Umetnost

„Hvala ti, majko mila!“- Osnovci iz Karana poručili priredbom za 8. mart

Posted: 8. marta 2018. u 16:37   /   by   /   comments (0)

„I niko na ovom svetu nije podmetuno sigurnije rame pod teret naših svakodnevnih briga, nego što su naše voljene mame. Zato bismo hteli danas- svi mi, deca velika i mala, uz buket cveća, reći vam od srca HVALA!

Kad mame nemaju vremena, tu su,zna se , naše bake. One su, takođe,  nezamenljive u našim životima i zato upućujemo nekoliko stihova i njima!“

Reči zahvalnosti majkama i bakama kao i učiteljici uputili su učenici trećeg razreda OŠ Miodrag Milovanović Lune iz Karana. Oni su na predlog učiteljice Slađane Marković, preuzeli inicijativu oko pripremanja priredbe povodom Međunarodnom praznika žena, 8. marta. Po rečima njihove učiteljice, nakon predloga, toliko su se „zagrejali“ za ideju da obraduju svoje majke i bake, da su svaki minut slobodnog vremena kod kuće, čak i  mimo časova slobodnih aktivnosti u školi, trošili na pripremu programa. Tekst koji su sačinjavali stihovi upućeni majci obogaćen je i dramskm delom u kome su ovi vredni trećaci u najkraćem prikazali jedan dan u životu prosečne porodice: majku ,domaćicu, dvoje dece, i oca koji nakon posla na kome „nije stigao da popije treću kafu“, dok čeka ručak, čita novine, i kao autoritet učestvuje u vaspitavanju. Briljantno odigrane uloge u kojim se do najmanjih  sitnica vodilo računa da se dočaraju likovi, od frizure, garderobe, pokreta i gestova, dočarale su pravu kućnu atmosferu , na način kako bi to i pravi profesionalni glumci prikazali. Marija, Danilo, Iva i Ognjen bili su akteri ovog skeča, a odabranim stihovima  Nikola, Aleksandra, Andrej, Miloš, Aco i Danka  upotpunili su svečani trenutak za prisutne majke. Iznenađenje priredbe je deo na kraju koji su posvetili učiteljici, a koji su sami dodali , uvežbali, a da ona to nije znala. Prijatno iznenađenje za učiteljicu, ali tu nije bio kraj njihovih namera da majkama zaista odaju poštovanje: podelili su im po čestitku koju su sami pravili,i po originalne broševe , takođe njihovih ruku delo. Za svoje bake , takođe su napravili čestitke i poneli kući da im podele. Mame su, na ovom priredbi stvarno dobile mesto počasnih gostiju: uz kafu i keksiće , mogle su da malo odmore od svakodnevih poslova i s mirom uživaju u stihovima  koje su im s puno ljubavi izgovarala njihova deca. Mnoge od njih, rekoše posle priredbe, nisu ni znale da su se  njihovi devetogodišnjaci s takvom prilježnošću posvetili vannastavnim aktivnostima.

Marko Kovačević koji razdaljinu do škole od jednog kilometra „pređe čas posla: za dvadeset minuta“ kaže da „zna da mame kod kuće imaju previše posla“ i da se trudi da pomogne. Njegova zaduženja, isto kao što radi i Danilo Petrović, jesu da „unese drva, naloži vatru, donese šta treba za ručak“, a Danilo koji je igrao oca u skeču, kaže i da „opere nekad sudove, zato što mu to nije teško“.  Danilo kaže da i njegova mamam ima puno posla, „ali i da tata dosta radi , i da se puno umori na poslu, pa onda mora prvo da odmori, pa tek onda da se prihvati ostalog posla oko kuće“. Ovaj talentovani glumac , koji do škole „nekad pešači, ali većinom dođe sa stricem, kolima“ pređe 4 km, ne krije da je babin ljubimac. Kaže da mu , „iako ima i stariju  i mlađu sestru“, baba nekad i krišom da džeparac ili nešto od slatkiša. Od poslova koje radi kod kuće, Danilo voli i da „čuva mlađu sestru, da bi mama negde mogla da ode“.

Marija Gajić briljantno je odigrala ulogu majke, mada se u početku pripreme priredbe nerado prihvatali uloge mame, kaže da i kod kuće „od malih nogu voli da glumi i recituje“. Ona kaže da „se baš trudi da pomogne mami kod kuće“ a da , pored zaduženja oko drva i da donese mami na dohvat ruke sve šta joj treba, „voli da pomogne i kada se sprema ručak“. Marijina specijalnost su palačinke, pica i kroasane, a uživa u svemu što se tiče „rada po kući zajedno sa mamom“. Za razliku od Danila, Marija je kategorična u mišljenju da „mame imaju više posla od tate, i da zaslužuju i da im se više pomogne, zato što se nikad ne odmaraju“.

Broševi i čestike koje su vredni trećaci napravili za svoje mame samo su znak pažnje, ali složili su se „mamama i bakama treba stalno i pomoći i pokazati ljubav, da bi im bar malo život ličio na osmomartovski dan“.

M. Nikolić