Plus

Jedan od državnika koje istorija pamti

Posted: 7. februara 2017. u 00:31   /   by   /   comments (0)

 

Piše: Boban Markotić

Na dan 6. februara  1911. godine na svet je došao Ronald Regan, koji će postati 40-ti predsednik SAD. Ceo svoj život posvetio je zalaganju i odbrani univerzalnih civilizacijskih  vrednosti sveta. Neosporno je pripadao istaknutim političkim liderima Amerike, ali i cele Evrope i modernog sveta osamdesetih godina, kakvi su Fransoa Miteran, Margaret Tačer, Mihail Gorbačov, Leh Valensa i nekadašnji premijer Kanade Brajan Merluni… Otuda i ovo podsećanje.

Regan je rođen i odrastao u malim gradovima Ilinoisa. Diplomirao je na koledžu Jurina.  Počeo je kao sportski radio novinar, bio je holivudski glumac, političar, 33. guverner Kalifornije u dva navrata, i tokom dva mandata predsednik od 1981. do 1989. godine. Većina istoričara se slaže da je reč o jednoj od najžnačajnijih ličnosti s kraja 20. veka.  Drugi svetski rat provodi u Holivudu.  Privatno iz braka sa glumicom Jane Wuman imao je ćerku Marijen ( 1941 – 2001 ), sina Michaela ( 1945 ), te kćer Cristine, koja je preminula nakon porođaja 1947. godine.

Nakon razvoda 1952. godine ženi se sa glumicom Nancu Davis s kojom ima dvoje dece – kćer Patti ( 1952 -) koja je danas uspesna porodična osoba, i sina Rona (1958- ) koji je uspešan radijski novinar i komentator.

Kao druga Reganova supruga, Nancu je vlastitu karijeru   zanemarila i uveliko podredila svom suprugu kako bi on mogao nesmetano da se bavi političkim radom. Savladala je svetske jezike i manire diplomatskog protokola što je ostavljalo snažan utisak na  svetske diplomate. Uz njega je doslovno bila i u dobru i u zlu.

Ronald Regan februar 1981. godineGlatko je pobedio svog protiv kandidata iz Demokratske stranke Kartera  na izborima 20. novebra 1980. godine. Javno mnjenje u tadašnjoj Jugoslaviji i politički vrh federacije bili su naklonjeni reizboru Kartera  u Beloj kući. Smatralo se da je on “primereniji“  zvaničnom Beogradu i njegovoj nesvrstanoj politici  između istoka i zapada.Tek neverica i muk zavladali su tih dana u jugoslovenskoj prestonici.  Tada se pola sveta pitalo pa šta će to sada da bude, “izabrali su glumca za predsednika”. Strahovi su bili neosnovani. Oformio je jedan izuzetno dobar i kvalitetan spoljnopolitički tim, slušao je svoje ljude, i ispostavilo se kasnije,  da je bio jedan od najboljih predsednika, kada se radi o spoljno jpolitici.  O izboru DonaldaTrampa svašta  se priča. Da li će novoizabrani predsednik moći da stane“rame uz rame” Reganu ili će tek biti njegova” bleda kopija” , prerano je reći.

Pokušaj atentata  na Ronalda, tek što je započeo prvi predsednički mandat, 30. marta 1981.  bio je jedan od najtežih momenata u njihovom životu.  Propali student, John Hinckleu propali izvršio je atentat. Tom prilikom pogođen je Regan, njegov sekretar za štampu i još dve osobe. U poslednjem trenutku ga voze u najbližu gradsku bolnicu, i samo zahvaljujući umešnosti i naporu tima mladih (na dežurstvu ) hirurgra predsedniku je spašen život. Kao supruga, Nancu  je bila  sa njim svo vreme u bolnici. Nije dozvoljavala da iko sem medicinskog osoblja dođe do Regana.  Izbacila je jednog od senatora koji je došao u bolnicu i predstavio se kao predsednikov bliski prijatelj. Oporavak je potrajao, tek kasnije je ustanovljeno da su povrede bile mnogo ozbiljnije nego što se predstavljalo javnosti.

Prvih godina mandata Regan je učvrstio konzervativni imidž Republikanske stranke, uhvatio se u koštac sa komunizmom u tadašnjem SSSR –  u i Istočnoj Evropi i utrostručio načionalni dug u trci sa drugom supersilom. Negova popularnost, energija i imidž još inspirišu  republikance.

Reganov moto reizborne kampanje – „Ponovo jutro u Americi“, bio je predmet podsmeha njegovih političkih rivala. Glatko je pobedio u svim saveznim državama 20. novembra te  1984.

U spoljnoj politici gradio je ratne arsenale, dok je težio postizanju sporazuma o kontroli naoružanja s tadašnjim SSSR. reagan-gorbachev-moscow 1Posle „ odlaska“  Leonida Brežnjeva 1982.  i kratkog liderstva  Černjenka i Andropova u Kremlju,  dolazi do smene generacija i novi „ gensek“ Sovjeta je Mihail Gorbačov.  Čuveni su  pregovori  u  Ženevi  iz 1985. godine sa novoizabranim liderom Gorbačovom, te njegova poseta Reganovima u Beloj kuci 1987. godine,  pa poseta Francuskoj juna 1984. na četrdesetogodišnjicu obeležavanja iskrcavanja savezničkih snaga u Normandiji. Svakako, istorijski nazapaženija bila je poseta Reganovih Moskvi maja 1988. godine. Poseta Kremlju, neposredni  razgovori sa građanima Moskve,  oblilazak manastira prestonice, nešto je što je ulivalo  poverenje domaćinima, koji su bili spremni da hladni rat pošalju u političku istoriju. Oponenti će mu spočitavati zaoštravanje odnosa sa Libijom i njenim vođom Gadafijem koji je bio sovjetski saveznik,  te pomoć pobunjenicima u Nikaragvi koji su bili protiv levičarske vlade naklonjenje Kubi,  pa podrška Gvatemali i Salvadoru, pokretu Solidarnost u Poljskoj i podršku gerilcima koji su vodili borbu protiv Sovjeta u Avganistanu tih godina. Radio je sve da mu marksističko – lenjinistički režimi ne dođu do pod prozore  SAD.  Odnosi sa zvaničnim Beogradom bili su korektni. Pamti se poseta predsednice Savezne vlade  tadašnje  SFRJ  Milke Planinc  Reganovima u Beloj kući. Dobro se  sećam situacije kada su sedeli jedno naspram drugog, kao dva ravnopravna  “državnika“  u Beloj kući. Tu su i  posete saveznog funkcionera Mike Špiljka Vašingtonu, koje do detalja opisuje i sam Regan u svojim Memoarima.  Svog potpredsenika Džordža Buša, /starijeg/,  šalje u zvaničnu posetu Beogradu negde 1985 godine… Uprkos svemu Regan je otišao iz Bele kuće sa podrškom Amerikanaca kakva se ne pamti u istoriji SAD.  Amerikanci su bili oduševljeni nestankom sovjetske imperije, koja je prema mišljenju mnogih, SAD učinila bezbednijim mestom. Bar u to vreme.

Reganove godine bile su vreme cvetanja novih milionera  posle rata u Vijetnamu, i krize sa taocima u Iranu. Amerikancima se dopadalo sve u vezi sa Reganom, od borbe protiv  komunizma do dizajniranih kostima njegove supruge, i novog porcelana u Beloj  kući. Simpatije se produbljuju i zbog njegove specifične ličnosti. Doživljen je i kao oličenje životnog sna – siromašak koji je našao put do moći i slave – delimično začet u fabrici snova, odskočivši od filmskih rola do glavne političke uloge

Godine  1989., nakon isteka drugog mandata, vlast je predao svom potpredsedniku Džordžu Bušu, i tako je nastavljen kontinuitet republikanaca u Beloj kući i po treći put .  Reganovi se povlače na svoje imanje u Santa Barbari i kuću na Bel –  Airu. Pišu memoare iz vremena kada su bili stanovnici Bele kuće. Poslednji put se pojavljuje u javnosti 27. aprila 1994. na sahrani Ričarda Niksona.  Novembra te godine  obavestio je pismom svetsku javnost da boluje od alchajmerove bolesti, i da se povlači iz javnog života.  Od njega se, ni dana, nije odvajala supruga Nensi, ostavljajući upečatljivu impresiju o snazi porodice. Preminuo je 5. juna 2004  u svojoj kući u krugu porodice, a na velikom  pogrebu prisustvovalo je  preko 150.000 ljudi, među kojima je bio i veliki broj aktuelnih kao i bivših šefova država i vlada iz celog sveta, kao na primer Leh Valensa, Mihail Gorbačov, Margaret Tačer…

Sećamo  ga se sa iskrenim poštovanjem, kao velikog lidera, iskrenog političara  i saborca u odbrani civilizacijskih tekovina i vrednosti za koje se zajedno sa svojom suprugom Nancu, zalagao i borio celog svog časnog i dugog života…