Umetnost

Fotografija kao svedok uzrastanja Zlatibora u poznato turističko mesto

Posted: 13. septembra 2018. u 23:05   /   by   /   comments (0)

U Jokanovića kući u toku je izložba pod nazivom “Svetlopisom kroz prvu vazdušnu banju u Srbiji”  kojom se obeležava 125. godina organizovanog turizma na Zlatiboru, a otvorena je od 11. septembra pa do kraja meseca. Autor izložbe, direktor Biblioteke “Ljubiša R. Đenić” iz Čajetine, Snežana Đenić, uložila je godine truda na prikupljanje fotografija, čije je deo obuhvatila i ova postavka.

-Izložbu je organizovala naša biblioteka i premijerno je prikazana u hotelu “Mona” na Zlatiboru, uz Svečanu akademiju kojom se obeležavao početak organizovanog turizma na Zlatiboru. Potom je išla u Biblioteku Grada Beograda, Muzej Vojvodine, evo sad-u Užicu. Prikupljanje fotografija je trajalo godinama, ali pošto je moj otac kolekcionar, veliki deo njih sam našla u svojoj kući. Ostatak smo našli kod ostalih kolekcionara, iz porodičnih albuma ljudi koji su imali veze sa Zlatiborom, odnosno imali vile na Zlatiboru, ali i od institucija: biblioteka i muzeja.

O samim fotografijama kao mediju kojim je predstavljen jedan ekonomski privredni fenomen Srbije, Snežana je rekla da “treba imati na umu da su većina njih jako dragocene, budući da su načinjene u doba kada se nije često fotografisalo, već se tada fotografisalo namenski, najčešće vezano za neki događaj, a pri tome i planirano, pa su se i trudili da na što reperezentativniji način sačuvaju jedan segment vremena”.

-Nailazili smo, tokom prikupljanja, i na vredne fotografije koje na žalost nisu bile dobrog kvaliteta, odnosno, nisu se čuvale u odgovarajućim uslovima, ili možda nisu bile dobro izrađene pa su izbledele, ali sve su nam imale reći po nešto vredno o vremenu iza nas. Kolekcija koju prikupljamo i dalje ima značajnu dokumentarno istorijsku vrednosti jednog doba- rekla je Đenićeva.

Uz ono što izložba predstavlja: foto priču uz pojašnjenja pored fotografija kojom se govori o začetku turizma, posetilac pažljivim posmatranjem može sklopiti celinu jednog vremena: način oblačenja, status, frizure, prepoznati statusne simbole, ali i bliže upoznati jedan deo ličnosti koji su sebe utkali u istoriju ovog kraja, ali i države.

Direktor Narodnog muzeja Užice, Slavica Stefanović,na otvaranju izložbe  je podsetila da se za početak organizovanog razvoja turizmana Zlatiboru uzima 1893. godina tokom koje su Zlatibor posetili kralj Aleksandar Obrenović, ali i prvi predsednik Narodne skupštine Kraljevine Srbije, Aleksa Popović.

Istakavši da čuvanje kulturog nasleđa predstavlja našu moralnu obavezu, autor izložbe, Snežana Đenić, je rekla i sledeće:

– Izložba je svojevrstan pokušaj da putem sačuvanih svetlosnih zapisa bolje shvatimo jedno vreme, da ga doživimo sa svim njegovim blagodetima i nevoljama, da upoznamo tadašnje ljude koji su svojim senzibilitetom uspostavljali drugačije odnose, imali drugačije vrednosti, dugačije gledali i mislili, da upoznamo njihova lica, njihov život, potrebe, zanimanja, verovanja i da na taj način vidimo lice nekog sasvim drugačijeg sveta.

Autorka se, takođe, osvrnula i na početak “priče” zvane turizam na Zlatiboru, one “priče” koja ga je najviše i proslavila:

-Zahvaljujući dragocenim lekovitostima kojima je Zlatibor bogat, on je krajem 19. veka postao poznat kao Prva srpska vazdušna banja. Lekovitosti ove planine bile su poznate i u vreme turske vladavine, a u njima su uživali i znatno kasnije, posle oslobođenja Srbije, začetnici mlade srpske buržoazije kao i porodice bogatih užičkih marvenih trgovaca koji su na svojim ili iznajmljenim suvatima podizali kolibe.

Ona je rekonstruisala i posetu Kralja Obrenovića Zlatiboru, 1893. godine, od kada je “sve i počelo”:

-Tada je protokolom bio za 20. avgust predviđen poljski ručak kraj izvora Kulaševac na Zlatiboru. Dirnut gostoprimstvom domaćina, kralj je prihvatio njihov predlog da se izvor nazove Kraljeva voda i već sledeće godine poslao je novac od kojeg je podignuta monumentalna česma koja je istovremeno bila i prvi zidani objekat u ovom delu planine. Početkom leta iste godine na Ribnicu dolazi užički advokat, prvi predsednik Narodne skupštine Aleksa Popović sa bolesnim sinom s nadom da će ozdraviti boraveći na planini. To se i dogodilo, dečak je ozdravio i već naredne godine Aleksa Popović podiže zgradu od borovih brvana gde sa porodicom provodi leta. Nekoliko godina kasnije, počinje gradnja i drugih vila, kuća pa i restorana na Zlatiboru. Uskoro nastaju i prva turistička naselja.

Đenićeva je podsetila i na sarajevskog advokata Hadži Nikolu Selaka koji je davne 1750. podigao brvnaru na Vodicama, što pokazuje da je daleko pre ovog datuma koji se zvanično uzima za početak, turistička poseta Zlatiboru nije nedostajala i u doba kada ta privredna grana nije bila jasno definisana.

– Dosta skromni počeci turističkog razvoja veoma brzo biće zamenjeni snažnom ekspanzijom, tako da će Zlatibor dobiti sva obeležja modernog letovališta, smučarskog centra, sa školom skijanja i jahanja i prvim Centrom jugoslovenskog jedriličarstva. Njegovo ime brzo će preći državnu granicu i biti predmet hvale u mnogim evropskim metropolama. Beogradski list “Vreme” posebno naglašava njegovu eksluzivnost rečima: Tu daleko od beogradske verve, na visini od oko 1000m, na malom ali vrlo uskusno udešenom hotelu koji nosi naziv “Kraljeva voda” sreću se poznanici iz Beograda, Zagreba, Splita, ljudi koji su se viđali u salonima naših otmenih klubova, ili na jugoslovenskim renomiranim plažama”-istakla je Snežana.

Kustos izložbe, istoričar umetnosti, Katarina Dogandžić Mićunović u svom obraćanju na otvaranju izložbe podsetila da je fotografisanje u doba o kome govori izložba bilo eksluzivno, za razliku od današnjeg dana kada se ljudi fotografišu više puta dnevno a da to praktično i ne primete.

-Ova izložba je na vrlo lep načn spojila turizam i fotografiju, dve odlike savremene civilizacije, bez koje se praktično ne može zamisliti savremeno doba. Turizam je postojao oduvek, ali se nije tako zvao, kao što je fotografija dosta dugo postojala, ali je čekala početak XIX veka da dobiije svoje ime i da bude patentirana. Ako turizam definišemo kao putovanje radi zabave i razonode,  shvatićemo da je, nekada,  jako malo ljudi imalo para i slobodnog vremena da budu turisti. Turizam kao grana privrede čekao je pojavu građanske klase u XIX veku, ljudi sa dovoljno novca i vremena da bi se nazvali turistima. Isti je slučaj sa fotografijom: foto svojstva nekih  materija bila su poznata u starom veku , i postoje zapisi da su još antički naučnici eksperimentisali sa dejstvom svetlosti na određene materije. Do rasta interesovanja za camera obscura, što je osnova fotografije došlo je u doba renesanse, kada se dosta eksperimentisalo sa pojavom perspektive. To znači sa se još u XV veku govorilo i pisalo o “hvatanju svetlosti prirodnim materijama”, mada takva tadašnja fotografija nije još uvek imala svoje ime.

Katarina je dalje govorila o dagerotipu u XVIII veku, a pravi naziv i svoje mesto u društvu dobila je sa pojavom građanske klase u XIX veku , one klase koja je na pravi način postala konzument ovog industrijskog, a kasnije i estetskog momenta. Ona je dalje podsetila i  na neke od čuvenih lokalnih fotografa, među kojima i Iliju Lazića čije su fotografije, njih nekoliko, i deo postavke ove izložbe u Jokanovića kući.

Izložba, inače, zaslužuje da joj se posveti malo više vremena od uobičajene posete galerijama, i zbog obilja fotografija ali i natpisa koji, hronološki poređani, daju pregled istorije turizma na Zlatiboru. Katalog izložbe, na žalost, nije štampan, pa je jedina mogućnosti da se održi u ličnim sećanjima i  arihvama  lično fotografisanje detalja postavke.

M. Nikolić