Umetnost

Igrom do nove stvarnosti: „Asamblažiranje“ Aleksandra Pavlovića

Posted: 17. juna 2017. u 10:58   /   by   /   comments (0)

Izložba fotografija „Asamblažiranje“ autora Aleksandra Pavlovića, njegova druga po redu samostalna izložba otvorena je u Klubu mladih u Požegi 16. juna. Nakon uspešnog predstavaljanja u Narodnom muzeju Užice, Pavlović je svoju izložbu u Požegi „ ponovio“ sa par novih radova, a postavka sa detaljima kao što su merdevine, traka za obeležavanje trase PTT kabla, flaša piva na fotografiji postavljenoj na podu i ostaci paspartua okačeni na plafon dali su ovoj izložbi karakter „radne“. Sugerišući  na ovaj način da je umetnost nikad dovršen proces, Pavlović je rekao da je ovim „mešanjem“  umetničkog dela i svakodnevnog života , u stvari hteo da sugeriše da je umetnost neodvojiva od istog, da to „nije nikakav nadrealni akt, aktivnost ili neko čudo nedostupno svakodnevnici i prosečnom čoveku, već je umetnost jednostavno: postupak promišljanja i postavljanja objekata koje svakodnevno viđamo u jedan drugačiji kontekst“. Govoreći o svom postupku stvaranja, Aleksandar je rekao da je to u stvari „dekonstrukcija objekata, ne misleći pri tom samo na predmete, već i na likove, događaje i atmosferu, i njihovo postavljanje u  promišljenu korelaciju, pri čemu nastaju nove situacije , koje na prvom mestu treba da povedu svakog putem samoispitivanje i samopromišljanja“.

-Iako na fotografijama ima dosta elemenata koji bi se mogli okarakterisati kao destruktivni, u smislu jedne brutalnosti kojima pristupam posmatranju objekata koji su predmet mog interesovanja i istraživanja u kontekstu ideje na svakoj fotografiji, moj cilj ni namera nije da budu tako shvaćeni. U tom bukvalnom posmatranju, fotografija i gubi smisao umetničkog dela, ali ako joj pristupimo kao činu stvaranja , što potencira da ideja postaje bitnija od motiva koje posmatrač vidi, onda sve dobija drugi smisao.  Moja namera je upravo ta: da nas , svakog ponaosob , ova , nazovimo brutalnost je tu da svakog od nas  natera da razmisli o sebi, svetu koji ga okružuje, svom odnosu i mestu u tom svetu i načinu na koji komunicira sa njim, pa da time, a što smatram da je i cilj umetnosti, radimo na sebi da bi svet učinili boljim i lepšim- rekao je Pavlović.

Svoj dalji rad, kako je nagovestio , nastavlja se u ovom istom „ mogućnostima neiscrpnom pravcu“ koji se tiče vizuelnog izraza, pri čemu ima u planu da u nekom budućem periodu istražuje i mogućnosti video instalacija, fotografije, onakvu kakvu je on vidi: kao nešto što podseća na kadar iz video rada, uz dodatak zvuka.

Izražavajući zahvalnost KC Požega na realizacij izložbe, Aleksandar Pavlović je čin otvaranje izložbe prepustio Velimiru Popoviću , teoretičaru umetnosti koji je i autor teksta u katalogu.

  • -Sašini radovi nastaju kao eksperiment baziran na pozicioniranju motiva kroz slaganje slojeva / layers/ same fotografije. Procesualnost svakog pojedinačnog sloja postaje vidljiva u trenutku kada se fotografski eskperiment , koji učestvuje u oblikovanju njenih plastičnih , grafičkih i konceptualnih ciljeva, realizuje. Kroz opisan načni na površini fotografije lagano nastaju motivi. Kao takav, motiv je određen kao skup fotografskih elemenata , međutim, on nije ni više ni manje od bilo kog drugog fotografskog elementa. Ovo tvrđenje određuje karakter igre kroz koju nastaju radovi o kojima je reč. Naime, čini fotografisanje se sastoji od nameštanje situacije ( pozicioniranje motiva) koja će biti upisana kroz objektiv kao niz slojeva- pojasnio je suštinu Pavlovićevog pristupa fotografiji , Velimir, a u nastavku posmatraču sugerisao i pristup ovim radovima:
  • – Karakter igre dodatno definiše i odnos ništa- nešto, koji predstavlja strategiju da se eksperimentalni proces izvede. Situacija koja ispunjava ono što se označava kao ništa, daje mogućnost da se unutra nje nešto dogodi. Tragovi situacije grade fotografije koje mi ovde posmatramo. Oni su za nas nešto dok sama situacija figurira kao ništa, iz prostog razloga što ostaje trajno nedostupna za nas. Procesualnost autorove namere svodi se na igru imeu njih. Na taj način ovi radovi počinju da figuriraju kao ekranska rešenja putem kojih se razmatraju bitne teme našeg postojanja.

Popović je u daljem govoru skrenu pažnju i na „mnogoznačnost fotografskog elementa koji uvodi Sašin opus u različite nadrealističke kombinacije“ , ističući da „ovakav način koncipiranja slike dozvoljava autoru da unutar niza fotografija nagoveštava različite priče“ , dodajući i da „ovakvim postupkom i pristupom dolazimo do granice na kojoj igra otvara poetsko u njima, ali i u nama.“

Nakon izložbe u Požegi, put Pavlovićevih radova kreće se pravcem nove izložbe u Herceg Novom.