Društvo, Vesti

Još funkcioniše humana Jugoslavija

Posted: 17. marta 2018. u 20:39   /   by   /   comments (0)

Uporni humanista, Užičanin Milenko Veselinović  o aktivnosti Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi

Autor: Svetislav Tijanić

U Požegi okupio 160  dobrovoljnih davalaca iz Makedonije,Slovenije, Crne Gore, BiH i Republike Srpske, koji su dali 121 jedinicu dragocene tečnosti

 Kako je Milenko, zajedno sa makedonskim davaocima krvi  pomogao porodici iz Čačka nakon teškog saobraćajnog udesa

Od 2001. godine u Užicu postoji registrovano udruženje dobrovoljnih davalaca krvi. U vreme dok su veliki industrijski giganti u ovom kraju normalno radili, sve do 2006. godine, u ovom udruženju je bilo okupljeno oko 4.500 dobrovoljnih davalaca. Kada su firme počele da se gase, da ljudi ostaju bez posla, i uz to da se udruženja dobrovoljnih davalaca osnivaju po preduzećima, broj onih koji su se okupljali u užičkom udruženju smanjio se na oko hiljadu. I danas, posle toliko godina, kada se novim Zakonom o transfuzijskoj medicini, sasvim menja položaj i status svih udruženja, i – čini se – pogoršavaju  do sada prilično uhodani načini pružanja pomoći ugroženima kojima treba krv, užički davaoci su i dalje u svakodnevnom kontaktu sa nadležnim medicinskim ustanovama.

Dok smo, naime, razgovarali sa upornim humanistom, Užičaninom Milenkom Veselinovićem, predsednikom užičkog udruženja i predsednikom Skupštine Saveza udruženja dobrovoljnih davaoca Srbije, on je, u telefonskom razgovoru sa svojim članovima, uspeo da obezbedi davaoce da ugroženi pacijent u užičkoj bolnici dobije neophodnu krvnu plazmu.

–  Medicinske ustanove ne mogu bez nas, dobrovoljnih davalaca, i načina na koji mi obezbeđujemo krv. Stalno smo na telefonskoj vezi s njima i sa svojim članovima, i reagujemo odmah. Ostaće mi u trajnom sećanju slučaj porodice iz Čačka. Krenuli su na odmor u Grčku i ispred Đevđelije su imali stravičan udes. Moj kolega, predsedik Društva dobrovoljnih davalaca krvi iz Čačka, znajući da mi sarađujemo sa Makedoncima, pozvao me i taržio pomoć. Odmah sam telefonirao davaocima krvi iz Velesa i Skoplja, mojim prijateljima, i oni su neviđenom brzinom odradili sve što je bilo potrebno. Dali su neophodne količine krvi za ovu čačansku porodicu, odšlepali auto na parking, tako da se na kraju sve dobro završilo. Skakali smo od radosti, i plakali, kada nam je javljeno da je čačanska porodica zbrinuta, – priča sa suzama u očima Milenko Veselinović.

Milenko Veselinovic

Udruženje dobrovoljnih davalaca iz Užica održava saradnju sa sličnim udruženjima bezmalo iz čitave bivše Jugoslavije. Naglašavajući da na taj način „još funkcioniše humana Jugoslavija“, Milenko Veselinović podseća da je, zahvaljujući podršci Milana Božića, predsednika opštine koji je bio i pokrovitelj, u Požegi krajem godine održana međunarodna akcija davalaštva krvi gde se okupilo 160 dobrovoljnih davalaca iz Makedonije (čak 50), Republike Srpske (55), Crne Gore, BiH, Slovenije i Srbije, koji su dali 121. jedinicu ove dragocene tečnosti. Značajan doprinos u organizaciji ove humane manifestacije dala je i Poljoprivredna škola iz Požege, gde se sve i održavalo.

– Ova saradnja sa bivšim jugoslovenskim republikama je neophodna, pogotovu ovde u užičkom kraju kroz koji vode međunarodni putevi i gde su poznati turistički centri sa velikim brojem posetilaca. Udruženja dobrovoljnih davalaca iz Crne Gore, s kojima održavamo prisne odnose, – priča Milenko Veselinović, – mnogo puta su pomagala ugroženim građanima Srbije, i obaveštavali me o tome. Ovde su davali krv i dobrovoljni davaoci iz Herceg Novog, Kotora i drugih mesta. Već četiri godine uzastopno Makedonci dolaze u Užice i daju krv. Naše udruženje se bratimilo sa Budvom, Ljutomerom u Sloveniji, Velesom u Makedoniji i Srpskim Sarajevom u Republici Srpskoj. Ljudi misle da se mi bratimimo i okupljamo kako bi pili i uživali, ali nema govora o tome. Mi u svakoj prilici gledamo da pomognemo ugroženim.

Želeli smo da znamo koliko je jedinica krvi užičkoj bolnici do sada dalo Udruženje iz Užica, ali je to jednostavno nemoguće izračunati. Milenko Veselinović kaže da su rekord postigli na “Šarganskoj osmici“ gde su, 2005. godine, dali 470 jedinica. Milenko Veselinović je u Užicu dao krv 46 puta, u Crnoj Gori je dao deset puta, u Republici Srpskoj 21 put, u Iraku dva puta, u Libiji jednom, u vojsci dva puta i na radnim akcijama pet puta. Sve je, međutim, manje članova u društvima, a time i manje davalaca.

– Krvi neće biti bez udruženja dobrovoljnih davalaca, – kategoričan je Milenko Veselinović, aludirajući na neke odredbe iz novog Zakona o transfuzijskoj medicini. – U Srbiji je registrovano 21. udruženje, i oni su članovi saveznog udruženja osnovanog 2014. godine, dok postoji još 40 gradskih udruženja koja nisu dostavila papire o registraciji. Tu su okupljeni humani ljudi koji žele da pomognu, a ne da naplaćuju te svoje usluge. I ja, i moje kolege, ovo radimo iz ljubavi. Da pomognemo unesrećenim. I to bez ikakve nagrade. Ja, recimo, za sve ove godine nisam dobio priznanje od svog grada, od Užica, niti od Republike Srbije. Možda im smeta to što nisam partijski povezan, ali u statutu našeg Udruženja stoji da ne možemo biti članovi ni jedne partije. A plus, ja to i ne želim. Mene raduje što se grade dobri putevi u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, BiH i Makedoniji, jer verujem da će biti manje udesa i manje potrebe za krvlju. Ali, valja upamtiti da je saradnja sa bivšim jugoslovenskim republikama neophodna jer, kada se, ne daj bože, dogodi nešto u drugoj republici, dobrovoljni davaoci će prvi priteći u pomoć.

Užičani ne smeju nikada zaboraviti 2014. godinu kada su bile velike poplave. Naša braća iz Crne Gore, davaoci krvi, su oranizovano došli u Užice i doneli poklone za naše davaoce krvi. I dali su krv u Centru za transfuziju krvi u Užicu. Krv su dali njih 72 od ukupno 92 koliko ih je došlo iz Nikšića, Pljevalja, Kolašina, Mojkovca, Bijelog Polja i Podgorice. Sve poklone koje su doneli Udruženju dobrovoljnih davalaca krvi, pampers pelene za decu, lekove, ćebad, čizme, kišne mantile i još razne opreme, prosledili smo Crvenom krstu Užice, – napominje Milenko Veselinović.