Vesti

Likovna kolonija u OŠ „Aleksa Dejović“ u Sevojnu

Posted: 8. septembra 2017. u 11:13   /   by   /   comments (0)

Osim adaptiranja sportskih terena u dvorištu škole „Aleksa Dejović“ u Sevojnu, u okviru akcije koja još uvek traje, rukovodstvo ove škole, na čelu sa direktorom Vladom Živanovićem, za sam početak školske godine obezbedilo je učenicima  i program usmeren ka umetnosti. Ideja koja postoji već nekoliko godina, realizaciju je pronašla u saradnji sa Udruženjem vizuelnih umetnika Užice, tačnije Galerijom „Reflektor“, i Gradskom opštinom Sevojno. Likovna kolonija pod nazivom „Za velike i male“ u periodu od 5. do 8. septembra, u okviru manifestacije Sevojničko kulturno leto 2017, omogućila je učenicima tročasovna druženja sa iskusnim umetnicima, koji su im pomagali da pokažu svoje slikarske sposobnosti.

Ovogodišnja likovna kolonija je usmerena ka deci, kako nam je objasnio direktor škole Vlade Živanović, ali želja rukovodstva škole je da postane tradicionalna i da se u rad kolonije kasnije uključi i lokalno stanovništvo. Osnovni cilj je da deca koja imaju afiniteta ka likovnoj kulturi dobiju mogućnost da rade u saradnji sa akademskim slikarima, što u svakom slučaju ima veliki značaj u njihovom budućem obrazovanju i usmeravanju. S druge stranei  lokalno stanovništvo dobija još jedan vid kulturnog sadržaja, pored muzičkih  ili dramskih koji se do sada održavao u amfiteatru škole, kroz  promovisanje dečijeg stvaralaštva—istakao je direktor Živanović.

Nešto više o samom projektu rekao nam je Dejan Klement, koordinator Udruženja vizuelnih umetnika Užice:

—Cilj je da se deci približi čitav slikarski proces, počev od zatezanja platna pa sve do nastanka slike. Prvi dan smo ih učili kako da spajaju ramove , zatežu platno na blind ramove i impregniraju platno. Ostali dani su predviđeni za samo slikanje i završetak slika a u planu je i izložba učeničkih radova u Galeriji „Reflektor“. Pored učenika viših razreda , pridružili su nam se i mlađi osnovci, koji su prvobitno došli da posmatraju.

Radionice se održavaju napolju, da li to deci odgovara ?Na koju temu slikaju?

—U svakom slučaju je za njih bolje i lepše da budu napolju jer su današnje mlađe generacije navikle da budu pored računara. Zavisnost od tehnologije se vidi i ovde jer dok slikaju imaju potrebu da malo „zavire“ u telefon. Svakako je jako dobro za njihov razvoj da budu približeni prirodi, umetnosti, da budu jedni sa drugima ,da stvaraju,da se nadovezuju, uče jedni od drugih, gledaju šta drugi rade, dobijaju nove ideje. Tema je slobodna jer smo hteli da vidimo o čemu oni maštaju, šta zamišljaju, šta je njima interesantno i šta žele da naslikaju—naglasio je Dejan Klement.

Pored učenika koji učestvuju u radu, u  amfiteatru  su bili prisutni njihovi radoznali drugari, pa se rad pretvorio u jedno veliko druženje i veseli žagor koji je nadjačao laganu muziku koju su deca slušala u toku rada. Deci je obezbeđeno osveženje i hrana, a raznovrsne ideje i veštine su razvijali pažljivo slušajući savete i uz postavljanje mnogobrojnih pitanja Dejanu Klementu, Goranu Markoviću, nastavniku likovnog u OŠ „Aleksa Dejović“, Aleksandaru Dimitrijeviću, umetničkom direktoru Udruženja vizuelnih umetnika, kao i Marijani Ćurčić,Milošu Vučićević,Marijani Todorović,takođe iz Udruženja.

Svoje utiske prenela nam je učenica petog razreda Nikolina Joksović:

—Nastavnik likovnog Goran Marković mi je predložio da dođem na radionicu, jer mi se sviđa da slikam, uživam i likovno mi je jedan od omiljenhi predmeta. Prvo sam htela da slikam kuće ali sam odlučila sam da naslikam leteće balone, šareni su i lepi, predavači su mi pomogli da dođem do ideje. Sviđa mi se da radim napolju i u društvu.Volela bih da opet učestvujem u radionici, srećna sam što će naši radovi biti u galeriji, možda moju sliku završim i pre roka. Naučila sam da zatežem i pripremam platno ali ipak bi mi trebala mala pomoć da to uradim i kod kuće—rekla nam je Nikolina Joksović.

Skoro neprimetan iza velikog štafeleja, zaokupljen radom, učenik drugog razreda Andrija Ostojić, marljivo i kritički je slikao prirodu i šarenog leptira, dok je nekoliko metara dalje njegova sestra Anastasija, učenica četvrtog razreda, pripremala boju za slikanje zalaska sunca. Andrija je veselo trčkarao do sestre, između štafelaja pa sve do mesta gde se nalazio potreban pribor i boje. Zahvaljujući sestri je i došao da vidi šta se događa u školskom dvorištu ali su se oboje priključili radu. Njegovu sreću i zadovoljstvo najbolje opisuje rečenica praćena širokim osmehom , poskakivanjem i pljeskanjem rukama, koju je uporno ponavljao dedi koji je došao da vidi gde su se unuci toliko zadržali:“Deda biću u galeriji…biću u galeriji…biću u galeriji!“

Mirjana Milićević