Umetnost

Kako je Andrić dospeo u snove: OŠ Dušan Jerković

Posted: 5. decembra 2017. u 01:08   /   by   /   comments (0)

Šta sanjamo: o poeziji Ive Andrića

Klub lјubitelјa poezije je školski projekat koji već dve godine sprovode bibliotekari sa učenicima VIII razreda OŠ „Dušan Jerković“ u Užicu. Obe diplomirani filolozi opšte književnosti, Mirjana Radovanović Pejović i Ana Duković, smatrajući da je poezija najsnažniji, najsubjektivniji i najkomplikovaniji književni izraz, htele su da približe učenicima svoje škole književno stvaralaštvo na drugačiji način. Često čujući da je na marginama književnog stvaralaštva, čak da se danas ne čita uopšte, školske bibliotekarke su želele da učenici, pored drugih saznanja, stiču i dragoceno estetsko iskustvo poezije, koje je možda najtananije, i da doživlјavajući osećaj zadovolјstva koje pruža čitanje, prensu taj osećaj svima koji učestvuju u ovom umetničkom programu. Prvi ovogodišnji susret lјubitelјa poezije, u godini njegovog jubileja, posvećen je Ivi Andriću.

S cilјem da osvetle Andrića kao pesnika, čoveka koji je voleo muziku i duboko promišlјao o svetu i narodu, politici, državi i kulturi, starosti i mladosti, lјubavi i smrti, kao i da se više upoznamo sa ovim, manje poznatim delom opusa Ive Andrića, učenici su čitali njegove stihove, svirali, pevali lagane melodije.

Uspešnom interpretacijom lirskih pesama učinili su da se svako mogao prepoznati u Andrićevim rečima, ovaj put kroz kratke, a intenzivne formulacije emocionalnog i misaonog stanja. I uspeli su, jer su Andrićevu poeziju predstavili tako da su sve prisutne goste, učenike i nastavnike, zainteresovali da više saznaju o njegovoj poeziji.

Tek posle Andrićeve smrti saznalo se da je  veliki pisac  čitavog svog života pisao i lirske pesme. Pisao, ne objavlјujući ih. Kao što su njegove lirske pesme, koje za života nisu sabrane u knjigu, objavlјene posthumno pod nazivom „Šta sanjam i šta mi se događa“, istoimeni program učenika, školskih bibliotekara i nastavnice srpskog jezika Tanje Zečević, čiji naslov najbolјe oslikava život, otkrio nam je svima delić suštine, njenu lepotu i istinitost. Publika je zamišlјena gledala spremlјenu prezentaciju učenika, slušala i razmišlјala. Lirski pesnik Ivo Andrić jeste svoj iskaz uzdigao na plan opštosti. I kod njega, a i kod naših lјubitelјa poezije pesma je govorila smislom, kazivala je, slikala, nije zbunjivala, već nas navodila na kontemplativno raspoloženje.

„Možda pisac treba da pomogne čoveku da se nađe i snađe, ili, da nam, bar malo, osvetli tamne puteve na koje nas život baca. Jer, pripovedač i njegovo delo ne služe ničemu, ako na jedan ili drugi način, ne služe čoveku i čovečnosti,“ reči su našeg nobelovca, izrečene pri preuzimanju najprestižnije nagrade u Stokholmu 1961. godine.

Mirjana R. Pejović, Ana Duković