Društvo

Albanska politička enigma

Posted: 12. marta 2019. u 09:43   /   by   /   comments (0)

Pristalice opozicione Demokratske  stranke,  polovinom februara započeli su antivladine  proteste sa namerom upada u kabinet predsednika vlade, uz zahtev za ostavkom Edija Rame i vanrednim  parlamentarnim  izborima.  Poslednje demonstracije od 6. marta  završile  su obračunom sa snagama bezbednosti. Protekle nedelje  ispred zgrade parlamenta i vladinih institucija uklonjena je bodljikava žica uz uobičajeno obezbeđenje.  Prestonica je 8. mart  međunarodni Dan žena dočekala raškošno  osvetljena, uređenog  Bulevara uz brojne turiste iz zemalja regije i sveta…

Bogata zemlja skromnog naroda

Specijalno za PORTAL PASAŽ piše: Boban Markotić

Tirana, marta  –  Zgradu  parlamenta  u Tirani više ne okružuje bodljikava žica, a glavni prestonički  Bulevar  više ne obezbeđuje na stotine policajaca. Njih su zamenile  grupe  gostiju koji pristizu sa Aerodroma Majka Tereza, kruzera iz obližnje  luke Drač  i  organizovano  autobusima  koji se mešaju sa stanovnicima glavnog  grada  koji  posećuju  cvećare s namerom  da obraduju  svoje dame. Osvanuo je praznični  Dan žena –  8. mart. Nekada ideološki državni praznik po ugledu na SSSR a danas rasterećen stega prošlosti.  Fasade zgrada su okrečene veselim bojama.  Sve liči na jedan veliki mural.

Protesti opozicije, 16. februar,Foto: Al Jazeera

Samo koji dan ranije  5. marta  tokom protesta demonstranti su  bacali  baklje i kamenje  dok  je  policija odgovarala suzavcem.  Poslanici  opozicione Demokratske  stranke  podneli su ostavke i tako praktično odbacili pozive  EU,  SAD  i međunarodnih  organizacija  da počnu dijalog sa vladom.  Na poslednjim izborima  vladajuća  Socijalistička  partija  Albanije premijera  Edija Rame ima 74 od 140 mesta u parlamentu.  Hrana za frustraciju dela građana sudeći po izdanjima domaće  dnevne stampe  ima ekonomske i političke komponente, zbog svetske ekonomske krize iz 2008. godine privreda stagnira uz prisutnu nezaposlenost, dok visokoobrazovana i stručna radna snaga masovno odlazi na Zapad.  Politički sistem tvrdi se nominalno je demokratski, uz  nedostatak kontrolnih  mehanizama  koji  čine liberalnu demokratiju. Funkcioneri  iz  Brisela još  početkom  prošle sedmice demantovali su da je u pitanju  „Balkansko proleće“. Utisak je kada nešto krene loše na Balkanskom poluostrvu portparolka iz Brisela Maja Kocijančić krene sa “krilaticom“  da region  ima jasnu evropsku perspektivu samo ako se dalje reformiše.

Grob Envera Hodže, danas: Foto: Profimedia

Naši susedi su se ideoloski odredili još početkom devedesetih godina.  Nakon pada komunizma u  Evropi   Komunistička partija Albanije  koja se reformiše  u Socijalističku  partiju  Ramiza Alije 1992. gubi vlast u zemlji i na vlast dolazi Demokratska stranka  Dr. Salija Beriše.  Albanski parlament usvaja rezoluciju kojom je osudio sve zločine komunističkog režima i  vladavine Envera Hodže i zatražio je  otvaranje svih dosijea tajnih službi o javnim ličnostima u zemlji. Usledio je   politički revanšizam  i veliki broj komunističkih zvaničnika  izveden je pred sud uključujući  i  Hodžinu  udovicu  Nedžiju i sina Ilira kao i poslednjeg socijalističkog  predsednika  Ramiza Aliju  koji su služili zatvorske kazne.  Usledila je tranzicija i mukotrpan prelazak iz socijalističkog društvenog sistema u tržišnu ekonomiju i  liberalno društvo.  Nosilac tih progresivnih  ideja bio je dr. sci Sali Beriša,  inače lični  lekar Envera Hodže.   “Albanija je gladna cementa“  –  govorio je u svojim nastupima  tokom tranzicionog perioda.

Balkanski narod koji je vredan u tranziciji  svog opstajanja pre svega od svog rada u vremenu koje ga je snašlo, prihvatio je modele zapadne tržišne ekonomije i industrije  od povoljnih potrošačkih kredita sa skupim kamatama i uvozne potrošačke  robe uz  zatvaranje svoje  industrije  koja je polovinom osamdesetih godina bila veća sa proizvodnjom  nego  danas.  Ili, jeftine rasprodaje preduzeća. Usledila je deindustrijalizacija.  Zemlja je otvorila svoje granice,  dozvolivši  prva privatna putovanja u Evropu i svet  što su mnogi iskoristili da dodatno zarade i investiraju  u maticu. „ Zemlja donacija i bogatih rođaka“,  mogli bismo Albaniju nazvati od  2000 – tih  godina do danas.  Reformski učinak zemlje rezultirao je statusom kandidata u  EU 2014. godine.  U junu ove godine najavljeno je dobijanje zelenog svetla za otvaranje pregovora s Evropskom unijom,  uz opasku da će ono biti teško ostvarljivo  ako opozicija  nastavi i dalje s nasilnim protestima u kojima su već povređene  na desetine građana.

Putopisac, novinar: Boban Markotić

Pristalice  opozicionih  demokrata  predvođenih  sadašnjim liderom Ljulzimom Bašom,  koji su, kao sto smo već rekli, 16. februara  započeli  antivladine proteste s pokušajem  upada u u zgradu predsednika  vlade,  tražeći  njegovu ostavku i vanredne izbore,  najavivši proteste i za 16. mart.  Čuli su se predlozi  i za građansku neposlušnost.  Možemo se zapitati ponavlja  li se to scenario iz 2017. godine, kada je u tromesečnim demonstracijama opozicija tražila formiranje tehničke vlade i Raminu ostavku, da bi na izborima  ipak ostala kratkih rukava. Socijalisti  Edija  Rame su na poslednjim izborima  ubedljivo pobedili.  Osvojili su 74 od 120  poslaničkih mesta,  devet  više nego na prethodnim izborima,  što je prvi put od 2001. godine da jedna stranka  samostalno formira vladu.  Naši napori da  dođemo do aktuelnih  zvaničnika,  ili nekadasnjih starih kadrova  iz epohe  socijalizma bili su bezuspešni. Neradni dani vikenda i Dan  žena,  za neke i  protok vremena  učinili su svoje.  Prva drugarica socijalističke Albanije  Nedžmija Hodža zbog  godina  ne daje intervjue, vrlo   retko to  kad čini i njen sin Ilir.  Stoga vam prenosimo izjavu Edija Rame datu za rimski dnevnik “Masađero“,  koji kaže da iza demonstracija  stoji bivša vlada  koju su građani  2013. godine  smenili na izborima s milion glasova. ” Ovo nisu narodni protesti. Na njima nemamo  “žute prsluke”, sindikate ili nevladine organizacije  koje  se  bune.  Predstoje nam lokalni izbori i opozicija  loše  stoji po anketama.  Znam da će izgubiti i na tim izborima i  zato traže  moju ostavku”,  objašnjava  Rama.

U luksuznom  kafeu  “Millenium“,  prepunom mladih i sredovečnih  ljudi prelistavajući  dnevnu  štampu  prestoničkih  medija popričali smo o aktuelnoj političkoj  zbilji  kod njih i u pojedinim zemljama regije onoliko  koliko prate.  Kažu da je teško reći da  građani  koji  protestuju predstavljaju  sve slojeve albanskog društva,  ali da to ne znači da su problemi sa koji se suočava premijer Rama zbog toga manji.  Primećuju da su sadašnji lideri opozicije, dok su bili na vlasti, organizovali  takođe loše izbore na kojima su se „namicali glasovi“,  pa je malo neiskreno od tih ljudi  za ono što su i oni praktikovali prozivaju ove  danas. Smatraju da zemlje regije treba da imaju punu saradnju i ekonomsku i političku i da se po tim pitanjima drže usaglašeno…  Kao primer daju Bugarsku i Rumuniju.

Lep i prijatan  dan u razgovoru  sa stanovnicima prestonice.  Prijatna je i atmosfera u bašti kafea  udobno  smeštenog nedaleko od zgrade Istorijskog arhiva u čijem se dvorištu  čuvaju biste  socijalištičkih lidera  Staljina,  Marksa i Engelsa.  Za  bistu Envera Hodže  nismo ni pitali.  Domaćini o tome nerado govore. Bašta je puna gostiju,  što važi i za većinu kafića u gradu.  Pored maternjeg  jezika italijanski govore svi,  engleski mlađe generacije sasvim dobro,  južnoslovenske jezike srpski, hrvatski, bugarski, makedonski  dobro razumeju.  Ruski uče. U blizini u strogom centru je i zgrada  Ambasade  Ruske  Federacije.  Pre toga bili smo u kuli. Kula je jedna  od najviših  zgrada  u novom delu grada.  Na krovu je kafana koja rotira,  tako da imate veličanstven  pogled na grad  i njegov  glavni bulevar bez obzira  gde sedite. Odatle zgrade odaju sliku velegrada.

Saborna crkva u Tirani

Divim se tiranskom glavnom Bulevaru.  Uz  brojne lepe i doterane žene,  uvek nasmejane.  Pitam se gde su naučile tu veštinu.  I po toj istoj trasi glavne ulice odakle je partijski vrh sa Enverom  Hodžom  ispraćao  brojne  Prvomajske  vojne  parade  prolazile su istorije ljubavi i mržnje,  dobronamerni  i  oni koji su dolazili kao osvajači.  Tuda su šetale devojke iz uglednijih porodica,  sovjetske žene, kineski  i  severnokorejski  drugovi  političari,  slavilo se Titu i Staljinu, mnogo kasnije  Mao Ce Tungu,  vremenu samoizolacije,  vojnim  paradama  Albanske narodne armije uz iskrene marksiste i lenjiniste iz sveta, nazdravljalo  drugovima  iz Komiteta,  koji su šetali tuda sve do poslednjih decenija  Hladnog rata.  Stigao je i kralj  Zogu da se provoza  Bulevarom u svoje vreme.  Tu je i zgrada Univerziteta, parkovi  i stepenice okolo, nacionalni  stadion,  zgrada  vlade,  zatim ministarstva i velelepna  zgrada  Istorijskog  muzeja otvorena 1981. godine  i  tzv. Spomenik slobodi  poznatiji kao  Mauzolej Envera  Hodže i njegovih saboraca u kome  neće dugo počivati  odakle su 1993. godine premešteni  tamo gde im je i mesto. Na gradsko  groblje.  Sa tranzicijom  večernje šetnje na  Bulevaru  zamenili su prvi privatni  automobili  i  urbanistički bum gradnje kao bi se ostvario do tada nedostižni  evropski  san.

Obični ljudi  danas imaju važnije životne probleme  –  kako zaraditi  dovoljno za životne  potrebe, recimo. Problem  nezaposlenosti  izražen je , mnogi  odlaze u “pečalbu“  na privremeni rad u Evropu i  Ameriku. Ustiska sam da bi oni više voleli da rade  u svojoj zemlji i da im  evropljani  dolaze u posetu.  Preduzetni  albanski trgovci u prodaji suvenira  videli su mogućnost za dobru zaradu.  Gotovo da nema prodavnice,  knjizare i suvernirnice u kojoj se ne nudi neki predmet s likom Majke Tereze,  najpoznatije  albanske svetice  iz Kalkute,  ili one s likom  nacionalnog vojskovođe  „Oca nacije“ Skenderbega.  Na tečnom  srpskom jeziku mladi prodavac uz osmeh ponudio nam je suvenire s autenticnim gradskim kadrovima. „Sitničarnice“,  koje je  nudio držao je na rukama i tako po ceo dan na terenu. Kaže zaradi se tek da se ima za najnužnije.. .Na moje pitanje odakle je, misleći da je iz Crne  Gore, ili iz Srbije,  odgovorio je –  iz Tirane.  Kupio sam. Uspomene su trajne.   Ljubazno nas je ispratio i još zahvalio na poseti.  Opet sa osmehom…

Naslovni foto: Protesti opozicije, foto: Al Jazeera