Umetnost

Marine cipelice: od prvog koraka do uspomene na detinjstvo

Posted: 10. januara 2019. u 00:26   /   by   /   comments (0)

Zna se da rođenje deteta svakoj porodici predstavlja najbitnji događaj, ali to se ne odnosi samo na roditelje, već i širu porodicu i prijatelje koji  iščekivanje prinove prate s jednakom uzbuđenjem a lepši deo celog tog procesa čekanja je i planiranje. Predlozi imena, preuređenje stambenog prostora, gomila sitnica koje su bebama i neophodne, ali i one koje predstavljaju znak radosti i pažnje svakako spadaju u svojevrstan ceremonijal dočeka novorođenčeta. Ono što za većinu predstavlja problem jeste kako, u tom trenutku darivanja kao izraza dobrodošlice, naći nešto originalno, nešto što se razlikuje od svega viđenog u izlozima, a da pri tome ima i praktičnu vrednost, odnosno da, u tim trenucima povećih troškova za roditelje, bude korisno i po tom  osnovu. Razmenjujući iskustva tim povodom, jednom prilikom, čuli smo i za unikatne Marine cipelice za bebe, poklon i potrepštinu koja odogovara upravo svim kriterijumima prilikom odabira nečeg lepog, unikatnog, praktičnog i udobnog za prve korake na ovom svetu. Cipelice izrađuje akademski slikar, Marijana Ćurčić, Užičanka koja je svoju ljubav prema deci spojila sa svojim znanjem, umećem i talentom, i tako kroz jedan lep hobi, uspela i da napravi nešto što će se i posle mnogo godina moći pokazivati deci uz reči: vidiš, ovo su bile tvoje prve cipelice! Marijana kaže da je cipelice počela da šije „kad je završila fakultet“, i dodaje:

 -Želela sam da napravim nešto malo drugačije od stvari koje se za bebe nude, da pružim priliku ljudima da učestvuu u kreiranju dizajna i da naprave nešto baš za svoju bebu ili originalan poklon. U današnjem svetu masovne inustrijske proizvodnje na žalost nema mesta za individualnost.

Specifičnost njenog pristupa jeste da oni koji cipelice žele mogu i sami da predlože neku ideju, i da se zatim, u dogovoru iznađe odgovarajući dizajn.

Marijana najveći deo posla oko izrade cipelica radi ručno

– Postoji deo koji šijem na mašini, ali jako mali deo. Što se tiče materijala za izradu  u početku je bilo eksperimentisanja,  ali danas koristim isključivo prirodne materijale. Cipelice mogu da se peru u mašini na nižim temepraturama, što znači da nisu za jednokratnu upotrebu, i da ih deca mogu nositi sve dok nogica na poraste. S obzirom da moram da spojim esetetiku i praktičnost, ušiveni detalji koji daju originalnost svakom paru, a pri tom često služe i za zabavu, budući da bebe vole da hvataju i čupkaju predmete koje dohvate, trudim se da ih dobro pričvrstim upravo zbog jakih i radoznalih ručica.

Dizajn cipelica, pretpostavljam, sama osmišljavaš, a odakle sve crpeš ideje?

-Da, dizajn sama kreiram. Završila sam slikarstvo, a pre toga industrijski dizajn , tako da nemam problem sa                 idejama i kombinacijama. One uglavnom nastaju kroz igru i kombinovanje boja i materijala. Često kupujem materijale koje i ne iskoristim, samo da bih mogla da  zamislim cipelice i vidim kako se uklapa boja sa ostalim materijalima.

Pratiš li modnu industriju za bebe i kakav je tvoj odnos prema njoj?

-Pratim i čini mi se da nekada ide u pogrešnom smeru. Sve češće se između komfora i dobrog izgleda, dizajneri odlučuju za izgled. Mislim da je kod dizajna dečje odeće i obuće to neprihvaljtivo. Ne mogu da razumem štikle na cipelicama za četvorogodišnjakinje, ne vidim ćemu žurba za odrastanjem, a o udobnosti istih nema potrebe ni govoriti. Možda zato što sam ja odrasla jureći za loptom i igrajući se žmurke, pa ne razumem svet u kome devojčice stoje mirno i poziraju.

Izrada cipelica je proces koji često počinje razgovorom sa onima koji ih žele, pa je navikla i da se prilagodi specijalnim porudžbinama:

-Izuzetno cenim i  volim da radim u slučaju da postoje želje koje su  drugačije od uobičajenih. Često mi mame pošalju fotografiju haljinice i odelceta, pa žele da sašijem cipelice koje bi joj odgovarale. Najviše volim kada pogledaju album sa već sašivenim cipelicama, dopadne im se kako radim i prepuste mi sve. Tada  prvo razgovaramo o bojama i stilu koje vole, da bih znala u kom pravcu da razmisljam i to postavljam sebi kao izazov. Volim i posebne zadatke, jednom sam šila cipelice za dečaka čiji roditelji vole slikara Kazimira Maljeviča, to je bila jedina odrednica pa sam na kraju napravila mini repliku Maljevičeve slike na jednoj cipelici. Pamtim i kada sam šila za tatu koji je želeo da iznenadi svoju ženu koja je bila u porodilištu, pa smo čekali da se porodi da bismo znali da li šijemo za dečaka ili devojčicu.

Postoji mišljenje da određene boje pristaju posebno dečacima, dok su recimo roze, crvena, ljubičasta rezervisane za devojčice. S obzirom da neke cipelice praviš bez ispunjavanja posebnih želja ili zahteva, da li se pridržavaš ovih ustaljenih normi?

-Ne volim te podele. Nekako je šteta da u svetu boja se ograničimo samo na roze ili plavu… šta fali žutoj boji , recimo? Dečije okruženje treba da je veselo i šareno, što se mene tiče, moje modele patikica, mogu da nose i dečaci i devojčice. Naravno, ako neko želi izričito roze za devojčice ili plave za dečake, tu sam da ispunim želju.

Na pitanje ko su najčešći kupci njenih radova, Marijana je odgovorila:

Najčešći kupci su, čini mi se, mame i tetke. Mame uglavnom imaju ideju šta tačno žele za određenu priliku a tetke vole da se prepuste smelijim kombinacijama. Često se kupuju cipelice za poklon, drugačije od onih koje se mogu naći u radnjama, baš zbog mogućnosti da sami kreirate svoje cipelice.

Marine cipelice za bebe mogu da se naruče preko fb strane https://www.facebook.com/marinecipelicezabebe/ ili instagram profila marine_cipelice_za_bebe.

M. Nikolić