Umetnost, Vesti

Dodekatlos- Izložba slika Nikole Žigona u Gradskoj galeriji Užice

Posted: 29. aprila 2016. u 13:11   /   by   /   comments (0)

U sredu 27. aprila u Gradskoj galerij Užice otvorena je izložba “Dodekatlos”,  beogradskog umetnika Nikole Žigona  na čijem svaralačkom putu sasvim novu etapu predstavljaju slike nadahnute grčkim mitovima.

U svom slikarskom opusu Nikola Žigon razvija nov postupak slikarske izvedbe, a pored serije slika Dodekatlos –  Dvanaest zadataka on je pojedina platna posvetio doživljajima Afrodite, Hefesta ,Odiseja, Prometeja  kao idrugim mitolškim likovima.Istraživački zahvati i putovanja tokom dvei po stvaralačke decenije  suočavali  su   Žigona sa civilizacijskim tragovima i fragmentima koje je on često inkorporirao u svoja platna na kojima se nalaze: ornamenati, slova i znakovi davnašnjih pisama  kao i delovi arhitekture drevnih građevima.

Nikola Žigon

Nikola Žigon

Nikola Žigon je izrazio zadovoljstvo što izlaže u Užicu, a o inspiraciji za izložbu o grčkoj mitologiji, značaju humanističkih i suštinskih  tema u kriznim vremenima  rekao je:

—Posle predstavljanaja u Cvijeti Zuzorić  ovo je prvo moje izlaganje ove izložbe. Na izložbi je predstavljeno oko 25. radova jer  na žalost svi  ne mogu da stanu u izložbeni prostor. Prošle godine ovu izložbu koja broji  45 slika velikog formata  izložio  sam u paviljonu Cvjete Zuzorić u Beogradu. Ima više razloga zašto sam se posvetio Grčkoj mitologiji. Prvo ja sam sebi dao zadatak da napravim ovakvu izložbu koja se razlikuje od mog pređašnjeg rada. S obzirom da je  i Euristej gospodar Tirinta, Mikene i Medeje, zadao slavnom grčkom junaku Heraklu  zadatke tako  je krenulo da se cela izložba završila sa Grčkom mitologijom.–

—Od renesanse pa do sada  kada su krize umetnici se vrate na bazične i suštinske teme koje su  najbolje obrađene  u mitilogijama, a Grčka je pravi primer za to.Ovo su krizna vremena  i kada su se ljudi bavili suštinskim humanističkim temama uvek je krenuo  bolji period. Kada se setimo humanizma i renesanse, uvek kada su se umetnici latili ovakvih pitanja  krenulo je bolje vreme tako da se nadam da sam i ja možda neki  glasnik boljeg vremena koje će se desiti i u  društvu i u umetnosti.–

U  katalogu izložbe naslovljenim „Prizori civilizacijskog društva“ istoričarka umetnosti  Danijela  Purešević  ističe:

Pored zavodljivosti i bajkovitosti  Žigona  je grčkim mitovima privukla kosmogonija, način poimanja slobode i vremena , shvatanje dobra i zla, a posebno , njihovi transfigurativni poencijali – stalne i neprevidive promene obličja grčkih junaka u širokom opsegu između žive i nežive prirode, biljnih, animalnih, humanih i božanskih formi, vidljivog i nevidljivog sveta, materijalnog i neopipljivog.

"Arijadnina nit"

„Arijadnina nit“

U inicijalnoj formulaciji pojedinačnih kompozicija, Žigon polazi od narativnih elemenata  određenih mitoloških priča postavljajući ih kao ilustrativnu konturu. Potom on takvu osnovu razrađuje, odnosno, počinje da je razara. Zaodeva je u likovno ruho tako što slika krupnim, ekspresivnim, širokim namazima špahtle  ili četke , katkad stvarajući monohromatske površine. Polazne figurativne norme ponekad zadržavaju svoju prepoznatljivost, no, često ih on razgrađuje do apstraktnog, do sasvim ogoljene ekspresije.Slike nastaju brzo, u jednom dahu i one prevashodno reflektuju slikarev doživljaj određenog mitološkog predloška u čijoj interpretaciji boja stiče ključnu ulogu.

"Nemejski lav"

„Nemejski lav“

Žigonovo  bavljenje mitologijom jeste individualni čin, odvija se izvan šireg pokreta, i može da se tumači kao lična pobuna protiv pragmatizma i racionalizma koji dominira savremenim svetom.  Te slike koje  odišu rafiniranošću ,meditativnošću, katkad setom i nežnošću, odlikuje svojevrsna severnjačka racionalnost, odmerenost, postupnost, donekle i distanciranost.  Tek 2013. u njegovim slikama Žigon počinje da objedinjuje dve vlastite prirode: severnjačku, germansku, i onu „topliju“ i impulsivniju, slovensku i mediteransku.

Usvom kretanju ka jugu i vlastiroj mediteranskoj prirodi, ciklusom nadahnutim grčkim mitovima Žigon je ostvario krupan i radikalan korak. Iz poetskog prostora intimnog i ličnog, on je zakoračio u sferu kolektivnog, osvestivši vlastitu težnju za spoznajom arhetipa.

P. Marković