Muzika, Vesti

Klasika za muzičke sladokusce- poklon Užičanima

Posted: 6. maja 2016. u 06:27   /   by   /   comments (0)

Kompozicije Telemana, Vijenjavskog, Doplera, Kjuia i Šostakoviča bile su  repertoar koji je svirao kvartet u sastavu: Jelena Petrović , Vera Bukvić , Milica Župić  i Katarina Petrović  u Svečanoj sali Gradske kuće u Užicu 5. maja. Interpetacija kakva po kvalitetu odavno nije bila u Užicu izmamila je punu  pažnju publike koja je napunila salu, pa  je nakon prvog bisa na kome je kamerni sastav svirao kompoziciju Astora  Pjacole, usledio i drugi, što je pokazatelj  i kvaliteta muzičkog sastava, ali i želje publike za kvalitetnom klasičnom muzikom.

Kvartet koji je po rečima Milice Župić, profesora klavira u Muzičkoj školi „Vojislav Lale Stefanović“ prvobitno funkcionisao kao trio nastao od profesora ove škole koji, pored nje,  čine i profesorka violine Vera Bukvić i profesorka flaute Katarina Petrović, konačan oblik dobio je uz gošću iz Francuske, violinistkinju Jelenu Petrović. Pariskim „pojačanjem“ intenziviran je rad na oblikovanju i uvežbavanju repertoara prethodnih nekoliko meseci da bi se kao kruna tog truda u proteklih nedelju dana realizovala tri koncerta : u Valjevu 27. aprila, Čačku 4. maja i zadnji koncert za ovu prolećnu sezonu, u Užicu 5. maja.

207-Potrebno je da i publika u malim gradovima , u različitim sredinama oseti čari klasične muzike. Sigurne smo da toga ima sporadično a to najčešće znači i manje nego što bi trebalo . Klasična muzika nije toliko popularna u najširoj publici pa smatramo da je praksa češćih koncerata i te kako bitna. Na taj način se najbolje širi krug poštovalaca ove muzike. Osim češćih koncerata bitan je odabir repertoara. Postoje kompozicije i kompozitori za koje većina najšire publike zna i to je deo osnovne kulture , ali postoji i predrasuda da je klasična muzika „elitistička umetnost“, i na tu vrstu predubeđenja najbolje može da se odgovori kvalitetnim repertoarom koji nije ni banalan a ni previše „stručan“. Mi smo se zaista potrudile da i u izboru kompozicija , ali i kvalitetom nastupa, na najbolji način pokažemo da je klasika  kao i ostala muzika: nešto što može da dopre do svakoga, da  u svakom čoveku probudi emociju- izjavila je Župićeva, i dodala:

-Posebna odgovornost je što večeras sviramo za „našu“ publiku, naš grad. Ipak smo mi ovde i profesori kojima je i zadatak da oblikuju i muzički ukus , ali i publiku , prvenstveno kroz naše sadašnje i bivše učenike, ali i kroz njihove prijatelje, rodbinu …Zaista nam je drago i da u publici prepoznamo i đake, ne samo ove koji sada pohađaju Muzičku školu, već i one bivše, jer nam to govori da je naš pedagoški trud imao smisla, ali i da na praktičnom primeru pokažemo ono na šta im kroz nastavu ukazujemo. Prethodna dva koncerta su nam donela i potvrdu da „mala“ sredina i te kako ume da odreaguje na ovu vrstu muzike, te nam je to i dodatni stimulans za dalji rad.

Inicirajator  nastanka  kvarteta, Jelena Petrović, rođena Kraljevčanka koja je diplomu violinste stekla u Zagrebu a magistrirala u Montrealu, živi i radi u Parizu. Vreme koje tokom godine provodi u Srbiji, umesto za odmor, kao većina naših zemljaka koji žive u inostranstvu i povremeno dolaze kući,  posvetila je vežbanju sa koleginicama i stvaranju kamernog sastava:

476-Jednostavno: volim da sviram, to je nešto što radim celog života. Za to sam se i školovala,  tome sam se posvetila, pa mi se učinilo  i prirodnim da, kada sam tokom godine ovde, umesto da vežbam sama  kod kuće, to radim sa koleginicama i da zajedno, zašto da ne, napravimo dobar program. U Parizu sviram kamernu muziku i kad već postoji mogućnost da to i ovde radim, plus da imamo ovako pažljivu i emotivnu publiku, onda ne vidim razlog zašto ne bismo toj istoj publici pružili priliku, a nadam se i zadovoljstvo da sluša dobru muziku.

O znanju i iskustvu koje je stekla na koncertima u Parizu a koje je mogla da prenese i ugradi u ovaj sastav, Jelena Petrović je rekla:

-Pariz je centar Evrope, čak i sveta što se tiče muzike, umetnosti uopšte. Ako imate priliku da slušate vrhunske svetske muzičare, da  od nekoliko desetina do stotinu koncerata koji se svako veče sviraju , odaberate na koji ćete ići, ako radite sa ljudima koji su navikli na surovi profesionalizam, stalne nastupe, ne samo u Francuskoj, već i širom sveta, onda je to jedno nemerljivo iskustvo. Svet je, što se tiče klasične muzike, jako napredovao u smislu da postoji ogroman broj vrhunskih muzičara o čijem kvalitetu na listi prestiža odlučuju nijanse, plus tehnika sviranja se toliko usavršila da , ako želite da se bavite ovim pozivom morate stalno biti prisutni, što na sceni, što kao publika. Imala sam priliku da sviram sa odličnim muzičarima i od svakog od njih se nešto nauči. Pri tome, u Parizu su mnogo dostupnije note , što je za naše prilike, a to je osnova, predstavlja samo po sebi problem: kako obezbediti nešto bez čega ne možete. Naravno da mi je drago da svoje iskustvo i znanje mogu da podelim sa koleginicama, i da se zajedno , predamo publici.

Ono što je za nas interesantno jeste iskustvo sa koncerata sa našim najboljim violinistom Nemanjom Radulovićem u ansamblu Double Sens:

-Nemanja je u Pariz doneo naš temperament, njegov izuzetan telenat plus balkanski karakter, to je  ono po čemu je njegova muzika prepoznatljiva. Brzina , perfekna tehnika, gotovo neodsvirljive kompozicije koje on s lakoćom izvodi su, svakako, impresivni za svakog muzičara. Za mene lično to je bilo  kao i sve u životu: mogućnost da još više upoznam sebe, svoje mogućnosti, da postavim pred sebe novi izazov i da ga savladam. Na koncertima koje smo zajedno svirali, energija koja postoji između muzičara, fluid koji povezuje muzičare i publiku bili su jedna izuzetna stvar koja se nadograđivala na muziku i ti doživljaji su nešto izuzetno. Pri tome, uvek imate utisak da svirate prvi put, iako je kompozicija ista a samo publika različita. To je ta harizma na njegovim koncertima i to vas i kao muzičara i čoveka ponese na svakom nastupu.473

Na pitanje o planovima ovog kvarteta, Petrovićeva je izjavila:

-Za početak mi je drago da smo se „našle“. Jako je teško napraviti dobar kamerni sastav. U pitanju su instrumenti različitog kvaliteta, temperament, senzibilitet, sklonosti, otvorenost ka komunkaciji, sve to treba da postoji da bi bilo koji sastav mogao da funkcioniše, a tek potom ide pitanje muzike. Ovo što smo uradile, mislim da ima budućnost, potrudićemo se da tako bude. Publika je dobro reagovala, razumeli smo se, i to nam je takođe bitno. Zbog mojih obaveza u Parizu, sastajemo se ponovo tek krajem avgusta. U jesenjem delu imamo u planu  nekoliko koncerata u Srbiji i za sada smo planirale gostovanje u tri grada. Za dalje nam planovi idu u tom smeru: gostovanja u Srbiji a nadam se da ću u toku naredne godine moći da realizujem i ideju da gostujemo u našem, Srpskom Kulturnom centru u Parizu. Naravno, razvijaćemo se i u pravcu obogaćivanja repertoara. Svaki naš susret dodavaćemo po nekoliko novih kompozicija, pa se nadam da se u budućnosti vidimo ponovo u Užicu u novom  muzičkom izdanju.

M.Nikolić