Press, Vesti

Muzejske postavke rasute širom Srbije

Posted: 3. marta 2018. u 21:02   /   by   /   comments (0)

Kako se odužiti precima? I šta ostaviti potomcima? Kako će oni saznati i pamtiti kako se kroz vekove živelo u srpskog selu? Jedan od načina je i muzejsko čuvanje ostavštine. U selima širom Srbije postoji na hiljade malih, privatnih ili etno muzeja, ali objedinjenog na nacionalnom nivou, još uvek nema. Izvesno je da će se tako rasuta ostavština jednog dana potpuno izgubiti.

Skoro da nema seoske kuće koja nije sačuvala nešto od starog oruđa za rad na njivama, razboj, tkaninu, posude, staru kapiju. Ali u pitanju su samo entuzijasti i nostalgičari, koji su emotivno vezani za stvari koje su prethodne generacije koristile na gazdinstvima. Čuvaju ih u čast predaka u kućama, pod tremovima ili u dvorištima. Restauriran, uglavnom im služe za ukras.

Muzej rakiji koja se peče u kazanima vekovima

Naišli smo na nekoliko pravih malih muzeja, koje su vlasnici godinama strpljivo gradili. Posvećeni su selu, radu na njivi i brendovima zahvaljujući kojima se Srbija pročula ili koje su preci koristili. Stanimir Minić iz sela Donja Trepča kod Čačka ima pravi pravcati muzej posvećen rakiji. Njegov izbor bio je sačuvati ono što su prethodne generacija najbolje radile. A u njegovoj porodici, od svih poslova, najbolje se pekla rakija.

Ova jedinstvena muzejska postavka na Balkanu, a možda i u svetu, omaž je jednom od najstarijih tradicionalnih proizvoda u Srbiji, ali i njegovoj porodici, čiji rodoslov seže do 1750. godine. Ima ukupno 75 uzoraka, a najstariji balon šljivovice je iz 1941. godine. Muzej smešten je u Minićevom idiličnom dvorištu, u adaptiranoj kačari stare kuće. Nekadašnji građevinac je muzejsku postavku počeo da pravi pre više od pola veka.

„U podrumu se dugo čuvala rakija koju je moja majka pekla dok je otac bio u ratu. Sama je u okupaciji radila taj muški posao, pa sam iz poštovanja što ni tada nije prekinula tradiciju osnovao muzej. Najstarija rakija je upravo majčina šljivovica iz 1941. godine. Iz svake godine imam po balon“, kaže Minić.

Vršalica zupčara stara 111 godina

A nadomak Kragujevca u selu Teferič porodica Nikolić ima muzej starih poljoprivrednih mašina. Najstarija u njihovoj kolekciji je dreš iz 1907. godine. Vršalica zupčara, stara 111 godina je posle restauracije u funkciji, a nekad je služila da do kraja izveje pšenicu iz pleve. Ratari su na početku 20. veka zupčaru pokretali ručno. Od zaborava je sačuvan i stari krunjač za kukuruz, kao i seckalica za šašinu, koja podseća kako se nekad spremala hrana za stoku. Postavku od nekoliko desetina primeraka ova porodica izlaže na poljoprivrednim sajmovima i ponekad je to i najposećeniji štand, koji budi nostalgiju za prošlim vremenima.

„Imamo dosta restauriranih starih traktora, koji su proizvedeni pre više od pola veka. Njih su vlasnici odbacili, mi smo iz vratili u život i sačuvali od zaborava“, kaže Dejan Nikolić.

Vodenički kamen, tocilo, kotarice

U nebrojeno privatnih dvorišta od zaborava se čuvaju kantice za vodu, umivaonici, stari sanduci za spremu, odnosno miraz baka, tocila za oštrenje motika, kotarice u kojima se nosio ručak na njivu, preslice, vretena. U malobrojnim vodenicama još uvek radi kamen za mlevenje projinog brašna i čuvaju se rekviziti iz prošlog veka. U pojedinim gazdinstvima sačuvano je i nešto stare arhitekture, poput mlekara, kačara ili ograda za bunare.

„Sve će to jednom nestati. I to vrlo brzo kada ne bude bilo više entuzijasta i zaljubljenika u selo, kojima je starinski način života na duši. Tako da buduće generacije neće imati predstavu o istoriji sela i načinu života. Postoje etnografski muzeji u kojima se čuvaju narodne nošnje ili kolekcije vezenih kuvarica za kuhinju, razboji, preslice, ali objedinjenog, tematskog muzeja posvećenog srpskom selu koje nas je održao – nema. Ili ja bar nisam čuo da postoji. Tako mladi neće znati kako izgleda ćumurana kojih u našem kraju ima još nekoliko ili u kakvim kantama se čuvala mast. One sada služe umesto saksija za cveće i uskoro ih neće biti“, kaže Dragoljub Švabić iz Vlakče kod Tople, jedan od entuzijasta, naklonjen istorijatu sela.

Muzej vinarstva na dva mesta

I vinogradarstvo je značajna grana poljoprivrede u Srbiji, ali u Šumadiji postoje tek dve postavke posvećene pravljenju vina. Jedna je u selu Vlaški do, blizu Smederevske Palanke, u vlasništvu jednog vinara, a druga u Kraljevoj vinariji na Oplencu, koju je osnovao kralj Petar I Karađorđević. Na ta dva mesta posetoci mogu da saznaju nešto više o tome kako se nekad cedilo grožđe i pravilo vino i da pogledaju stare sprave nekadašnjih podruma vina. No, ima još dosta rekvizita i oruđa iz prošlosti koji bi se mogli sačuvati.

Foto: Biljana Nenković / Naslovni foto: Bunar iz prošlog veka

https://www.agroklub.rs/agro-hobi/muzejske-postavke-rasute-sirom-srbije/38905/