Umetnost

Dve izložbe i „Korešpondencija“ Zvezdara teatra za početak 23. Jugoslovenskog pozorišnog festivala

Posted: 4. novembra 2018. u 09:30   /   by   /   comments (0)

Ovogodišnji, 23. Jugoslovenski pozorišni festival počinje u ponedeljak, 5. novembra, a prvi u nizu programa za dan otvaranja festivala je izložba u okviru pratećeg programa festivala. Radi se o izložbi na temu “SAD –Srbija od 1918. do 2018. godine-diplomatski i kulturni odnosi” , autora Bore Dimitrijevića i Miladina Miloševića koja će biti ovorena u  13 časova u Istorijskom arhivu Užice. Potom, od 19 časova u holu pozorišta otvara se izložba fotografija autora Radovana Baje Vujovića kojom ćemo se podsetiti detalja sa predstava prošlogodišnjeg festivala. Pola sata kasnije sledi ceremonija otvaranja na kojoj će se obratiti predstavnici Grada Užica, a festival će otvoriti Vida Ognjenović.

Prve večeri na repertoaru je predstava “Korešpodencija” Zvezdara teatra,po tekstu Borislava Pekića a u režiji Gorčina Stojanovića.

Epistularna komedija „Cincari ili Korešpodencija“ dramatizacija je jednog dela ovog romana / “Zlatno runo” Borisav Pekić, prim. a./, dela koji obuhvata nekoliko meseci iz kraja 1847. i početka 1848. godine – kada je cincarska porodica koju ovaj roman stvara i prati prestajala da bude gurbetski arumunski genos Njagoa i počeo da se pretvara u značajnu trgovačko-čaršijsku srpsku firmu „Simeon Njegovan i sin“. Dramatizovani odlomak, iako deo velike celine, autonoman je, da se percipirati i pratiti nezavisno i dovoljan je sam sebi.

„Uz soglasije auktora“ i njegovu prijateljsku podršku preduzeo sam da ovaj deo romana, pisan isključivo u obliku prepiske, dramatizujem u obliku korespondentske, epistularne komedije. Namera mi je i želja da čuvam u dramskom obliku prirodu ovog štiva: ne dakle da se prepiska pretvori u scenu, nego upravo obrnuto, da se scena pretvori u prepisku. Novina ovog oblika je u isti mah i privlačan izazov, ali i avantura puna prepreka i teškoća.

Ova dramatizacija sačinjena je tako da posluži kao osnov i da se ispita mogućnost prepiske kao čiste teatarske forme. U njoj ličnosti opšte putem poruka, bez neposrednog kontakta, na distanci prostornoj, vremenskoj, pa i psihološkoj. U neposrednu scenu, u direktan dijalog se ulazi samo onda kada prepiska u nju uvede. Funkciju kratkih, brzih replika ovde zamenjuju telegrami, monologa duga pisma, a fabula komedije, njeni zapleti i raspleti obrazuju se ritmom korespondencije. Epistularno saopštenje u ovoj dramatizaciji treba da bude osnovni element dramske komunikacije. U prepisci i jak efekat biva smiren i ohlađen, spontanost i iskrenost ispovesti prolazi kroz trezvenu čistku formulisanosti; taktika, hipokrizija i kurtoazija su bitni psihološki činioci.

Karakteri se formiraju ne toliko akcijom, koliko saopštavanjem u akciji, motivi se motivišu, a namere iskazuju ili prikrivaju iskazom. Jednom rečju prepiska kao teatarska forma zahteva iznalaženje čitavog niza posebnih načina teatarskog izražavanja.
Postoje, razume se, mnogi načini da se ovako, korespondensko kazivanje uznemiri, učini živim, brzim i atraktivnim. Mnoga od tih sredstava su korišćena, a valjaće iznaći nova i drugačija. Namerno nisam u ovu dramatizaciju unosio intervencije i didaskalije te vrste, uveren da u ovom eksperimentalnom poslu valja ostaviti punu slobodu reditelju i ansamblu da ispitaju sve mogućnosti i iznađu najbolja rešenja.
(Borislav Mihajlović- Mihiz) (Zvezdara teatar)

U predstavi igraju: Branislav Lečić, Slavko Štimac, Anica Dobra, Joakim Tasić, Jelena Stupljanin, Branko Vidaković

M.N. / Foto: Nikola Vukelić, Zvezdara teatar