Umetnost

Nisu za: prodaju, predaju i posustajanje- „Ispitni rok“

Posted: 9. februara 2018. u 23:48   /   by   /   comments (0)

 Propadljivost vrednosti u težnji za bogatstvom, statusom, popularnošću (makar na društvenim mrežama), odsustvo ukusa, mere vrednosti i volje za stvaralaštvom definitivno su odlike doba u kome živimo, s tim da pojam vremena na koje se pozivamo kada pričamo o ovim pretežnim negativnim stvarima u društvu nije nešto nametnuto, već nešto što su sačinili ljudi koji upravo sada žive svoj život. Srećom da istorija pokazuje da je i ranije bilo tako, a svako novo i bolje sutra, stvorili su  ljudi koji su bili izuzetak od preovlađujućeg. Tako i ovo naše, trendovsko, brendovsko  i advertajzing vreme čini da srećemo izuzetke koji negujući sebe u duhu poštenog odnosa prema drugima, radu, istini, prijateljstvu i nesebičnom davanju okolini, pokazuju da je crno samo onima koji to hoće, ili nemaju volje i ideje za drugo, dok oni drugi shvataju da je sve stvar izbora , doslednosti i upornosti.Momci iz užičkog benda „Ispitni rok“, ne samo što su se za vrlo kratko vreme pozicionirali na lokalnu, ali i regionalnu muzičku scenu, jedan su od svetlih primera da mlad čovek i te kako razume, zna da izabere i potrudi se da pre svega , životne vrednosti , utkane i u stvaralaštvo , jesu one odlike svakog vremena koje nikada ne prolaze. Mladi ljudi sa stavom na sceni i van nje, energični i voljni da svojim primerom pokažu da se može , samo uz rad , trud i pripncipijelnost , to je nešto po čemu se ovaj bend prepoznaje.  Kako su nastali, šta rade i kako razmišljaju u „Ispitnom roku“ pričao nam je gitarista Sreten Vitezović.

 Veliki broj mladih ljudi kao interesovanje na prvom mestu navodi muziku, ali se mali deo njih odluči da to i  pretvori u zajednički rad koji na kraju vodi i javnim nastupima. Šta je kod vas bilo ta inicijalna ideja da se okupite i krenete sa kolektivnim stvaranjem?

Inicijativa za stvaranje benda uglavnom počinje samim poznastvima sa ljudima koji sviraju, pa tako i krene priča o pravljenju bendova. Mada dosta mladih ljudi bi počeli da se bave muzikom ozbiljnije, ali ih uglavnm plaši taj početak vezan za prostor, opremu, pronalaženje svirki itd., pa se dosta priča završavalo samo na idejama. Što se Ispitnog Rocka tiče, tu inicijativu je pokrenuo naš bubnjar Nikola, pa smo se mi ostali okupljali polako.

 Prva asocijacija na naziv grupe „Ispitni rok“ jeste da su u pitanju studenti, a nastali ste u vreme kada to niste bili. Kojim pravcem su išla razmišljanja kada ste birali naziv?

Kada smo se okupili, nismo mnogo razmišljali o nazivu benda, već smo težili ka uvežbavanju novih stvari i sređivanju budućeg repertoara. Međutim, kada smo hteli da se prijavimo za drugi „Užički rock festival“, morali smo da smislimo ime.  Tražili smo nešto zvučno i upečatljivo, ali i nešto originalno. Bile su tu razne ideje, ali su uglavnom sklanjane na stranu, jer su postajali bendovi sa takvim, ili sličnim imenima. A što se tiče imena „Ispitni Rock“, niko nije ni razmišljao o samom značenju, jer tada niko i nije bio student, jednostavno nam se svidelo, pa smo ga i tako i prihvatili.

 Domaći rok je pretežan vid muzike koju svirate, i  to ono domaće rok stvaralaštvo koje je nastalo pre nego što ste rođeni, pa otkud to da ste „izvukli iz tatinih i maminih ormara“ stvari koje svirate? Šta ima tako lepo i privlačno u tim, za današnju omladinu, „bajatim stvarima“?

Primetili smo da sve manje mladih bendova svira domaći rok, a najgore u svemu tome je što kasnije počinju i autorski rad na stranom jezku i samim tim se gube u prevelikoj ambiciji za svetskom slavom. Srbija, kao i prostor cele bivše Jugoslavije, ima izuzetno jaku rok scenu, neverovatno veliki broj kvalitetnih bendova i ogroman broj pesama koje vredi poslušati. Stoga, zašto težiti ka nečemu stranom, kada kod nas postoji muzika koja se kvalitetom može meriti sa velikim svetskim bendovima, a mnogo nam je približnija.

Što se današnje omaldine tiče, njihov muzički ukus i ne treba posebno komentarisati, jer svaka pesma koja je danas „popularna“ svoju slavu drži najviše mesec dana, što nije slučaj sa ex YU rok muzikom, koja odoleva vremenu. Danas je za omladinu bitnije da se opijaju uz zvuke „turbo folka“, jer je to popularno, nego da uživaju na svirkma bendova u kojima sviraju njihovi drugovi, kolege, prijatelji, poznanici…

Jednostavno, umesto da bude popularno ono što je dobro, u današnje vreme dobro samo ono što je popularno.

 Od nastanka benda do danas članovi benda su se promenili. Ko čini trenutnu posadu „Ispitnog roka“ i osim novih članova, da li ima još nešto novo?

Zbog raznih neslaganja u stavovima, nekoliko ljudi je „prolazili“ kroz bend , pa smo bivali primorani na adekvatne zamene, tako da smo u zadnjoj izmeni članova, ritam gitaru, zanemili klavijaturom pa trenutnu postavu čine: Mateja Milivojević kao glavni vokal, Nadežda Pavlović za klavijaturom i kao prateći vokal, Nikola Beliša za bubnjevima, Milan Mladenović za bas gitarom i Sreten Vitezović kao gitarista i prateći vokal.

Što se tiče drugih novosti, 19-og januara, u cafe-u Tunel, smo publici predstavili našu novu autorsku pesmu pod nazivom „Strah“, a gotova je još jedna pesma koja čeka prvu priliku da bude prezentovana.

 Iza vas je autorska pesma „Duša od plamena“, koja je na nekim nastupima nailazila na bolju reakciju publike od standardnog repertoara obrade poznatih rok hitova, pa da li vam to govori da je narod malo željan novih stvari i koliko ste motivisani za dalji rad u tom pravcu?

Generalno, dosta ljudi voli rock muziku, ali vremenom su se neke pesme „izlizale“ konstantnim izvođenjem, tako da je današnja publika svakako željna novih stvari, ali u starom, R’ n R’, stilu. Kada vidite pozitivnu reakciju publike na vašoj autorskoj pesmi, naravno da to motiviše za stvaranje novih stvari, ali treba biti obazriv u stvaranju novih pesama pogotovu ako se za cilj ima što veći broj, jer pri velikom kvantitetu, može dosta da se izgubi na kvalitetu samih pesama, što ne želi ni publika, a ni mi.

Protekli period obeležili su i „živi nastupi“. Šta su utisci, šta ste naučili a šta planirate dalje: festivali, klubovi….?

Utisaka sa živih nastupa ima raznih. Bilo je do sada mnogo neispoštovanih dogovora oko raznih detalja vezanim za svirku, prekidanja svirki, pehova sa opremom itd., ali generalno su utisci pozitivni. Najbolje stvari koje se na „živim svirkama“ dešavaju zapravo su  poznanstva sa kolegama iz cele Srbije, i to razmenjivanje pozitivnih i negativnih iskustava. Što se daljeg rada tiče, planiramo da se eksponiramo po celoj Srbiji, pa tako već imamo zakazane svirke u Smederevskoj Palanci, Kragujevcu, Mladenovcu itd., a samim tim su uključeni i mnogi festivali na koje planiramo da se prijavimo.

 Javni nastupi, bilo kakav rad izvan svoje sobe, podrazumeva i saradnju sa sredinom. Šta biste kao primer dobre saradnje izdvojili iz prethodnog perioda, a šta je to što „nikako da dođe“ a dobro bi vam došlo u daljoj karijeri?

Kao čist primer dobre saradnje bi smo izdvojili „Bass Player Festival“ u Mladenovcu, jer je stvarno sve bilo na zavidnom nivou, od organizacije, preko opreme na bini i same bine, pa do publike koja je neverovatno dobro prihvatila svaki bend koji se pojavio na festivalu, i ako za većinu tih imena nisu čuli ranije.

Nakon jednog konkursa na Facebook-u, gde je bilo glasanje za autorske bendove, Ispitni Rock je bio drugi po broju glasova i ostvarili smo priliku da učestvujemo na jednom takmičenju u Kragujevcu, a nagrada je učešće na „Arsenal Fest“-u. Tako da bismo to izdvojili kao nešto što bi nam baš značilo u budućoj karijeri, jer je „Arsenal Fest“ jedan od najposećenih rok festivala u Srbiji.

 Postoji li nešto, baš tipično za bend, muziku koju svirate i stvarate što ste zacrtali kao prioritet, i čemu nas to vodi u očekivanjima publike od „Ispitnog roka“?

Sam zvuk koji Ispitni Rock prozvodi nije jasno određen, jer je sastavljen iz više stilova pošto svaki član privatno sluša različitu muziku pa je u zvuk benda, jednostavno, uneo deo sebe. Ono što nas karakteriše jeste izražen bas, tvrd zvuk gitare i kombinacija klasičnog R’nR’ ritma sa malo težim ritmova, poput Hard Rock-a i Metala, pa se naše obrade mnogo razlikuju od originalih verzija, što se može čuti na našim nastupima. A što se autorskog rada tiče, trudimo se da zadržimo taj karakterističan zvuk i stil i u novim pesmama.

 Naravno: planovi za dalje?

Planirali smo odlazak u studio, da snimimo drugu i treću autorsku pesmu, a takođe je planirano i prijavljivanje na što veći broj festivala po čitavoj Srbiji. Kao što smo već pomenuli, postoje šanse da sviramo na „Arsenal Fest“-u, a pokušaćemo i da se plasiramo i na Gitarijadu u Zaječaru. Takođe su poslate prijave i za „BUNT Rock Masters“ koji organizuje RTS, ali još uvek čekamo odgovor. To su neki od planova koje imamo za sada, ali svakako publika može očekivati još autorskog materijala i dosta svirki po Užicu i okolini.

M.Nikolić