Društvo

Dve opcije za budućnost objekta stare streljane u Užicu

Posted: 8. septembra 2018. u 15:40   /   by   /   comments (0)

Zgrada stare streljane u najužem gradskom jezgru Užica već duže vreme u opcijama je traženja adekvatne namene, a atraktivna lokacija, iako se o njenoj mogućoj budućoj funkciji pričalo u javnosti više puta, i dalje stoji neiskroišćena. Bez stakala na prozorima sa strane ulice od semafora na Slanuši do Gradske galerije znatiželjnim prolaznima pruža uvid u unutrašnjost, koja, naročito nakon obilnih kiša ovog leta, zaudara na memlu i trulež, a i deo plafona se urušio. Streljana je u sastavu objekta Gradskog kulturnog centra, a već više godina jedini korisnik je Sofija Bunadžić, koja u potrazi za rešenjem za davno obećani izložbeni i magacinski prostor za radove sa Međunarodne kolonije umetničke keramike “Zlakusa”, isti koristi kao privremeni depo.

Direktorka Gradskog kulturnog centra, Jelena Vasović, rekla je da ova institucija nije nadležna po pitanju budućnosti streljane:

-Vlasnik ovog prostora je Grad Užice, isto kao i prostora Gradskog kulturnog centra, i dok se na nivou gradske uprave ne nađe rešenje, a mi kao institucija nismo ovlašćeni za bilo kakve radove bez inicijative i odobrenja nadležnih iz gradske uprave. Kao član Gradskog veća za kulturu,sport i obrazovanje, pre nego što sam počela da radim u Gkc, više puta sam inicirala razgovor na temu budućnosti ovog objekta, međutim nije se otišlo dalje od razmatranja mogućih opcija njene namene. Trenutno, jedino što možemo da radimo je da čuvamo ključeve, i vodimo računa o tome da ne dođe do nekih urušavanja koja bi ugrozila građane i da o stanju u objektu obaveštavamo nadležne službe.

Od sadašnjeg korisnika prostora, Sofije Bunardžić čuli smo da je “ovaj prostor, kao i prostor u Gradskom kulturnom centru,  dobila od gradskog rukovodstva kao privremeni depo za radove sa kolonije Zlakusa”, kako joj je rečeno “dok se ne nađe trajno rešenje”. Sofija kaže, a u to smo se i uverili, da je par radova koji je stajao unutar streljane polomljen.

-Neposredno pred otvaranje ovogodišnje kolonije, došla sam da proverim stanje, budući da, pošto nema stakla na prozorima do ulice, uvek razmišljam o potencijalnoj mogućnosti da nešto nestane. Tada sam i primetila da se deo plafona urušio, i da je pao na jednu kutiju u kojoj su bili smešteni veći umetnički predmeti, koji su, na moju veliku žalost i polomljeni. Radovi sa kolonije su umetnička dela, unikati, i ne postoji kalup da se naprave isti takvi, tako da, bez obzira da li se radilo o jednom ili više radova, šteta je neprocenjiva- sa gorčinom kaže Bunardžićeva, dodavši takođe da u prostor često prodire voda kada su veće količine padavina, pa pošto radovi stoje na podu, desi se da neki od njih budu i poplavljeni:

-Na žalost, godine od kada mi je prvi put rečeno da će Grad naći prostor za depo i stalnu postavku, prolaze, a prinuđena sam da umetnička dela skladištim u nekoliko prostora, od kojih ovaj u streljani ima najlošije moguće uslove za čuvanje. Keramika, bez obzira što je ispečena na vatri, kako mi to radimo na koloniji, ipak nije u mogućnosti da podnese veliku količinu vlage, jer to nisu upotrebni predmeti u kojima se kuva ili peče hrana, već sastav materijala i način na koji se dobija gotov predmet zahtevaju suv prostor u kome moraju da “odleže” neko vreme. Ovako, povremenim kvašenjem s dna, kad vode prodre u jedan deo streljane, pa potom postepenim sušenjem, ako je to uopšte moguće u zatvorenom prostoru, predmeti u tom nakvašenom delu postaju porozni i na dodir počinju da se krune. Dok se ne nađe neko adekvano rešenje za čuvanje ovih radova, nemam drugog izbora , pošto su sva ostala mesta gde ih čuvam: moj atelje,  i prostor u Gkc, prepuni.

Više puta do sada u javnosti su iznošene ideje različitih struktura gradskog rukovodstva o nameni ovog prostora, pa smo ih, ovog puta, konkretizovali u razgovoru sa zamenikom gradonačelnika, Nemanjom Nešićem.

-Objekat koji se nalazi u centru grada, a u njegovo je javnoj svojini, i koji je odavno izgubio svoju prvobitnu namenu, ruiniran je i oronuo, i pravom, već druže vreme, očekuje reakciju Grada. Mi smo, u vezi toga, razmatrali dve opcije. Prva je  opcija javno privatnog parterstva gde bismo ovaj prostor ponudili na oglas potencijalnim investitorima. Užice razvoj je uradio projekat po kome se mogu uraditi četiri etaže na postojećem prostoru, bez urušavanja urbanističkog koncepta tog dela grada, a to znači da ne u konačnoj realizaciji ne bi prevazišli visinu Gradske galerije. Prva ideja je bila da, ne trošeći sredstava iz gradskog budžeta, neko isfinansira izgradnju čitavog objekta , uz standarde koje bismo od njega tražili, a da Grad dobije prizemlje objekta, deo u koji se ulazi iz bašte Gkc, dok bi ostale tri etaže pripale investitoru, ili bi eventualno predmet nadmetanja na konkursu bila dodatna finansijska sredstava koja bi taj investitor bio u obavezi da uplati na račun Grada, tako da bismo stekli i deo sredstava koja bismo upotrebili za opremanje tog prostora. Razmišljali smo da taj prostor  bude delom izložbeni, za neke stvari koje zaslužuju da budu predmet stalne galerijske postavke, a sa druge strane, napravili bismo i jedan prostor koji bi služio kao komunikacione svrhe, odnosno kao sala za konferencije, prezentacije, savetovanja, obuke.. , i sva ona okupljanja za koje je svečana sala Gradske kuće velika, a sala u RRA premala. Dosadašnja praksa je pokazala da postoji potreba za ovakvom salom, odnosno salom ove veličine, pa bismo, eventualno, ovde mogli i da je realizujemo. Ova ideja sa javno privatnim partnerstvom je još uvek aktuelna.

Foto: infoera.rs

-Druga ideja bila je vezana za prodaju lokacije, i ta ideja je još uvek , takođe u opciji, ali je problem što je sama zgrada manja od dva i po ara, što je minimalna građevnska parcela koja se mora ponuditi u prodaju, a u ovoj opciji mora se otuđiti deo dvorišta Gkc, što nije dobro. Obe ove opcije  još uvek se razmatraju, tako da bismo voleli i da nam se javi neko ako ima i treća, bolja, opcija. Najlošije rešenje bi bilo da mi, odnosno Grad, uđe u izgradnju, što se do sada pokazalo kao jako loša opcija.

Ovim povodom bili smo slobodni da pitamo gospodina Nešića da nam iznese mišljenje po pitanju priča po gradu da “se namerno pusta da objekat propadne ne bi li ga neko, u dogovoru sa nekim ko o tome odlučuje,  kupio za male pare”, i dobili sledeći odgovor:

-Zakon kaže sledeće: sva imovina u javnoj svojini podleže proceni Poreske služba koja određuje njenu vrednost i ispod koje njena prodaja ne može da se realizuje. Zakonodavac je jasan po tom pitanju, kao i po pitanju javnog oglašavanja svake prodaje u javnoj svojini, tako da svako ko želi da kupi taj, ili bilo koji drugi objekat, može ponuditi svoju cenu koja je takođe transparentna. Znači: ne može se nešto namerno  “puštati da propadne” da bi se kupilo po što povoljnijoj ceni, a ako je neko već sad zainteresovan za kupovinu, može da ponudi svoj predlog, koji će se onda, u skladu za Zakonom i svim drugim procedurama, kao i uz saglasnost i odluku svih nadležnih, uzeti u razmatranje. Pričam o tome kao opciji i primeru kao rezultat na ovakve “priče” a ranije sam već rekao koje su to opcije koje imamo po pitanju ovog prostora.

Na pitanje da li će se nešto trenuto preduzeti povodom urušavanja plafona i daljeg propadanja, Nešić je rekao da bi bilo “kakvo ulaganje u ovako ruiniran objekat bilo suvišno i nepotrebno trošenje novca” i da je najbitnije da “niko od prolaznika ili onih koji koriste baštu Gkc ne bude izložen bilo kakvoj opasnosti koja može nastati od daljeg urušavanja.

-Kako  nadležni za objekat streljanje  vode računa o tome, u sadašnjem stanju objekta ne postoji ta opasnost, do konačne odluke o sudbini stare streljane, nikakvih intervencija neće biti- rekao je zamenik gradonačelnika.

M.Nikolić