Umetnost

Dve Marije iz dve umetničke vizure o pojmu identiteta

Posted: 13. juna 2018. u 23:14   /   by   /   comments (0)

Poznanstvo dve Marije, obe umetnice, obe po rođenju Beograđanke , od kojih je jedna ostala u svom gradu , a druga odrasla i školovala se u Portugalu +, desilo se pre godinu dana na jednoj zajedničkoj izložbi, a od tog događaja, počeo je i zajednički rad na projektu koji je imenovan kao „Identifikacije“. Jedan deo tog projekta, radovi odabrani od strane istoričara umetnosti, Biljane Jotić, izloženi su i u Jokanovića kući, a svečano otvaranje izložbe bilo je 12. juna. Marija Tošković, rođena je u Beogradu a Akademiju likovnih umetnosti završila je u Portugalu, a Marija Milinković, rođena Beograđanka , u svom gradu se školovala na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi profesora Slobodana Roksandića. Pored radova na temu identiteta koji ih je i spojio u niz izložbi, obe Marije imaju svoje separatne projekte, karijere i način života.

„Obe umetnice tematski obrađju pitanje savremenog bića, pojedinca u konstantnoj borbi duha sopstvenog vremena, emocije i racija, sumnje i vere, individualnog i kolektivnog, apsolutnog i dojakog, lokalnog i globalnog, subjekta i individue. Specifičnost koncepta izlože ogleda se u spajanu različitih , praktično suprotnih pristupa vizuelnoj identifikaciji  kroz crtež na papiru. Dok Marija milinković kreće sa objektivne tačke traženja identiteta u relaciji sa spoljašnjim svetom, krenuvši od grada kao okruženja čovekove spoznaje, Marija Tošković ispituje spoljne projekcije identiteta, unutrašnje biće i subjektivnost doživljaja samoga sebe u samofotografii, takozvanom „selfiju“ i proizvedenoj individualnosti“- pojasnila je koncept izložbe, Biljana Jotić, u predgovoru kataloga izložbe.

-Izbor spoja ove dve umetnice  je nešto što je u vezi sa savremenim tokovima- rekla je Biljana Jotić na otvaranju izložbe, a kao savremenu tekovinu u njihovim radovima  navela je: „način izražavanja, doživljaj urbanog motiva: selfija, narcisoidnosti ovog doba“. Antipod svemu ovom je, po njenim rečima, ambijent galerije- Jokanovića kuće koja je čuvar baštine, izraz starog doba, tako da je taj spoj dao izložbi jednu dodatnu dimenziju.

Marija Tošković je, predstavljajući se, svoju tematsku opredeljenost ka selfijima, portetima, autoportetima, kategorijama kojima se iskazuju lica, rekla da je „posebno intrigantna činjenica da su novi mediji od selfija napravili posebnu instituciju“.

-Svako od nas, sebe doživljava na jedan drugačiji način nego što je to bilo ranije- rekla je Toškovićeva, i dodala da se „selfi doživljava kao mini isečak iz života, mini trenutak u kome mi sebe doživljavamo ka spolja, naspram autoporteta, ili tradicionalnog predstavljanja sebe i identiteta kroz portet. Da li je selfi samo jedna narcisoidna pojava, ili jedan narcisoidni trenutak našeg drušva i doživljavanja sebe i identiteta, ili je on ipak jedan tren koji u sebi ima i emocija i nadanja i sećanja, i koji je samo još jedan način da se ispitamo, ili počnemo da ispitujemo: šta je je to identitet, da li mi sebe doživljavamo spolja ili iznutra i šta to, zapravo predstavlja.“

Biljana Jotić je dodala da je „to samo jedan način identifikovanja  u odnosu na savremeno doba, na vizuelno izražavanje i na likovno uobličavanje“, a drugačiji način gledanja na istu temu dala je Marija Milinković. Za svoj rad, koji se takođe bavi identitetom i identifikacijom, rekla je, da za razliku od svoje koleginice, „polazi od grada, i da se , promišljanjem na koji način se promene u jednom gradu odražavaju na individualni identitet“:

-Posmatrajući sebe u odnosu na razvoj grada u kome živimo možemo se preispitati u smislu: da li smo izgubili deo sebe, deo svoje prošlosti, sećanja, emocije.., i kako je to uticalo na nas. U svom radu bavim se i problemom otuđenosti, kroz prikaz praznih trgova , gde se na jedan simboličan i metaforičan način ukazuje na prostor bez čoveka, koji može predstavljati i unutrašnje osećanje otuđenosti koje svako od nas nekad doživi u velikom gradu, iako smo, što je apsurdno, okruženi velikim brojem ljudi. Sve to postepeno prelazi u apstrakciju, i način na koji sam ja pokušala da kažem je da je to jedan nezaustavljiv proces, mimo naše kontrole, što se u mom radu ogleda kroz beskonačno ponavljanje crteža.

U razgovoru sa publikom umetnice su se dotakle i problema različitosti identiteta, odnosno „igranja uloga“ individue, koje podrazumevaju stvaranje identiteta jedinke u odnosu na željenu reakciju u/ od strane okruženja.

Izložba „Identifikacije“ u Jokanovića kući biće otvorena do 20. jula.

M. Nikolić