Vesti

Hajde, bre, da naučimo kako da odlažemo smeće!

Posted: 10. januara 2018. u 00:14   /   by   /   comments (0)

Lični stav: zašto moje komšije, iako znaju šta se prosipa u zeleni kontejner, u njega uporno odlažu pepeo

Piše: Svetislav Tijanić

Očito je da neke stvari radimo namerno. Iz inata. Jer, zašto bi moj i vaš komšija, ako zna da su zeleni kontejneri po Užicu postavlјeni da se u njih baca papir, staklo, drvo, plastika pogotovu, i sve ono drugo što se prebiranjem može iskoristiti, zašto bi u njih prosipao pepeo! I zašto nam je grad prlјav, i zašto su prilazi Užicu  katastrofalno zapušteni i neuređeni? Moj lični stav je da to ne mora i ne bi smelo da bude.

Kada smo se, u mom rodnom selu Šlјivovici, pripremali za prvi Šlјivovački sajam domaće rakije, turističko-privrednu manifestaciju koju sam osmislio, morali smo prvo da malo uredimo selo. Postavili smo velike table na magistralnom putu, zatim putokaze na lokalnim putevima i – što smo smatrali najvažnijim zadatkom – odlučili smo da uklonimo divlјe deponije. Bilo ih je, verovali ili ne, ravno 25! Svašta su lјudi tu bacali. Čak su i pršutari iz Mačkata dolazili da u korito reke Sušice u Šlјivovici istovaraju goveđe kosti i iznutrice od poklane stoke. Srećom, prijava nadležnim učinila je da prestane istovar kostiju i iznutrica po Šlјivovici, a kažu da se  Mačkatu više i ne kolјe stoka. U Šlјivovici su postavlјeni i kontejneri, i sinulo je najednom ovo selo. Popularna „Rakijada“ pokazala se kao uspešan projekat i zbog uređenja sela.

Pojedini meštani, istina, vođeni verovatno inatom kao i ovde, u Užicu, u mom komšiluku, nisu želeli da se oslobode navike da smeće i tvrdi otpad prosipaju gde stignu. Zašto ovo pišem?

Pre svega zbog stanja u Užicu i onoga što nam je kao mogućnost pružila deponija Duboko koju smo dočekali kao spasonosno rešenje, a nismo to iskoristili. Imam na umu ono što sam, svojevremeno, video u Milanu. U samom gradu na jednom širokom platou bila je postavlјena mobilna fabrika za preradu i sagorevanje smeća, i istovremenu proizvodnju električne energije. Do fabrike su vodile besprekorno čiste saobraćajnice, kojima su u savršenom redu pristizali kamioni smećari i – čekali na istovar.

Tada sam sa ekipom Atletskog kluba „Mladost“, kao sekretar kluba, otišao na Evropsko prvenstvo u krosu u Mantovi. Vozač, Italijan, koji nas je prevezao sa aerodroma iz Milana u Mantovu, objasnio je da je u ovom gradu postavlјeno nekoliko mobilnih pogona (mogu se za nekoliko dana premestiti na sledeću lokaciju) koji prerađuju smeće i koji istovremeno, sagorevanjem smeća, proizvode značajne količine električne energije i ostvaruju zaradu. Zanimlјivo je da se iz ove neobične fabrike u nebo dizala veoma mala količina dima. Mnogima sam pričao o tome kada smo se vratili iz Italije. Kažu da je isti slučaj i u Moskvi.

Jedna od savremenijih fabrika za klasiranje i preradu smeća (ili, komunalnog otpada, kako ga zovu), ali ne do te mere kao ova koju sam video u Milanu, jeste i naša deponija Duboko. Po Užicu i Sevojnu zato su postavlјeni dupli kontejneri, i građanima je preporučeno da se u one zeleno ofarbane odlaže papir, karton, plastika, metal, drvo, staklo i drugo. U mom komšiluku, a video sam to i u drugim dellovima grada, mnogo je međutim onih koji uporno u zelene kontejnere prosipaju sve. Uvek se kada to gledam zapitam zašto ne možemo toliko da učinimo za svoj grad, za ovdašnje firme, za te lјude koji u Dubokom prebiraju i selektuju taj otpad. Ali, nije to, na žalost, sve.

Treba, recimo, samo pogledati prilaze Užicu. Pored puta ima svega i svačega. Da li to lјudi namerno prosipaju otpad gde stignu. Naiđite pored neke gradske osnovne škole kada su đaci na odmoru i kada jedu užinu. Mnogo njih će, olako, bez imalo stida, papir u kome je bila zavijena užina, samo spustiti pored sebe na tlo. Zašto to deca čine. Koja je to vrsta inata? Da li je taj bes protiv nekoga upućen? Ne verujem da ne znaju čemu služi zeleni kontejner. Ili je u pitanju najobičnije nevaspitanje? Dalјe, ako odete u bolnicu, pogledajte samo parking naspram ulaza u Laboratoriju. Ljudi lepo doručkovali u hladu, pod borovima, pa papir i plastične čaše pobacali tu. Čudno je da to niko ne vidi, i ne pokupi, a mogli bi to da urade i zaposleni u obližnjoj pekari, u krugu bolnice, jer je sve to što je bačeno kod njih i kuplјeno!

A pričamo o turizmu. O stranim gostima! Kako mi mislimo da se bavimo turizmom ako sami prlјamo sve oko sebe. Sećam se kada smo pripremali „Šargansku osmicu“ za „prijem turista“ (tada sam bio potparol „Šarganske osmice“), svakog vikenda Radovan Glibetić, jedan od tvoraca tog turističko-privrednog mokrogorskog čuda, predvodio je svoje saradnike u obilasku čitavog tog područja, kako bi pokupili smeće i bačeni otpad. Podizali su svaki papirić na tom području. I kraj puta, i u livadama, i u potocima, i na šinama. I dogodilo se ono u šta je malo ko od nas verovao: lјudi su prestali da prosipaju smeće bilo gde. Na „Šarganskoj osmici“ godinama nije mogao da se nađe bačeni papir.

Ne znam kakvo je sada stanje, jer dugo nisam bio u Mokroj Gori, pa sam potražio prijatelјa na fejsbuku, potpisuje se kao „Mica ris“, koji gaji egzotične vrste ptica, živine i pasa, da mi kaže ima li na „Šarganskoj osmici“ bačenog smeća. Na Jataricama, gde on i supruga vode svoje prijatelјe na izlet, i u čitavoj Mokroj Gori, i dalјe je besprekorno čisto. „Supruga i ja bar jednom mesečno odemo gore, ponesemo nešto za jelo i uživamo. Mojim poznanicima na Fejsbuku sam do sada poslao bar stotinu fotografija Mokre Gore, Šarganske osmice, Jatarica, Kamišine, crkve Svetog Jovana, popularnog „Ćire“ koji saobraća prugom od Mokre Gore do Šargan Vitasija. Pričao sam im da nema lepšeg kanjona od onog na Rzavu između Vardišta i Dobruna i neki su već dolazili“, priča mi on.

Lepo od njega, nema šta. A zamislite kako bi mu fotografije izgledale da, kojim slučajem, po Jataricama ima rasutog papira.

A kako bi tek Užice i okolina izgledali da ga nema!?