Društvo

Logopedi na margini države

Posted: 1. februara 2018. u 22:46   /   by   /   comments (0)

Udruženje logopeda Srbije obratilo se ovih dana javnosti  sa namerom da se skrene pažnja na  nebrigu države o deci sa  nekim od razvojnih poremećaja (mucanje, disfazija, artikulacija) a što se ogleda kroz desetogodišnje odlaganje uređenja logopedske delatnosti. Iz Udruženja su poručili da „zahtevaju od Vlade Republike Srbije hitno otpočinjanje procedure za izradu Zakona o logopedskoj delatnosti“ kako bi se, konačno i ova oblast brige o zdravlju najmlađih stavila u pravne okvire.  Iz udruženja naglašavaju da je „Ustavom garantovano pravo svakog detata jeste pravo da se leči i dobije adekvatnu terapiju i tretman za poremećaj ili poteškoću sa kojom se nosi.“

U obrazloženju ovog apela i zahteva koji su uputili Vladi  kaže se da je „usvajanje ovog zakona neophodno je u cilju uspostavljanja adekvatnih standarda logopedske prakse koji će garantovati kvalitet podrške deci predškolskog i školskog uzrasta, unapređenje statusa i povećanje broja logopeda u obrazovnim i ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite, kao i povećanje broja korisnika koji imaju pristup logopedskim uslugama.“

Problem koji imaju logopedi u Srbiji, kao i deca i roditelji, korisnici logopedskih usluga u najvećem su nepoznati javnosti. Radi se i  o tome da je ukupan broj logopeda zaposlenih u obrazovnim, zdravstvenim i ustanovama socijalne zaštite u Srbiji iznosi svega 350, a to dalje znači da jedan logoped pokriva više od 20.000 stanovnika „što Srbiju svrstava na dno lestvice evropskih standarda“.

Logopedi u Srbiji su, inače prisutni u tri različita sektora, a ispostavilo se da ni jedan od njih nije isključivo nadležan za regulisanje i obavljanje logopedske delatnosti!

Po novom nacrtu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ukinuta je mogućnost da logopedi obavljaju pripravnički staž i polažu državni ispit u sistemu zdravstvene zaštite. Udruženje logopeda Srbije se više puta tokom 2017. godine obraćalo predstavnicima Ministarstva zdravlja sa molbom za otpočinjanje procesa uređivanja logopedske delatnosti, a u odgovoru koji je stigao jasno je naznačeno da se ovo ministarstvo smatra nenadležnim za logopede. Istim odgovorom udruženje je upućeno na Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje nas je, u svom odgovoru obavestilo da logopedska delatnost trenutno nije u prioritetima prosvete.

Zbog ovakvih odgovora Udruženje logopeda Srbije postavilo je pitanje Ministarstvu zdravlja da li „ovakvim rešenjem želi da iz sistema zdravstvene zaštite eliminiše zbrinjavanje dece sa razvojnim poremećajima?“,  a apel Ministarstvu prosvete, nauke i tehološkog razvoja da se prepozna nadležnim za logopedsku struku „ i pored toga što škole odavno ne zapošljavaju logopede i defektologe i da ih ima svega desetak takvih u celoj Srbiji“

Problem koji muči logopede u Srbiji je i što ova delatnost nije prepoznata u klasifikaciji privrednih delatnosti, pa se logopedi koji obavljaju privatnu praksu registruju kroz forme koje ne garantuju stručni nadzor , a ni siguran kvalitet usluge koju će pružiti roditeljima.

Usled državne štednje i racionalizacije, pojedine škole su psihološko-pedagoške službe svele na jednog zaposlenog pedagoga, dok je psiholog morao da napusti radno mesto. I predškolske ustanove takođe ne zapošljavaju logopede u broju koji bi osigurao blagovremeno uočavanje problema u govornom razvoju dece i podršku u njihovom prevazilaženju. Umesto toga, logopedi u ovom delu sistema zatrpavaju se nepotrebnim birokratskim procedurama. Imajući u vidu sve napred rečeno, u Srbiji se teško može utvrditi čija je briga dete koje još uvek nije razvilo govor ili ga razvija otežano. Izgleda da je do toga stalo jedino roditeljima koji su spremni da odvoje poslednju paru tražeći pomoć u privatnom sektoru, svesni rizika propuštene rane intervencije i rehabilitacije. U takvim okolnostima, deca roditelja koji nemaju finansijskih mogućnosti za logopedske tretmane u privatnoj praksi ostaju bez blagovremene podrške. Posledica propuštene adekvatne terapije neminovno rezultira daljim poteškoćama u savladavanju školskih veština, a što dalje stvara idealnu predispoziciju za frustracije i razna neprilagođena ponašanja“- opisuju samo mali deo stanja u Srbiji kada su u pitanju potrebe za logopedskim uslugama iz Udruženja logopeda Srbije.

Ovo udruženje takođe navodi da će se u 2018., zbog svega navedenog i onog što bi kao problem i posledica stanja moglo da se obrazlaže na više strana, još odlučnije nastojati da se ostvari makar donošenje Zakona o logopedskoj delatnosti.

M. Nikolić