Sport

Mali veliki užički klub: Vrhunski rezultati posledica su posvećenosti

Posted: 3. septembra 2018. u 10:43   /   by   /   comments (0)

Za razliku od nekih zemalja Evrope u kojima je bilijar na listi vodećih sportova po popularnosti, a to znači po broju učesnika koji se njim amaterski ili profesionalno bave, kod nas je, iz nekih razloga, nepravedno zapostavljen. Osim malog broja zaljubljenika koji ga prate, javnost jedva da je upoznata sa rezultatima profesionalaca, a krivac za to su mediji koji mu posvećuju marginalnu i sporadičnu pažnju.

Bilijar ima dugu i bogatu istoriju koja se proteže od svog početka u 15. veku (negde se mogu naći podaci da se počeci bilijara vezuju za 11. vek i krstaške ratove). Od vremena kad je 1586. sahranjeno telo škotske kraljice Marije Stjuart bilo umotano u platno sa njenog bilijarskog stola, preko čestog spominjanja bilijara u delima Viljema Šekspira (uključujući citat „Hajdemo na bilijar“ u drami Antonije i Kleopatra), preko kupole doma Tomasa Džefersona koja je skrivala sobu s bilijarskim stolom, koju je krio jer je igra bila zabranjena u Virdžiniji. Najpoznatiji ljubitelji bilijara bili su i Mocart, Abraham Linkoln, Luj XIV, Marija Antonaeta, Mark Tven, Džordž Vašington, Napoleon, Čarls Dikens, Luis Kerol, Petar II Petrović Njegoš, Nikola Tesla, Gavrilo Princip i mnogi drugi.

Slučaj užičkog bilijar kluba „Masse“ kao i još nekoliko manjih klubova koji se iz sezone u sezonu „provlače“ sa minornom pažnjom lokalne zajednice, a konstantno  ostavaruju rezultate vredne divljenja, samo su jedna od nepravdi koje društvo čini samom sebi. Lazar Kostić je juniorski prvak države protekle godine, a osnivač i trener bilijar kluba „Masse“ Ljubiša Vranešević je čak i član reprezentacije  koji će našu zemlju predstavljati na Evropskom prvenstu u bilijaru, a osim članova i prijatelja kluba, javnost gotovo da ignoriše činjenicu da je ovo jedan od retkih užičkih sportskih uspeha koji će ostati ubeleženi u nacionalnu sportsku istoriju.

-Protekla sezona bila je uspešna za naš klub po pitanju pojedinačnih rezultata, dok smo ekipno stigli do četvrtfinala i tu zastali izgubivši od beogradskog kluba BK Meucci rezultatom 4: 2. Lazar Kostić je prvi u kategoriji Juniora u Generalnom plasmanu, a ja sam završio sezonu kao četvrti  u konkurenciji Seniora i time  sam ostvario i pravo učešća na Evropskom prvenstvu, kao član reprezentacije. Evropsko prvenstvo se održava u maju naredne godine u Italiji, i naravno da ćemo se svi potruditi da se Srbija plasira što je moguće bolje.

Skromno, Vranešević kaže da je proteklu sezonu “odigrao dobro, a završni turnir je bio gotovo formalnost” koja je potvrdila njegovo učešće u sastavu reprezentacije Srbije.

Kao trener kluba  ocenjuje da je plasman kluba kao drugog na tabeli u okviru grupe D –“odličan, s obzirom na okolnosti”:

-Nekako je taj zadnji turnir na kome smo izgubili pao u nezgodno vreme, a imali smo i peh sa igračima: Lazar je bio povređen, a ni ostali igrači nisu bili na nivou na kome uobičajeno daju maksimalan učinak. Lazar je igrao sa gipsom na ruci, budući da je prethodno slomio ruku na fudbalskom kampu na kome je učestvovao. Čak ni ja nisam imao svoj “najsjajniji trenutak” , no idemo dalje- svaka sezona je priča za sebe, pa je pred nama i mogućnost da prethodnu, koliko je moguće, rezultatski ispravimo u ovoj pred nama. Iduće godine se menja sistem takmičenja pa se nadam da ćemo i mi uspeti da se bolje plasiramo.

Promene u sistemu takmičenja koje je Ljubiša pomenuo odnose se na  promene u kalendaru takmičenja, pa “sezona počinje u januaru, to znači da će raspored takmičenja biti vezan za kalendarsku godinu, a ne kao do sada od septembra do jula. Postoje planovi i da se sistem takmičenja promeni, radi se na tome da budu dve lige, ali to još nije zvanično potvrđeno od strane Saveza.”

Bilijar se u Srbiji pojavljuje 1834. godine u kafani „Znak pitanja“, gde je služio za razonodu viđenijih ljudi u Beogradu. Prvi bilijar na Cetinje doneo je 1839. godine vladika Njegoš, kome je to bila omiljena igra. Po bilijaru je i njegova rezidencija nazvana Biljarda.

Bilijar se u srpskoj javnosti, ovako zapostavljen , smatra jednom vrstom zabave , načinom na koji se popunjava izlazak u kafiće gde postoje bilijar stolovi, a u suštini je jedna vrlo kompleksna sportska disciplina koja traži apsolutnu posvećenost, naporne treninge i pripreme za takmičenja, kao i svi profesionalni sportovi. Užice takođe deli ovo mišljenje, tako da malo sugrađana, na prvom mestu i zna za ovaj, jedini profesionalni klub u gradu, a takođe i Sportski savez prilikom raspodele sredstava za finansiranje klubova, predlaže, što se i na nivou gradskog rukovodstva usvaja, minorna sredstva za “Masse”. Članovi ovog kluba sami finansiraju i opremu i odlazak na takmičenja , odnosno turnire, koji su uglavnom dvodnevni, tako da je potrebno i da sami sebi plate hotelski smeštaj, što uz put i dodatne troškove predstavlja znatnu stavku u njihovim privatnim budžetima.

Ono što je već izvesno jeste da predstoji problem sa finansiranjem Vraneševićevog odlaska na Evropsko prvenstvo, pošto će deo troškova kao član reprezentacije morati sam da snosi, što je, u sumi novca koju zarađuje kao profesor fizičkog vaspitanja, svakako čini nezamislivu stavku koju će morati da obezbedi.

Veliki zaljubljenik u bilijar bio je i čuveni Nikola Tesla. U autobiografiji Moji izumi zabeležio je da je, po dolasku u Pariz u poslednjoj deceniji 19. veka, „stupio u kontakt sa nekoliko Amerikanaca“ koji su ga zavoleli zbog njegovog umeća igranja bilijara. Za Teslu je „bilijar najsuptilnija igra perfekcije i logičnosti, satkana od šahovske kombinatorike, zakona fizike i izvanredne povezanosti čovečjeg uma i telesne motorike“. Otuda ne treba da čudi što se u knjizi Moderni bilijar (prvi put objavljena davne 1881. godine) nalazi citat američkog doktora Marsija: „Jedan od najprijatnijih i najlakših načina da se poboljša i sačuva zdravlje jeste nabavka bilijarskog stola na kome će čitava porodica moći svakodnevno da vežba… Čak i najlenji i najgluplji će kroz vežbu ubrzo zavoleti igru; poboljšanje zdravstvenog stanja onih koji ga redovno igraju preporučiće ga na najbolji način… Zagovaramo igranje bilijara u porodici ne samo iz zdravstvenih, već i iz moralnih razloga… Dajte im bilijarski sto tako da se telo i um mogu zabaviti i okrepiti“.

Bilijar klub “Masse” posebno je ponosan na činjenicu da je njihov član, Lazar Kostić, za samo jednu sezonu koliko trenira u ovom klubu ostavio iza sebe na tabeli juniore iz svih ostalih klubova u Srbiji, a neverovatan talenat ovog osnovca svojim treneriskim umećem pomogao je Vranešević.

-Laki je za godinu, godinu i po dana, koliko trenira zaista postigao neverovatan uspeh: od devet turnira pobedio je na četiri, ima jedno drugo, dva treća mesta, što je bilo više nego dovoljno da na završnoj dodeli nagrada,proglašenju zvaničnih rezultata za sezonu,dobije pehar kao najbolji junior do 17 godina.

Ovaj uspeh Ljubiša objašnjava “i talentom i neverovatnom posvećenošću, netipičnom za decu njegovog uzrasta”  a za svoje trenerske zasluge kaže da “ čine jako mali deo u odnosu na ono što Lazar ulaže”.

Lazar sa svoje strane, neverovatno skromno kaže da “ je za uspeh dovoljno samo da se radi”:

-Dolazim svako veče ovde u klub, postavaljam sebi teške kugle, i to je moj način treninga. Kad vidim da mi neka pozicija kugli ide teže, onda ih sam tako postavljam i ubacujem dok mi to ne postane skoro rutina.

Lazar se “zaljubio”  u bilijar od prvog trenutka kada ga je otac, jednom prilikom , doveo u klub, i od tada je neumoran:

-Trener mi je pomogao na početku, dosta mi pomaže oko tehnike, mada je za svakog bitno da, kada naučite osnove, nastaviš dalje sam. Moraš svakog trenutka biti “uključen” u igru, a to je suština bilijara. Treba da se bude smiren, skoncentrisan, i da se razmišlja unapred: šta sve može da se desi na stolu, i kako da se reši “problem”, odnosno na koji način da se svaki potez odigra na najbolji mogući način.

Posvećenost ovog dečaka bilijaru dovoljno ilustruje i činjenica da je završni turnir odigrao sa gipsom na ruci. Naime, pored bilijara, Lazar trenira i fudbal, pa je na turniru na Zlatiboru, u okviru “Lige malih šampiona” , kao golman “Jedinstva”, slomio ruku, a taj peh desio se nešto pre turnira. Ne mogaviši da “ostavi klub na cedilu”, Lazar je uprkos gipsu, odigrao sjajan meč u Beogradu.

Kostić je odličan učenik, a pored fudbala i bilijara, za koje uvek ima vremena i pored obaveza u školi, posvećeno se bavi slaganjem Rubikove kocke. Ta ljubav rodila se od prve Rubikove kocke koju je dobio, I sada je i jedan od kolekcionara, pa ih ima “oko petnaest”. Želja mu je da učestvuje na nekom takmičenju u slaganju kocke, a da bi to ostvario predano vežba, a za sada standardnu kocku slaže za pet puta više vremena od svetskog rekorda, što svakako nije zanemarljivo vreme.  Omileni predmeti u školi su mu srpski i biologija, a kaže da ne može “baš tako precizno da izdvoji šta voli više ili manje”.

Njegova poruka vršnjacima je da se “vremena ima za sve, kad se nešto hoće i želi, a da posvećenost i dobra organizacija, uz ljubav prema onome što se radi donosi i rezultate”.

Sigurno je da ovakvoj posvećenosti bilijaru doprinosi i atmosfera u klubu. Članovi “Masse-a” druže se gotovo svakodnevno, a i pored letnje pauze, skupljali su se svako veče u klubu: treninzi, zajedničko gledanje fudbalskih utakmica, priče o “običnim stvarima”, a to druženje čini se ima i onu socijalnu notu koja je u profesionalom sportu velikih klubova samo priča iz spomenara. Međusobna podrška u gotovo svakom životnom segmentu članova kluba čini da se osećaju kao jedna porodica, a pridošlice i zainteresovane koji bi da “probaju” prihvataju kao sebi ravnog, tako da kad jednom dođete, makar iz znatiželje, doći ćete sigurno još koji put, upravo zbog te , retko viđene, srdačne i tople atmosfere kakva se ovde, pored ozbiljnog bavljenja sportom, neguje od osnivanja kluba 2012. godine.

Dakle, treba raskrstiti s predrasudama – bilijar nije kafanska igra, niti je opravdano (ni primereno) davati mu takav epitet. U vremenu kada su deca postala ovisnici o modernim tehnologijama, ova igra može značajno unaprediti njihove mentalne sposobnosti logičko mišljenje… 

M. Nikolić