Press

Osvrt: Prevazilaženje protivurečnosti kroz umetnost

Posted: 10. oktobra 2017. u 14:14   /   by   /   comments (0)

Možda umetnost ne može da promeni svet, ali snaga umetnosti je u tome što ona može da postavi pitanja, parafraziram reči mlade reditelјke Maje Miloš, iz intervjua odjavlјenog u ,,Politici“.

Kada je Dostojevski napisao da će lepota spasiti svet, ako pretpostavimo da je umetnost oličenje lepote duha, onda bi smo mogli zaklјučiti da je umetnost ta snaga koja će spasiti svet, da je umetnost ta nebeska svetlost koja nas nadahnjuje, da suprotnosti preoblikujemo u harmoniju, da preoblikujemo svet po meri čoveka, jer samo takav svet može trajati.

Da li je lepota sinonim za istinu, jer samo ono što je istinito može biti lepo. Izuzimajući lažni sjaj vašarske lepote koju nudi potrošačko društvo u svojoj besomučnoj trci za sticanjem novca. Ako je lepota neodolјiva od istine, onda je umetnost ta koja donosi otkrovlјenje, tj. spoznaju pa su pravi umetnici tragaoci za novim putevima spoznaje. Svakako, umetnost nosi u sebi istinu o stvaraocu. Lični pečat je ono što umetnost čini jedinstvenom u vremenu i prostoru, povezujući umetnikov mikrokosmos sa makrokosmosom.

Svaki čovek nosi u sebi klicu umetničkog dara, ali mnogima spolјne okolnosti nisu dozvolile da razviju svoje sklonosti, pa je umetnost bliska svakom lјudskom biću, kao i potreba za igrom, lepotom i slobodom.

Potreba za slobodom, pre svega duhovnom je pokretač umetničkog stvaranja, jer krute društvene norme često sputavaju umetnika, kao i mnogobrojne protivurečnosti i društvene anomalije koje stvaraju jednu deformisanu realnost, koja najbolјe namere iskrivlјuje poput kakvih ogledala, koja unižava lјubav i lјudsko dostojanstvo.
Zato su umetnici često bili vizionari i vesnici velikih društvenih promena, ali i naučnih dostignuća.
Razaranje prostora na slikarskom platnu javilo se u vremekada je Albert Ajnštajn svojom teorijom relativnosti otkrio zakrivlјenost vremena i prostora.

U 21. veku, kada možemo simulirati stvaranje svemira, otkriće bozonove čestice i globalno umreženje putem interneta, umetnost ostaje vesnik velikih promena i spona čoveka sa njegovim korenima, sa prirodom i iskonom.
Ako je istinita teorija o hologramskoj strukturi univerzuma, ako svaki delić kosmosa sadrži u sebi celinu, pa danas i većina nas, koji smo laici za nauku, možemo koristiti tako složene pojmove, onda je postojanje mikrokosmosa sasvim izvesno. A čin stvaranja prenos nebeske energije, stvaranje novog sveta u malom, u kome možemo pronaći nove obrasce razmišlјanja i odgovore koja su dugo bila zabranjena.

Književnik kao buntovnik, kao neko ko preispituje ono što drugi prihvataju bez pogovora, kao neko ko ne pristaje na otuđenost, kao savest čovečanstva, koji opominje: ,,Nijedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina. Svaki je čovek deo kontinenta, deo zemlјe. Kada grudvu zemlјe odnese more, kao da je odnelo deo mene ili tebe.
I stoga ne pitaj, ,,za kim zvona zvone“. Ernest Hemingvej.

Autorka: Mirjana NOVOKMET

Na slici: ,,Odlazak“ autorka Ana I. ŽARKOV

Uz odobrenje administratora , preuzeto sa: https://www.facebook.com/mitri.boki?hc_ref=ARR7AQ6puJBsYzmXqn2Nw9s84v4gchMstDxrvDFCoN0CvDLRTF4TnWZ2Nzuqd-H7KcU&fref=nf