Društvo

Beskrajni spiskovi smrti

Posted: 2. juna 2018. u 09:48   /   by   /   comments (0)

Autor: Svetislav Tijanić

Niko na levoj obali Drine nije pokazao interesovanje za spiskove Srba iz Bosne izbeglih u užički kraj i umrlih u vreme i posle Velikog rata. „Prvi  svetski rat je po razmerama bio svetski, a po žrtvama je vraćao na doba divlјaštva“, zapisao je čuveni Užičanin dr Rade Poznanović. U sastavlјanju spiska pomrlih izbeglica dr Poznanović je crpeo podatke iz crkvenih knjiga koje su do danas sačuvane.

„Svaki rat je izraz lјudske nezrelosti. Prvi svetski rat, koji je trajao od 1914. do 1918. godine, po razmerama je bio svetski, a po žrtvama je vraćao na doba divlјaštva. Celim svetom je zavladala nezrelost.“ Ovako je Veliki rat ocenio dr Rade Poznanović, etnolog, jedan od najznamenitijih Užičana koji se preselio u večnost 2014. godine, u devedesetoj godini života. Uz brojne štampane knjige ostavio je iza sebe i rukopis „Smrt je kosila po izbeglicama iz Bosne“ koji bi se mogao nazvati „Beskrajni spiskovi smrti“. Na njemu su imena i osnovni podaci o Srbima izbeglim u Prvom svetskom ratu sa leve obale Drine, iz Bosne, u užički kraj i – najčešće zbog tifusa – pomrlih i sahranjenih i u samom Užicu i u seoskim groblјima. Na prvoj strani ovog rukopisa koji je pre deceniju ipo lično dao vašem reporteru, on je ostavio poruku upućenu urednicima medija:

„Ako se odlučite da ovo u ma kom obliku objavite, prepuštam da sami odredite kako ćete to uraditi (raspored, naslovi, međunaslovi, eventualni kraći predgovor i dr.). Jedini uslov je da se sačuvaju osnovni podaci. Ako nešto bude objavlјeno, molim da mi se ti primerci glasila pošalјu na moju adresu.“ To, međutim, ovaj istaknuti etnolog istraživač, rođen 1924. u selu Gostinica kod Užica, nije dočekao.

U podužem uvodu ovog rukopisa dr Poznanović opisuje ratno stanje u istočnom delu Bosne i zapadnom delu Srbije, na levoj i desnoj  obali Drine, „koje su se našle u tim ratnim godinama na užasnoj ratnoj vetrometini“. Podvlačeći da su se tu „tukli naši sa našima“, dr Poznanović navodi: „Na desnoj strani Drine vođene su 1914. i 1915. godine teške bitke. Srbija se branila od Poćorekovih regimenti, koje su nasrtale. Ginulo se na Gučevu, Mačkovom kamenu, Tekerišu, Kolubari, Suvoboru… Napadač je napredovao pa se potom povlačio. Istočna Bosna bila je polazna tačka regimenti koje nasrću preko Drine, ali i pravac odstupanja. Sposobni za rat iz Bosne, Srbi, Bošnjaci i Hrvati silom prilika bili su u jedinicama napadača. Beč je pod svoju ratnu zastavu svrstao i Čehe, Slovake, Polјake, Rumune, Mađare, Hrvate, sve za rat sposobne stanovnike Bosne, Slavonije, Vojvodine, bez obzira na nacionalnost i veru…“

Poznanović to podkreplјuje i spiskom pomrlih ratnih zaroblјenika, zaroblјenih na tlu Srbije, i spiskom izginulih. On navodi da je počev od 22. decembra 1914. godine pomrlo 1.213 ratnika. I austrougarski vojnici, i srpski borci ubijeni u borbama ili umrli od raznih epidemija, prvo su dopremlјeni u užičku bolnicu, a opojao ih je užički vojni sveštenik. I mahom su sahranjeni na užičkom groblјu.

Iako zapadna Srbija ulazi u godine najcrnje okupacije, navodi dalјe dr Rade Poznanović, iz istočne Bosne u nju kreću reke izbeglica. Osobito u naselјa u užičkom kraju, slivaju se bujice žena, dece, staraca. Dočekuju ih gostolјubivi sunarodnici, deleći s njima svoje ratne nevolјe i svoje ratno siromaštvo. „Ubrzo se na sve njih sručila nova nesreća. Nastupile su nemilosrdne epidemije – šarlah, dizenterija, boginje, tifus. Umiralo se svuda i svakodnevno. Umirali su u isto vreme, od istih bolesti, domaćini, njihovi ukućani i njihovi gosti – izbeglice iz Bosne. Ostala su susvedočanstva u matičnim knjigama umrlih, koje su vodili sveštenici posle opela. A opela su vršena svakodnevno, ponekad osam opela jedan sveštenik u jednom danu!. U istim groblјima svi su sahranjivani“.

Iz dugačkih spiskova umrlih u crkvenim knjigama dr Rade Poznanović je izdvojio doselјenike iz istočne Bosne, nadajući se sledećem: „Očekujem da će ih glasila u istočnoj Bosni objaviti, pa će neki današnji stanovnici možda ovde naći zapise o do sada nepoznatoj nemiloj sudbini svojih davnih predaka“, naveo je dr Poznanović koji je ove spiskove sačinio u crkvi u Karanu kod Užica, gde su upisani i pomrli u susednim selima i njegovom rodnom selu Gostinici.

„… Aleksa, Mara, Milinko, i Plemka Karjanovići, svi rodom iz Bosne, pomrli su od epidemije tifusa u Gostinici 1915. Iz Visočnika u Bosni u Gostinicu se doselio neki Rankić, čije ime nije zapisano. Nјegovo dete Jovan umrlo je 1915. godine. Milija Đurković iz Sokoca, star 24 godine, umro je 24. septembra 1915. Dušanka Gambiroš, kći Jova iz Rogatice, stara četiri godine, umrla 5. marta 1916. Predrag Rosić, sin Jevta iz okoline Srebrenice u Bosni, star sedam godina, umro 6. aprila 1916. Ivko Radojičić iz Stare Gore kod Rogatice u Bosni, star 90 godina, umro 27. juna 1916. godine…“

„Za izbeglice iz Bosne u Užicu je tada postojalo prihvatilište u staroj kasarni u Krčagovu. Svi pomrli sahranjeni su u užičkom groblјu“, zapisao je dr Rade Poznanović u rukopisu koji je svojevremeno dostavio užičkim medijima. Ljubomir Šupčić, sin Krste, star dve godine, Anđa Stanišić, kći Miloša, stara pet godina, Dušanka Gambiroš, kći Jova, stara četiri godine, Darinka Kojić, stara jednu godinu, Stana Stanišić, kći Milorada, stara četiri godine, Marinko Rajak, star pet godina, Svetislav Kojić, sin Đorđa, star sedm godina, Radomir Tomić, sin Jovana, star jednu godinu, Desanka Stojanović, kći Vula, stara pola godine – samo je mali deo spiska, na kome je i 112. dece, koji je brižlјivo sačinio dr Rade Poznanović.

Treba reći da je Rade Poznanović radni vek započeo kao učitelј i nastavnik. Radio je zatim kao profesor u užičkim srednjim školama, kao novinar urednik u užičkim „Vestima“, a bio je i direktor užičkog Istorijskog arhiva. Čitav životni vek on je posvetio negovanju i očuvanju duhovnih kulturnih vrednosti srpskog nacionalnog identiteta. Nјegova knjiga „Izginuli u ratovima 1912 – 1918. iz Užičkog okruga“, koju je objavio 1998. godine, na 456 strana, predstavlјa primer kako treba sačuvati sećanje na srpske junake i stradale u srpskim oslobodilačkim ratovima pre jednog veka.

Foto: Užička nedelja