću od Francuske revolucije. Ponudu da Nobelovu nagradu podeli sa Edisonom, odbio je.

Šta bi bilo sa ljudskom civilizacijom da je onoga dana u laboratoriji Tesla oćutao i odustao od svoje ideje, ponašajući se po principu đaka primernog vladanja, i uplašen autoritetom profesora, prilježno beležio njegova predavanja, prihvativši zdravo za gotovo?

Svetolik STANKOVIĆ

* Uredništvo Horizonta zahvaljuje se autoru na saradnji i dozvoli da Horizont objavi odlomak iz budućeg romana.

Na slici je Nikola Tesla. Fotografija iz 1879 godine. Tada je imao 23 godine.

https://www.facebook.com/mitri.boki/posts/222992088324586