Muzika, Vesti

Od grupe Smak do Muzičke škole „Oktava“ iz Kragujevca

Posted: 23. aprila 2017. u 15:01   /   by   /   comments (0)

U okviru programskih aktivnosti Gradskog kulturnog centra u Užicu, 13. maja će se održati koncert polaznika Škole moderne muzike „Oktava“ iz Kragujevca.Š kolu je devedesetih godina osnovao Milan Milosavljević-Mikica, ugledajući se na svog učitelja gitare, Radomira Mihailovića-Točka. Na početku rada škole „Oktava“ R.M.Točak je bio jedan od predavača, a saradnja sa Milanom Milosavljevićem se nastavila i van tih okvira. Pored toga što je sa Točkom i Kepom bio član  grupe Tek, Milan Milosavljević je svirao na studijskim albumima Bioskop Fox i Egregor grupe Smak, zatim na nekoliko živih albuma a učestvovao je i u pripremi muzike za film „Vizantijsko plavo“. Bavi se  komponovanjem instrumentalne muzike za matičnu grupu Alhambra, sa kojom povremeno nastupa. Od nedavno, njegova ćerka, profesor gitare Višnja Milosavljević, predaje u Muzičkoj školi „Vojislav-Lale Stefanović“ u Užicu. Sa Mikicom Milosavljevićem smo razgovarali u prostorijama GKC-a Užice.

Škola moderne muzike „Oktava“ u Kragujevcu postoji već 27 godina, osnovali ste je u saradnji sa R.M.Točkom kao školu gitare. Koji instrumenti su danas popularni i koliko ima interesovanja za muziku?

—“Oktava“ je najstarija škola muzike u Srbiji i jedina koja ima veliki broj đaka u kontinuitetu. Nakon gitare, negde 2005. godine, otvorili smo odsek za bas-gitaru i bubnjeve a kasnije i za klavijature i pevanje. Naši polaznici su uzrasta od prvog razreda osnovne škole pa sve do apsolvenata medicine. Trenutno škola broji od 80-90 đaka i nalazi se u kragujevačkom Domu omladine od 2008. godine. Od tada aktivno sviramo i imali smo do sada sigurno 300 koncerata.

Da li su do sada polaznici škole imali značajnije nastupe pored nastupa u gradovima Srbije?

—Jednom godišnje  sviramo u Beogradu u Domu omladine ili u Klubu Fest, svirali smo na kragujevačkom Arsenal festu. Nastupamo i kao pred-grupa poznatim muzičarima kao što su na primer Vlatko Stefanovski ili Amadeus. Postoji mogućnost da na ovogodišnjem Arsenal festu u Kragujevcu nastupi Ana Popović, naš najpoznatiji gitarista, pa postoji realna šansa da nastupimo sa njom jer nam je repertoar vrlo sličan. To bi za nas bila velika čast i zadovoljstvo ali videćemo, još uvek ništa nije sigurno.

Šta u stvari podrazumeva termin „moderna muzika“?

—Planiramo da promenimo naziv škole,jer ne odgovara ovom vremenu u kome je veliko pitanje šta je moderna muzika danas. Ono što se uči u našoj školi polazi od Bitlsa pa na ovamo, i to više nije moderna muzika jer se svirala u prošlom veku. Danas bi ta vrsta muzike trebala da se izučava kao klasika i mi u školi to tako i izučavamo. Radimo cele aranžmane pesama, originalne aranžmane Hendriksovih pesama, Kleptona, Džon Skofilda i mnogih drugih.

Koji repertoar će se svirati na koncertu u Užicu?

—U planu je nekoliko Hendriksovih numera, moram da ponovim, u originalnim aranžmanima, sviraće se i akustični deo koncerta, odnosno pesme Nore Džons, Eve Kesidi, zatim nekoliko bluz standarda ,sviraćemo i Džon Skofilda. Imamo širok repertoar i koncert će trajati sigurno dva i po sata. Gde god smo svirali publika je bila vrlo iznenađena kvalitetom sviranja naših polaznika. Repertoar se priprema vrlo ozbiljno i uvežbavamo ga već 5-6 godina a nastupiće studenti i srednjoškolci.

Kako mlađi polaznici prihvataju rok ili džez muziku koju uče u školi?

—Deca u tim godinama ne reaguju baš najbolje na preporuke pa pokušavamo vrlo posredno, kroz repertoar koji im dajemo, da ih navedemo na tu vrstu muzike, slobodno mogu da kažem na normalnu i kvalitetnu muziku, jer danas slušaju vrlo površnu i kratkotrajnu muziku. Puni su informacija ali uglavnom ništa ne slušaju duboko, vrlo brzo menjaju predmet interesovanja. Muzika ipak zahteva i neko istorijsko sagledavanje, ne može da se svira današnja muzika ako se ne zna, na primer, bar dvadesetak pesama od Bitlsa, mora da postoji gradacija i red.

Koliko ste uticali na izbor Vaše ćerke da se profesionalno bavi muzikom ili je tu presudan bio talenat?

—Čovek kod svog deteta teško može da proceni talenat, uvek je pristrasan. Višnja je već od trećeg razreda osnovne škole zavolela muziku, to je nekako kod nje bilo normalno. Završila je klasičnu Akademiju a radi i kod mene u školi, drži odsek za pevanje. Napravila je i jedno odelenje odseka za gitaru samo za decu uzrasta prvi i drugi razred osnovne škole, što mi je posebno drago jer ima veliki značaj gledajući na duže staze.

Često boravite u užičkom kraju, jeste li imali priliku da upoznate neke od lokalnih muzičara?

—Ovaj kraj mi se izuzetno dopada.Nekoliko puta godišnje idem na Mitrovac, na Taru, sviđa mi se Bajina Bašta, postoji mogućnost da i tamo održimo koncert, svirao sam i u Požegi kod sveštenika Milovana. Na žalost tek treba da upoznam užičke gitariste, postoji neka ideja da pre koncerta u Užicu održim neku vrsta časa  zainteresovanim gitaristima, što bi bila odlična prilika da ih upoznam i pomognem ako je moguće.

Kakvu publiku privlače Vaši koncerti i da li ste zadovoljni reakcijama,pogotovo mlađe populacije?

—Publika je „šarena“ i na žalost ova vrsta muzike ne privlači veliki broj ljudi. Ali ako svojim nastupom ubedimo neko dete da sluša rok ili bluz, to je sasvim dovoljno,  naravno, uz želju da napravimo lepu atmosferu sa puno dobre muzike . Deca danas slušaju muziku za prodaju, muzika je postala roba, iako to nikada nije bila, i sve to se sluša u neograničenim količinama. Danas su stvari otišle predaleko. U školi bukvalno pokušavamo da sačuvamo sve što se sačuvati može. Ne znam kojim putevima je došlo ono što današnja mladež sluša, bez što im se to plasira u tolikoj količini. Usvojili su nešto što , na žalost,  postaje način razmišljanja, zatim prelazi u način života, ponašanja i svega ostalog.

A da ipak ima interesovanja za rok, džez i bluz muziku, dokazuje veliki broj dosadašnjih učenika škole „Oktava“  kao i činjenica da se neki od njih sada bavi muzikom širom sveta: SAD, Kanada, Australija, Norveška, Španija. Uslovi koji su obezbeđeni polaznicima u školi, kao što su instrumenti, pojačala ili kompletna binska oprema, uz mnogobrojne javne nastupe , omogućili su mnogim mladim muzičarima da kroz svoj rad i koncerte, upute poruku vršnjacima i vrate stariju publiku u vreme sedamdesetih godina.

Mirjana Milićević

Foto izvor i naslovna-Dejan Ilić Unuče