Umetnost

Grob neznanog junaka – Meštrovićevo remek-delo čuvaju Hitlerovi četinari

Posted: 15. aprila 2019. u 23:53   /   by   /   comments (0)

Veličanstven mauzolej, rad istaknutog skulptora Ivana Meštrovića, u potpunosti je izveden u crnom jablaničkom granitu.

Najpre mi dozvolite da ukažem na terminološku grešku koja je kod nas veoma uvrežena. Naime, često ćete čuti da se govori o ,,Spomeniku neznanom junaku“,  iako je jedini ispravan naziv tog memorijala ,,Grob neznanog junakaˮ. Zašto?

Radi se o veoma specifičnom tipu nepokretnog kulturnog dobra čija je osnovna funkcija ta da predstavlja mesto sahrane neznanog (nepoznatog) junaka i samim tim centralno mesto odavanja počasti ratnicima stradalim u svim ratovima u istoriji jedne države. Dakle, to nije najobičniji javni spomenik, već zaista jeste grob budući da neznani junak u njemu i počiva.

Spomenik sovjetskim ratnim veteranima na Avali

Fenomen Groba neznanog junaka

Nakon strahota Prvog svetskog rata, u Evropi je postepeno jačala svest o potrebi njegove trajne memorijalizacije u realnom, ali i simboličkom vidu.

Kako je tokom tog ratnog sukoba došlo do stradanja oko 18 miliona pripadnika različitih oružanih snaga i civila, te kako se pokazalo nemogućim da svakome od njih ponaosob bude odata zaslužena zahvalnost i iskazano poštovanje, došlo se na ideju da se uspostavi jedno centralno i simbolično mesto odavanja počasti svim pripadnicima oružanih snaga jedne zemlje.

Tako je nastao fenomen Groba neznanog junaka – simboličko i istorijsko pomirenje kroz zajedničke grobnice.

Spomen kosturnica u Tekerišu (Cerska bitka), u kojoj počivaju Srbi i Austrougari, Crkva Svetog Dimitrija u Lazarevcu, glavni memorijal Kolubarske bitke, ujedno i najveća nekropola u Srbija, u kojoj počiva oko 40.000 vojnika o ovoj humanoj civilizacijskoj tekovinu večna su svedočanstva.

Grob neznanog junaka prvi put se spominje već 1916. godine, usred velike bitke kod Verdena, ali je tek početkom novembra 1920. ta zamisao ostvarena usvajanjem posebnog zakona kojim je odlučeno da Trijumfalna kapije u Parizu bude lokacija tog jedinstvenog Groba.

Ubrzo posle usvajanja zakona osam tela neidentifikovanih francuskih vojnika, iz raznih sektora fronta, prebačeno je u Verden.

Vojnik Ogist Ten iz 132. pešadijskog puka, sin borca ubijenog u ratu, bio je zadužen 10. novembra 1920. godine da položi venac načinjen od belih i crvenih karanfila na jedan od osam sanduka sa posmrtnim ostacima francuskih ratnika koji će kasnije biti prebačen u Pariz.

Mladić od 21 godinu je kasnije ispričao da je izabrao šesti po redu kovčeg, i to sabiranjem tri broja svog puka 132. Na drugu godišnjicu primirja, 11. novembra 1920. godine, kovčeg sa posmrtnim ostacima francuskog neznanog junaka je prebačen u salu Trijumfalne kapije koja je tada bila preuređena kao kapela. Neznani junak je 28. januara 1921. godine sahranjen u centralnom delu glavnog luka kapije.

Plamen sećanja, odnosno ,,večna vatraˮ, je upaljena 11. novembra 1923. godine. To je učinio Andre Mažino, tadašnji ministar rata, uz zvuke posmrtnog marša kompozitora Frederika Šopena. Plamen od tog dana nije nikada ugašen.

Naš Grob neznanog junaka nalazi se na planini Avala. U pitanju je veličanstven mauzolej, rad istaknutog skulptora Ivana Meštrovića, u potpunosti izveden u crnom jablaničkom granitu.

Grob neznanog junaka je izuzetno reprezentativna građevina, puna simbolike. Sam grob, u kome počivaju posmrtni ostaci našeg neznanog junaka, postavljen je na petostepenu piramidu što simbolizuje pet vekova ropstva Srba pod Turcima.

Takođe, oba pristupna portala samom Grobu čuva ukupno osam karijatida koje predstavljaju majke, pripadnice naroda i regija koje su činile Jugoslaviju, državu tokom čijeg je trajanja i bio podignut Grob neznanog junaka.

Osim što je Meštrović preuzeo antičku tradiciju postavljanja karijatida, on je njih u ovom slučaju poistovetio sa majkama poginulih ratnika koje čuvaju mir i nepovredivost groba svoga poginulog sina. Ta simbolika je posebno snažna i dirljiva.

Date u natprirodnoj veličini, stamene, grubih crta lica i pogleda uperenog u daljinu, te okamenjene majke (karijatide) zaista unose jednu posebnu atmosferu dostojanstvenosti i iskonskog bola roditeljke zbog nasilne smrti svoga deteta.

Grob neznanog junaka je otvoren za sve posetioce i one koji žele da iskažu poštovanje i zahvalnost našim precima stradalim u brojnim ratovima na ovim prostorima.

Pitanje njegovog održavanja i staranja o njemu jeste, na žalost, odraz naše suštinske nebrige za kulturno nasleđe. Naime, o Grobu neznanog junaka predano se stara Šumsko gazdinstvo ,,Avalaˮ (!), a ne, kao što je to slučaj u drugim državama, posebna služba koja deluje pri Kabinetu šefa države ili Vladi.

Kralj Aleksandar I – transponovanje Kajmakčalana

Grob neznanog junaka podignut je na vrhu planine Avala i to zbog želje našeg kralja da se u neposrednu blizini prestonice novouspostavljne zajedničke države južnoslovenskih naroda transponuje ,,Kapija otadžbine’’, odnosno Kajmakčalan.

Naime, u snažnoj želji da istakne neiskazan heroizam svojih saboraca koji su odneli veliku pobedu u Prvom svetkom ratu, kralj Aleksandar I od Jugoslavije opredelio se da vrh Avale postane novi Kajmakčalan te da spomen-kosturnica na Kajmakčalanu na simboličan i veličanstven način bude ,,preseljena je na vrh planine koja se nalazi u neposrednoj blizini prestonice.Kako bi ta ideja bila u potpunosti i sprovedena doneta je odluka da se, čak, po obroncima Avale zasadi isto ili veoma slično rastinje kakvo postoji i na planini Nidže čiji je vrh sam Kajmakčalan.

Hitlerovi četinari iz minhenske botaničke bašte

U vreme kada je građen naš Grob neznanog junaka (1934-1938.) i kada je vršeno pošumljavanje Avale tačno određenim vrstama, došlo je do jednog neobičnog simboličkog susretanja dva nekadašnja ljuta protivnika – Jugoslavije (odnosno Srbije) i Nemačke. Naime, u želji da iskaže pijetet prema nekadašnjim junačkim protivnicima, nemački kancelar Adolf Hitler učinio je lični dar tako što je odredio da se Jugoslaviji pokloni odgovarajući broj četinara koje je trebalo zasaditi u neposrednom okruženju Groba neznanog junaka. Cilj je bio da se i na taj način manifestuje ideja koja je u čitavoj Evropi bila veoma prisutna u razdoblju nakon 1918. godne, a koja je glasila: ,,Protivnici u ratu – sjedinjeni u smrti“.

Drugim, rečima, dok karijatide (okamenjene majke) bdiju nad grobom neznanog junaka, spokoj i dostojanstvo grobnog mesta tog mladića čuvaju i četinari koji su za tu priliku posebno dopremljeni iz Botaničke bašte u Minhenu. I stoga, kada iz daljine posmatramo planinu Avala primetićemo da je skoro čitava prekrivena listopadnim rastinjem, osim neposredne okoline Groba neznanog junaka koji je okružen četinarima, darom nikog drugog do Adolfa Hitlera. O ovome ne postoji niti jedan putokaz ili informacija, uostalom, čitavo zdanje je ostavljeno na milost i nemilost posetilaca, bez ijednog čuvara. Za sada deluje da ga makar oni cene, kada to već ne čine državni organi.

Foto: Vitraž

Dejan Ristić, istoričar | Vitraž

Uz saglasnost autora teksta preuzeto sa: https://www.vitraz.net/grobneznanogjunaka/?fbclid=IwAR3VLlEqBPanqLHrjvMjeU2AQRfWeF4g1D0sYnt2y5jMfU8gSS5hhAMcODA