Društvo, Vesti

Održano svetosavsko predavanje u OŠ Aleksa Dejović u Sevojnu

Posted: 26. januara 2017. u 19:27   /   by   /   comments (0)

U sredu 25. januara u 19 časova , u OŠ „Aleksa Dejović“ u Sevojnu, organizovano je predavanje na temu svetosavlja. Inicijatori ovog događaja su veroučitelj Danijel Mikić, i nastavnik i bibliotekar Vera D. Rajaković. Predavanje je održao protojerej- stavrofor Milić Dragović, strarešina crkve „Sveti Marko“ u Užicu.

U publici su pored učenika, nastavnika i rukovodstva škole, roditelja i građana, bili prisutni i sevojnički sveštenici. Na samom početku, prisutnima se prigodnim stihovima obratila učenica sedmog razreda ove škole, Sara Vučković, nakon nje i Vera D.Rajaković, da bi posle uvoda, uz zahvalnost prisutnima, predavanje svečano otvorio Danijel Mikić.

U svom izlaganju protojerej Milić Dragović se osvrnuo na viševekovni značaj Svetog Save, prosvetitelja i utemeljivača srpske crkve i samog pravoslavlja. Navodeći težinu vremena i okolnosti u kojima je Sveti Sava živeo, protojerej je rekao da i tada nije bilo lako biti začetnik, autoritet, glava porodice, ili roditelj, kao i danas, a jedina vodilja u delima Svetog Save je bila vera u Boga. Srpski narod je kršten na ovim prostorima još od 9. veka, ali je tek od Svetog Save dobio svoj identitet, znanje i saznanje ko je, od kuda je, i kuda ide. Rodio se kao mnogo željeno dete, često za njega kažu i da su ga roditelji „izmolili od Boga“, pa je kao i mnogi drugi svetitelji na neki način bio predodređen za dalji životni i svetovni put.

-Vaspitavan u duhu pravoslavlja od strane svojih pobožnih roditelja, Sveti Sava se u svom domu često susretao sa monasima koje je njegov otac rado darivao. Vrlo rano je osetio da njegova duša pripada verskom životu, iako je njegov otac, Stefan Nemanja, nameravao da mu prepusti tron i vladavinu. Jednom prilikom, znajući za planove svog oca, zamolio je roditelje da blagoslove njegov odlazak  u lov. Po dobijanju blagoslova, krenuo je sa svitom ka Svetoj Gori. Kada je pala noć,i umorni lovci zaspali, Sveti Sava je sa jednim monahom otišao na Svetu Goru prepoznajući u sebi radost i ljubav prema monaškom načinu života. Razočaran ovakvom odlukom svog sina, Stefan Nemanja je čak poslao poteru za njim ali je Sava već uspeo da se zamonaši- besedio je u svom izlaganju, Dragović, i dodao:

-Sveti Sava je dobio svetovno ime po svetitelju iz 6. veka, Svetom Savi Osvešćenom, osnivaču monaštva u Svetoj Zemlji. Upravo u manastiru Svetog Save Osvešćenog, Sveti Sava je dobio štap koji se zove paterice. Vekovima ranije, Sveti Sava Osvešteni je prorekao da će u manastir doći monah carskoga roda kome štap treba predati, tvrdeći da će štap pasti sa zida na koji je okačen kada taj monah kroči u prostoriju manastira. To se zaista i dogodilo, i to ne jednom već tri puta, jer je zbog nepoverenja u proročanstvo štap nekoliko puta vraćan na zid.

Opisujući dalji život Svetog Save, protojerej Milić Dragović je naveo da  upravo njegova prosvećenost Bogu, a ne zemaljsko znanje, donelo srpskom narodu prvo književno delo,“Žitije Svetog Simeona“, zatim Hilandarski tipik, zakon u životu crkvenom. Kasnije kada je ustanovljena država i zbornik zakona crkvenih i svetovnih, prvi Ustav države koji su kasnije preuzeli i koristili Bugarska i Rusija. Presvetiteljstvo Svetog Save je umna svetlost  koju je doneo svom narodu, naučivši prvo sebe pobožnosti, čestitosti i veri, jer ne možete drugome dati ono što sami nemate.

Pored obogaćivanja sopstvenog znanja kroz neprestano učenje, Sveti Sava je učio decu da žive po Jevanđelju, da budu štedljivi i pošteni, da poštuju starije. Pored duhovnog učenja, neizmernu ljubav prema svom narodu iskazivao je i kroz učenje o voćarstvu, kalemarstvu ili zdravlju pa je tako otvorio i prvu bolnicu u Studenici.

O značaju i uticaju  Svetog Save svedočio je i profesor Dimitrije Krsmanović, poreklom iz imućne porodice, koga je majka Olimpijada vaspitavala u svetosavskom duhu. Iako je bio dobar đak i želeo da uči visoke škole, majka je od njega tražila da prvo završi zanat, tražeći da joj po završetku zanata donese ono što je rukama napravio. Iako je bio protiv toga, poslušao je majku, par godina učio da pravi korpe i na kraju jednu i doneo majci. Majka mu je tada rekla da sada kada je sigurna da u životu neće biti gladan jer ume nešto da napravi svojim rukama, može dalje da se školuje.

Svestan snage prosvetiteljstva, života i rada Svetog Save, Sinan Paša je u 16. veku u Beogradu na Vračaru spalio njegove mošti, predhodno donete iz manastira Mileševo. Na tom mestu se sada nalazi Hram Svetom Savi.

Mirjana Milićević