Plus

Dejan Ristić: „Od Svetog Save do Svetog Pavla Srpskog“ predavanje u Čačku

Posted: 20. marta 2019. u 10:01   /   by   /   comments (0)

 Istoričar Dejan Ristić održaće 21. marta 2019. godine, sa početkom u 19.30 sati, predavanje u Centru za kulturu u Čačku

 Predavanje se održava povodom obeležavanja osamstogodišnjice autokefalije Srpske pravoslavne crkve.

Potreba za obogaćivanjem znanja kontinuirano je prisutna, dok svoj intenzitet doživlјava upravo u vreme obeležavanja velikih jubileja poput osamstogodišnjice samostalnosti Srpske pravoslavne crkve

Najstarija institucija u Srba uspostavlјena je 1219. godine delovanjem Svetog Save Srpskog i Svetog Simona Srpskog (kralјa Stefana Prvovenčanog). Deleći sudbinu svoga naroda Srpska crkva je u narednim decenijama i vekovima snažila, ali i doživlјavala periode progona, ukidanja i ponovnih obnavlјanja.

Tokom prethodnih osam vekova na njenom čelu nalazili su se slavni i sećanja vredni arhiepiskopi i patrijarsi koji su svojim delovanjem obeležili istoriju Srpske crkve, same države, ali i nacionalne kulture, umetnosti, nauke i prosvete.

Cilј ovog predavanja jeste da osvetli najznačajnije među njima, počev od utemelјivača Crkve u Srba, Svetog Save Srpskog, pa sve do poslednjeg velikog prvojerarha Svetog Pavla Srpskog čiju desetogodišnjicu smrti obeležavamo tokom ove iste 2019. godine.

Sava I, Arsenije I, Nikodim I, Danilo II, Joanikije II, Makarije I, Jovan I, Pajsije I, Maksim I, Arsenije III, Dimitrije I, Varnava I, Gavrilo V, German I i Pavle I samo su neke od izuzetnih i neponovlјivih ličnosti koje su se tokom prethodnih osam vekova nalazile na tronu Svetog Save. Osamstogodišnjica uspostavlјanja samostalne Srpske pravoslavne crkve pravi je povod da se prisetimo mnogih od njih koji su, protekom vremena, bezmalo potpuno zaboravlјeni.

Dejan Ristić je istaknuti istoričar, prevodilac i scenarista. Jedan od vodećih stručnjaka u oblasti integralne zaštite i upravlјanja kulturnim nasleđem.

Obavlјao dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije, državnog sekretara za kulturu i brojne druge u Vladi Republike Srbije.

Bavi se diplomatskom istorijom (srpsko-britanski i srpsko-francuski odnosi krajem 19. i početkom 20. veka; jugoslovensko-alžirski odnosi od 1954. godine), Holokaustom, odnosom države i tradicionalnih verskih zajednica u 20. veku, kulturnom istorijom i kulturom sećanja).

Autor većeg broja naučnih radova i knjiga među kojima se posebno izdvaja ,,Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838-1941.“.

Preveo dela prof. dr Jana Keršoa ,,Hitler – Hibris : 1889–1936ˮ i ,,Hitler – Nemezis : 1936–1945ˮ, prof. dr Suzan Vajs Bauer ,,Istorija starog sveta: prve civilizacijeˮ, ,,Istorija starog sveta: prva carstvaˮ, ,,Istorija starog sveta: prve nacijeˮ, dvotomne ,,Istorije srednjovekovnog svetaˮ, kao i prof. dr Filipa K. Hitija ,,Tvorci arapske istorijeˮ (kao koprevodilac).

Učesnik međunarodnih stručnih i naučnih skupova održanih u Beogradu, Londonu, Trondhajmu, Jerusalimu, Beču, Hagu, Amsterdamu, Tel Avivu, Istambulu, Bratislavi, Pragu, Moskvi, Haifi, Varšavi, Oslu, Helsinkiju, Briselu, Bukureštu, Luvenu, Andrićgradu, Ljublјani i dr.

Pohađao specijalizovane edukacije u Jerusalimu i Londonu iz oblasti državne uprave i istraživanja Holokausta kao stipendista britanske i izraelske vlade.

Inicijator i koordinator više projekata realizovanih pod pokrovitelјstvom Uneskoa.

Koordinirao aktivnosti na izradi nominacionih dosijea za unos slave (nematerijalno kulturno nasleđe), telegrama kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji 1914. godine (pokretno kulturno nasleđe) i stećaka (nepokretno kulturno nasleđe) na Uneskove liste svetske kulturne baštine.

 Koautor Nacionalne postavke Republike Srbije ,,Vojni memorijali i mesta stradanja iz Drugog svetskog rataˮ koja je osvojila prvu nagradu na Međunarodnoj izložbi ˮMemorijal 2011.ˮ (Moskva, 2011), kao i izložbi ,,Petar Prvi Karađorđević – kralј i ratnikˮ (Topola, Zadužbina kralјa Petra Prvog Karađorđevića, 2011) i ,,Sećajte se moji mene jer me više nemaˮ (Beograd, Istorijski muzej Srbije, 2011).

Inicijator, koordinator i/ili stručni konsultant u realizaciji više desetina nacionalnih i međunarodnih naučnih skupova i izložbi održanih u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Valјevu, Šapcu, Boru, Užicu, kao i na Cetinju, u Skoplјu, Zagrebu, Banja Luci, Solunu, Budimpešti, Rimu (Vatikan), Parizu, Londonu, Tunisu i Rabatu.

Tokom rada u NBS posebnu pažnju posvetio je zaštiti i obogaćivanju nacionalnog fonda, stručnom radu, izdavačkoj delatnosti, kao i unapređenju međunarodne bibliotečke saradnje. Uspostavio model nacionalne biblioteke kao multifunkcionalne ustanove kulture.

Narodna biblioteka Srbije u tom razdoblјu dobila je čitav niz visokih odličja poput Sretenjskog ordena drugog stepena, Izvanrednog zlatnog beočuga, Nagrade grada Beograda za najbolјu knjigu u oblasti humanističkih nauka u 2012. godini, kao i priznanja na međunarodnim sajmovima knjiga u Beogradu i Podgorici i dr.

Uspostavio Nacionalni dan knjige.

Utemelјio Nacionalnu nagradu u oblasti bibliotekarstva Janko Šafarik.

Osnovao Fondaciju Narodne biblioteke Srbije.

Inicirao i sproveo zakonsku proceduru za uvođenje akademskog obaveznog primerka.

Dobitnik ,,Pečata Matice srpskeˮ, Spomen-medalјe Ministarstva odbrane, ,,Zlatne značke KPZ Srbijeˮ, Povelјe zahvalnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, plakete Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, priznanja Narodnog muzeja Srbije, Muzeja nauke i tehnike, NC ,,Odbranaˮ Ministarstva odbrane za najbolјeg saradnika i dr.

M.N.