Društvo

Ideologija i predrasude jače od ekonomije: sadašnje Užice i „Užička republika“

Posted: 7. avgusta 2017. u 08:31   /   by   /   comments (0)

Narodni muzej Užice, nedavno je izdao katalog, po obimu- knjigu : „Užička republika“, u dvojezičkoj , srpsko- engleskoj formi, koja je u stvari detaljan, bogato opremljen vodič kroz stalnu muzejsku  postavku „Užička republika“ na 160 strana. Autor kataloga je istoričar, radnik Narodnog muzeja Užice, Radivoje Papić koji je i priređivač stalne postavke, a osim teksta kojim se u najkraćem predstavlja istorijat Užičke republike, katalog je bogato opremljen fotografijama i crtežima, tako da se kroz njega mogu upoznati vreme, prilike, i ljudi iz vremena  koje , ne samo za Užice , ima veliki istorijski i simbolični značaj, već i na ovaj način proći kroz muzejsku postavku. Ono što ovoj postavci, po svemu , najvrednijem što se u Narodnom muzeju Užice uradilo u „novo doba“ nedostaje, jeste da se kompletira i završetkom radova i ponovnim stavljanjem u funkciju spomen kompleksa Kadinjača, razreši pitanje postavljanja spomenika Josipu Brozu Titu na odgovarajuće mesto, i da se konačno, pokrene pitanje većeg korišćenja ovih kapaciteta u svrhe tzv. kulturnog turizma.

 Više puta do sada je od strane rukovodstva Grada najavljivano rešavanje pitanja nalaženja trajnog mesta Titovog spomenika koji još uvek stoji iza zgrade muzeja, čak su u izjavama i izneti konkretni datumi kao krajnji rok, ali se , izgleda dalje od izjava nije otišlo. Da li i šta se dešava, sa našim kulturnim i potencijalnim turističkim kapacitetima vezanim za Užičku republiku, pitali smo direktora Narodnog muzeja Užice, Nikolu Gogića.

Podsećajući da je spomenik Josipu Brozu Titu podignut 1961. na Trgu partizana koji i danas nosi to ime, i da je „jednom trapavom preporukom  o nazivima ulica, trgova i gradova od strane države, koju su neki jedva dočekali da se Titov spomenik skloni  sa trga, tamo gde je arhitektonski i umetnički bio dobro rešen, i dobro ukomponovan, i čiju celinu je prof. Mandić dobio veliki broj evropskih i svetskih priznanja“, direktor Narodnog muzeja Užice skrenuo je pažnju i na to da je odnos prema ovom spomeniku iskazao, između ostalog, i  našu opštu  kulturu kroz način postupanja sa umetničkim delom.

-Spomenik je jedno vreme bio položen iza zgrade muzeja, na jedan dosta ružan način, dok nije podignut na postament na ulasku u Fabriku oružja i municije, odnosn deo koji je služio kao civilno sklonište, gde i danas stoji. Istina je da je bilo dosta inicijativa, na prvom mestu od strane Saveza boraca i mnogih građana da se spomenik vrati odakle je i sklonjen. Za mene, on  je ukraden sa Trga partizana. Bez ikakve dozvole i rešenja nadležnih organa, pre svega Zavoda za zaštittu spomenika kulture, taj spomenik nije smeo biti pomeren sa svog mesta,a  sklonjen jednom birokratskom odlukom Saveta Skupštine opštine Užice. To je  delo birokratije koja nije postupila u skladu sa zakonima, ne pribavivši mišljenja i odluke nadležnih organa i institucija koji se bave spomenicima i kulturnim dobrima. Ceo taj ambijentalni prostor Trga partizana sa spomenikom na njemu proglašen je kulturnim dobrom, tako da se slobodno  može reći da je njegovo uklanjanje običan vandalizam. Za nas radnike u Muzeju, on je sada  predmet zaveden pod rednim brojem u muzejskoj zbirci , i kao takvog ga čuvamo i tretiramo.

Postojala je inicijativa da se spomenik vrati na trg, pa onda je gradonačelnik više puta najavljivao njegovo postavljanje na plato ispred muzeja, i šta se sada dešava?

-Kada je pripremana stalna muzejska postavka „Užička republika“ od strane radnka užičkog muzeja potekla je inicijativa da se spomenik izmesti sa postojećeg mesta i premesti ispred zgrade štaba odakle je rukovođeno ustankom u periodu Užičke republike, ili u neposrednoj blizini trezora u prostoru parka. U neposrednim kontaktima sa rukovodstvom Grada Užica, bilo je dogovoreno da se te aktivnosti započnu, pa je to odlagano više puta: od 9. oktobra  na 29. novembar prošle godine, pa najavljeno za maj mesec ove godine, onda opet odloženo, i na kraju se sa tom inicijativom stalo na nivou Grada.

Gospodin Gogić, je rekao da je njegovo građansko mišljenje da spomenik treba vratiti na njegovo mesto, na Trg parizana, a da je kao radnik muzeja u obavezi da ga tretira kao muzejski predmet, a na pitanje šta bi sada trebalo uraditi i ko treba ponovo, po ko zna koji put, da postavi pitanje o konačnom rešavanju mesta za spomenik Josipu Brozu, direktor je rekao da  „ponovno pitanje, izgleda, i ovaj put, treba svi mi da postavimo, jer se najavljivanje, pa prećutkivanje rešavanja mesta ovog , po grad i muzej značajnog  i istorijskog i umetničkog  spomenika, ovako može ponavljati u nedogled“.

-Što se nas tiče, radnika Muzeja, odavde je poteklo puno inicijativa, predloga i ideja na koji način bi potencijal , spoj kulture i istorije mogao  da se iskoristi na dobrobit grada i građana. Jedna od njih je bila i ideja da predstvnici medija, ministri, ličnosti od značaja za kulturu i umetnost, dođu u Užice Plavim vozom iz Beograda i da im se, uz predstavljanje svih detalja vezanih za istoriju našeg grada, na prvom mestu Užičke republike, u toku tog putovanja, ukaže na značaj , ali i neiskorišćene mogućnosti koje ovaj naš istorijski značajan simbol nudi za čitavu državu, ali ni to nikada nije realizovano. Najbliži toj mogućnosti bili smo prošle godine, tokom perioda kada se završavala stalna postavka „Užička republika“, ali do njenog ostvarenja nije došlo- rekao je Gogić.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

On je, u sklopu priče o mogućnostima šireg korišćenja potencijala Užičke republike rekao i da „najverovatniji kamen spoticanja predstavlja i još uvek neprevaziđena istorijska podeljenost koja nas je u velikom delu istorije i unazadila“, a kao primer nerazumevanja i lokalnih čelnika na vlasti ka naporima Muzeja naveo je i činjenicu da Grad Užice ni jednim dinarom nije pomogao izdavanje kataloga „Užička republika“.

-Katalog smo štampali iz svojih sredstava, mada smo se obraćali i Gradu za finansijsku pomoć u želji da imamo što bolji i što opremljeniji katalog , ali naša obraćanja nisu naišla na razumevanje.

Direktor muzeja, Nikola Gogić je rekao i da „izgleda stranci više cene mogućnosti koje pruža naša istorija i kultura, nego mi sami“ navodeći kao činjenicu da Slovenija ima eksluzivno pravo reklamiranja Užičke republike pred Evropskom unijom, pod nazivom „Ljubljanski proces“.

Slovenci jedini imaju pravo da pred Evropskom unijom reklamiraju -našu Užičku republiku. Očito, dok mi još uvek smatramo da „vreme nije zrelo“ da se neke stvari iz istorije prevaziđu, uz dužno poštovanje žrtava na obe strane, Slovenci ni malo nisu gadljivi na pare koje im ovaj, naš deo istorije donosi. Ova činjenica govori u prilog tome, koliko nas naše predrasude, naša nemogućnost da šire sagledavamo stvari , da gledamo u budućnosti , umesto u prošlost, koči u  sadašnjosti , a time i stvara prepreku da se razvijamo ne samo u materijalnom, već i u kulturološko istorijskom pogledu- rekao je Gogić.

Da se u idejama, koje bi mogle biti i na ekonomsku korist gradu i državi ne oskudeva, Gogić je dao samo naznake  jedne od njih:

-Iskreno, kao i mnogi građani, imam nostalgiju za dobrim stvarima iz Titovog perioda, da ga tako nazovemo, a kao bio sam i predsednik Memorijala Jugoslavije, i moja ideja, sa željom da to bude i inicijativa i muzeja i Užica je da se okupe gradovi koji imaju prefiks republike: Duborovačke, Labinske, Bihaćke, Kruševske, Fočanske, Užičke. Čini mi se da je svako okupljanje bolje i donosi veću korist u svakom pogledu svima, nego „prepucavanje“ preko medija ko je kriv. Naravno, još jednom ističem, žrtve se moraju poštovati, ali to je deo naše istorije, i mislim da je krajnje vreme da se na jedan zdrav način, bez predrasuda, okrenemo i u pravcu budućnosti.

Napominjemo da je za realizaciju stalne postavke Užička republika u Narodnom muzeju Užice, trebalo više od decenije, a razloga za to , kako je direktor muzeja rekao bilo je više: od nedostatka materijalnih sredstava, do ideologije, a sada kad je konačno otvorena, predstavlja retku dragocenost u kultrološko muzejskom smislu, ali i potencijalni izvor prihoda koji se još uvek ne koristi dovoljno.  Gotovo da nema eskurzije, organizovane, a sve više i pojedinačne turističke , ili poslovne , pa i privatne posete Užicu da se ova postavka ne poseti.  Uz posete Muzeju, gotovo uvek ide i pitanje: zašto je Titov spomenik, simbol  nekadašnjeg Užica, Užičke republike i istorije naših prostora, još uvek iza zgrade muzeja?!

M. Nikolić