Umetnost

Otvorenost ka tumačenju kao osnova slobode: Lazar Mitrović

Posted: 11. marta 2018. u 11:30   /   by   /   comments (0)

Prva samostalna izložba  radova požeškog umetnika Lazara Mitrovića otvorena je u Digitalnoj galeriji u Kolarčevoj zadužbini 8. marta. 

Postavka jednostavnog naziva „Poster“  predstavila je deo istraživanja na području vizuelne umetnosti kojom se Lazar bavi, a komunikacija autora sa publikom u pretežno crno belom kontrastu podvukla je jaku poruku stvaraoca. Budući da se stvaralački rad na posteru jednim delom definiše i kao medijski rad , pošto je autor postera posrednik u relacijama između prvobitne ideje nekog stvaralačkog dela  čiju poruku treba da prenese i publike koja se stavlja u poziciju primaoca informacije,  Lazarevo autorstvo se, u ovom odnosu, jasno izdvaja kao originalan, nezavistan, ali i precizan narativ koji je ovu relaciju od dvojnog odnosa pretvorio u trojstvo u kome je i njegov lični doprinos jedan nenameljiv, ali i jasan autoritet.

Na pitanje o ovom odnosu u relaciji : delo ili autor koji je tema postera i publika, i granice slobode stvaraoca postera, Lazar je rekao da „vizuelizaciju određenog dela posmatra kao dodatni elemenat ideje“ i „da se , zapravo trudi da napravi sintezu dobrog knževnog dela sa vizuelni odrazom istog“. Pri tome je dodao da „ne misli da je to najbitnije, ali je jedna od veoma važnih odrednica“:

-Hoću da kažem da kao autor možeš biti slobodan onoliko koliko si otvoren za tumačenje bilo čega- rekao je Lazar.

-U skladu sa činjenicim da je vizuelno istraživanje i eksperimentisanje nešto što je meni lično stvorilo mnogo širu i jasniju sliku o svetu, došao sam do zaključka da svaki korak napred koji čovek napravi u svojoj vizelnoj svesti ima isti efekat kao kad bio šta naučiš,pa tek onda doneseš zaključak koliko zapravo znaš. Vizuelna percepcija je mnogo važniji segment ljudske ličnosti nego što , generalno, o tome postoji svest. Svako novo svešćeno znanje u vizuelnom pogledu,  doslovno unapređuje tvoje viđenje sveta, a izuzimajući stvari iz njihovog osnovnog konteksta formira se konstrukcija stvarnosti koja na svestnom ili podsvesnom nivou utiče na srž same čovekove ličnosti i ostaje zabeležena karakteristika u sistemu percepcije- izneo je autor neke od svojih razmišljanja o umetnosti, koji,preneseni na individualno stvaralaštvo u „Posteru“ dobijaju značenje nesputanog obraćanja publici:

-Ovi radovi su eksperimentalnog karaktera i nisu namenjeni isključivo ljubiteljima umetnosti, već jednom daleko širem krugu ljudi. Istraživanje kojim  se  bavim ima za zadatak da ljude koji se nađu pred radovima pokrene na razmišljanje bilo koje vrste, uključujući i osuđivanje toga što vide, pa čak i mene samog.  Na taj način,smatram, utisak o opštoj percepciji se kristalizuje i formira određena doza kolektivne vizuelne svesti. Uspešnim radom smatram onaj koji će makar jednog čoveka  od grupe ljudi koja ga vidi  emotivno dodirnuti, otvoriti mu zapitanost u bilo kom pravcu. Na taj način, ovo što radim, ovaj eksperiment, graniči se sa čistim psihološko sociološkim istraživanjem, jer: utvrđivanjem sveta oko sebe, na ovaj način, precizno se definiše mesto u svemu u čemu učestvujemo.

Jedna devojka iz publike koja je bila prisutna na otvaranju izložbe, našla je poruku u Lazarevim radovima koju je uputila ostalima: pored svoje fotografija na izložbi napisala je: „Čitajte češće“! Njen utisak inspirisan radovima umetnika koji je u najvećem plakatima predstavio velikane svetske književnosti i njihova dela, očito je imao za cilj i ovakvu poruku, ali i podstrek za deo javnosti koji apeluje  na stvaranje samosvesti kroz čitanje.

Nesputan u pokretu , u onoj likovnoj formi, Lazar , u odnosu na ovakvu vrstu spontanosti kaže da „svaki umetnik i inače stvara po impuls“, ali i da „prethodno stvaranje koncepta“ u smislu vizuelnog oblikovanja prostora „nije negativan sam po sebi, sve do one mere u kojoj ne prelazi u manir , i na taj način sužava prostor impulsu i slobodi radova“. Njegova sloboda u odnosu ogleda se i u permanentom cilju koji se sastoji u „formiranju otvorenijeg stva prema svetu, a time i prema samom sebi.“

M. Nikolić